Štancuju puteve pred izbore: Ko su najveći gubitaši među javnim preduzećima

Iako je srpska privreda u 2025. godini poslovala pozitivno, izveštaj Agencija za privredne registre pokazuje da su javna preduzeća zabeležila u prošloj godini negativan rezultat. Ona imaju „minus“ od 11,7 milijardi dinara, što je čak za trećinu više nego 2024. godine.

Među najvećim gubitašima su građevinska preduzeća poput „Puteva Srbije“. Ova firma je zabeležila gubitak od 192 miliona evra u prethodnoj godini, iako su prihodi za 2025. godinu bili ogromni i iznosili više od 530 miliona evra. Zato stručnjaci uveliko sumnjaju da ovde nije reč o lošoj godini i malim prihodima, već o problemima u rukovođenju.

Slično su poslovali i „Beograd-put“, a veliki gubitaš su i toplane, kako po Srbiji, tako i u Beogradu. „Srbija voz“ uspeo je postigne sopstveni istorijski rekord – u dugu.

Foto: Tanjug/Miloš Milivojević

„Predizborno asfaltiranje“

Transparentnost Srbija je došao do informacija da je u deset opština, gde su u martu održani lokalni izbori, državno preduzeće „Putevi Srbije“ izvelo radove asfaltiranja koji su bili vredniji nego u preostalih 160 opština zajedno. Oni su takve odluke nazvali „predizborno asfaltiranje“, a tu se nalazi i razlog zašto je ovo javno preduzeće u tolikom godišnjem minusu.

Tako je ova firma tokom 2025. zabeležila rekordni minus, nakon pet uzastopnih godina koliko posluje negativno. U finansijskim izveštajima piše da je prošle godine gubitak iznosio 22,5 milijardi dinara ili oko 192 miliona evra i veći je za čak 97 odsto u odnosu na kraj 2024, kada je bio 11,4 milijardi dinara. I tada su prihodi bili visoki i iznosili su oko 509 miliona evra.

„Srbijavoz“ probio sopstveni rekord

Javno preduzeće „Srbijavoz“ ostvarilo je prošle godine najveći neto gubitak u svojoj istoriji od 1,8 milijardi dinara, dok je godinu ranije taj minus bio oko 260 miliona dinara, pokazuju podaci Agencije za privredne registre.

Direktor Klastera železnica jugoistočne Evrope Dragoljub Rajić rekao je „Danasu“ da je produbljivanje gubitaka „Srbvijavoza“ posledica velikih ulaganja, ali i loše postavljenog sistema razvoja železnice, skupog održavanja infrastrukture, političkih odluka i ozbiljnog pada poverenja građana u bezbednost železničkog saobraćaja.

Rajić podseća da je i bivši direktor Infrastruktura železnica Srbije Vladimir Maksimović nekoliko meseci nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu objavio izveštaj u kojem su na 150 strana navedeni nedostaci na pruzi i infrastrukturni nedostaci koji su označeni kao opasnost po bezbednost saobraćaja.

Beogradski gubitaši

JKP „Beograd-put“, GSP i „Beogradske elektrane“ su javna preduzeća i najveći dužnici u Beogradu. Iz Centra za lokalnu samoupravu su krajem prošle godine saopštili da su dugovi beogradskih javnih komunalnih preduzeća prema dobavljačima premašili cifru od 20 milijardi dinara, što je istorijski maksimum i ključni razlog zašto je reagovao i Međunarodni monetarni fond.

JKP „Beograd-put“ je u 2025. godini poslovalo sa gubitkom iz redovnog poslovanja pre oporezivanja od 37,1 miliona dinara, a pretpostavlja se da su i oni delili asfalt po političkoj potrebi. Pored njega, drugi najveći gubitaš u domenu javnih preduzeća u Beogradu bilo je Gradsko saobraćajno preduzeće (JKP GSP). Gubitak iz finansiranja je iznosio 2,8 milijardi dinara, a neto gubitak je iznosio 144,2 miliona.

Ovo preduzeće već godinama ima sporne javne nabavke, kako su naglašavali predstavnici sindikata. Tako je preduzeće nabavljalo 85 kratkih tramvaja, po ceni od oko 2,22 miliona evra, dok su se isti ti tramvaji mogli naći u susednoj Rumuniji za mnogo manje novca. CLS i Sindikat „Centar – GSP Beograd” su, kroz temeljne analize stručne dokumentacije i drugih izvora, izrazili sumnju da je tender za 85 kratkih tramvaja u Beogradu, raspisan 31. decembra, bio „nacrtan“ za tursku fabriku Bozankaya.

JKP „Beogradske elektrane“ je u 2025. godini imalo  neto gubitak od 1,4 milijarde dinara. Oni imaju velike dugove za gas, pa 15 milijardi dinara duguju „Srbijagasu“ samo za ovu godinu.

Građevini najlošije ide

Među analiziranim javnim preduzećima, njih 349 je ostvarilo neto dobitak, a 151 preduzeće neto gubitak. Njih 15 nije prikazalo neto rezultat. Glavni nosilac krajnjeg rezultata prvenstveno je sektor građevinarstva, koji je ostvario ukupan gubitak od 22,7 milijarde dinara, što je za godinu dana uvećanje od 88,4 odsto.

Tokom prošle godine, javna preduzeća su povećala zaduženost za 7,3 odsto, pa tako ukupne obaveze sada iznose 995 milijardi dinara. Među ovim obavezama dominiraju kratkoročna rezervisanja i kratkoročne obaveze.

Ako se pak izračunaju kumulirani gubici javnih preduzeća, što uključuje sve njihove gubitke iz prethodnih godina, dobija se ukupan gubitak od 352 milijarde dinara.

Njihovi poslovni rashodi uvećani su tokom 2025. godine za 1,8 odsto i iznosili su 640,4 milijarde dinara. A usled bržeg rasta rashoda, dobitak iz poslovanja u javnom sektoru zabeležen je u iznosu od 5,5 milijardi dinara, što je čak 44,1 odsto niže nego godinu dana ranije.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!