U Srbiji se svake sezone pojeftinjenja svetskih cena nafte, postavlja pitanje zašto je cena goriva i dalje u ovoj državi među najvišima u regionu. Kratak odgovor bio bio – jer su građani tako i glasali na izborima. Teško da će ova (ili bilo koja) vlast menjati poresku politiku kada je reč o akcizama. Razlog je jednostavan, količina novca koja se sliva u budžet, a koji se onda dalje raspoređuje na ono što vlast u tom trenutku smatra za bitne javne projekte, plate, penzije, pozajmice i sva ostala davanja koja su na teretu države, piše Nova ekonomija.
Doduše, u nekim državama je ovaj problem rešen na drugačiji način, a modela ima više, kao na primer onaj da porodice sa više šlanova domaćinstva mogu da dobiju olakšice. Ali to bi podrazumevalo sistem i institucije koje funkcionišu.
Vlada je i donela nove cene koje važe ove nedelje, pa je litar evro dizela 192 dinara, a litar benzina evropremijum BMB biće 179 dinara, što je neznatno pojeftinjenje u odnosu na prošlu nedelju.
„Dolazim sa sastanka Unije poslodavaca Srbije i Ministarstva finansija. Oni se i dalje bave usavršavanjem nekih tehničkih stvari oko e-faktura i sličnog. Ništa se ozbiljno ne menja već jedno desetak godina u smislu fundamentalnih stvari kada se radi o oporezivanju. Većina zemalja ima uveden nekakav način linearnog oporezivanja, znači da oni koji imaju veće profite plaćaju više, za razliku od onih koji imaju manje. I baš sam pitao na sastanku kako to uspevaju u Severnoj Makedoniji i Bosni da imaju toliko manje poreze na gorivo. Kako oni onda pune budžet i da li mora budžet da se puni isključivo od već jako oporezovanih artikala“, kaže Nebojša Atanacković, nekadašnji većinski vlasnik Nafte AD, koji dodaje da malo ili nimalo odgovora dobija kao povratnu informaciju.
Cena nafte osteće na nižim nivoima
On misli da će svakako cena nafte ostati na nižim nivoima u svetu, a najviše zbog carina koje je predsednik SAD Donald Tramp uveo. No, što se tiče Srbije cena goriva neće ići na dole sve dok ne bude ozbiljnih promena u poreskom sistemu, kaže Atanacković.
U prilog ovome govori i trend u canama nafte i domaćeg goriva koje se toči na pumpama.
U aprilu 2024. cena nafte brent završila je mesec na 87,9 dolara. Danas ta cena iznosi 65,34 dolara za barel.
Prošle godine, početkom aprila, cena evro-dizela u Srbiji bila je 206 dinara, a evro premijuma BMB 95 193 dinara. Danas, evro-dizel košta 192 dinara, a litar benzina evropremijum BMB 179 dinara.
Drugačije rečeno, iako je za godinu dana nafta pojeftinila za oko 25 odsto, gorivo u Srbiji košta samo nekih sedam procenata manje.
U Srbiji akcize i porezi „mnogo veći nego drugde“
Miloš Zdravković, energetski analitičar objašnjava da je gorivo u Srbiji skuplje nego u drugim zemljama sa sličnom pozicijom, jer su akcize i porezi „mnogo veći nego drugde“. Kod nas to, kako kaže, najviše utiče na cenu.
Kako objašnjavaju iz Rajfajzen banke, iako je inflacija blago povišena u februaru, usled volatilnosti cena nafte i hrane na globalnim tržištima, lokalni faktor koji je uticao na rast inflacije je bila korekcija akciza. Od prvog februara su na snazi nove, više akcize, a država ih pravda kao usklađivanje sa inflacijom, što nas dovodi do svojevrsnog vrzinog kola. Više cene akciza za gorivo uticaće na sve ostale cene u državi. Akciza na olovni benzin je veća za 3,07 dinara i iznosi 74,54 dinara po litri dok je za bezolovni sa 67,22 uvećana na 70,11 dinara od 1. februara. Ove činjenice je vrlo dobro svesna Narodna banka Srbije koja ne uspeva da se izbori sa inflacijom koja je sada oko upornih 4,5 odsto mesecima unazad.
Goldman Sachs je nedavno smanjio svoju prosečnu prognozu cene nafte za 2026. za četiri dolara za brent na 58 dolara po barelu, dok za WTI (američku naftu) prognozira 55 dolara. Danas su ove cene prema sajtu OilPrice 62,12 za WTI i 65,38 za naftu tipa brent.
Zdravković se ne slaže sa ovom procenom, a napominje i da nas očekuje velika razlika između cena nafte u Evropi i SAD, koja je ranije bila negde 1,5 dolara, a sada ide i do 4-5 dolara. On očekuje da će ta razlika samo biti uvećana zbog loše situacije u Evropi.
„Mislim da je skroz realno očekivati naftu sledeće godine na 60 dolara pogotovo kada uzmemo u obzir trenutna geopolitička dešavanja i globalnu makroekonomiju. Što se tiče Srbije nisam siguran (da će cene ići na dole) jer se ipak radi o tržištu koje ima karakteristike oligopola,“ kaže za Novu ekonomiju Mihailo Đurđević, investicioni analitičar iz Senzal Capitala.
Izvor: Nova ekonomija
