Srbija popije godišnje oko 1,3 milijarde litara mleka, koliko približno iznosi i godišnja proizvodnja. Ipak, tokom 2025. godine uvezli smo oko 19.000 tona svežeg mleka i mlečnih proizvoda i 4.200 tona mleka u prahu. Zašto uvozimo, ako nam ne treba?
Prosečan stanovnik Srbije popije i pojede godišnje oko 200 litara mlečnih proizvoda, podaci su Republičkog zavoda za statistiku, pa celoj Srbiji treba oko 1,3 milijarde litara mleka i pavlake godišnje. Srpski mlekari godišnje isporuče oko 100.000 litara više. Po ovoj računici, Srbija ne bi ni trebalo da uvozi mleko.
„Odgovor na pitanje, zašto uvozimo mleko ako možemo da prozvedemo dovoljno svog, jednostavan je – u pitanju je damping“, objašnjava za „Vreme“ profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Natalija Bogdanov. „To znači da trgovci kupuju iz inostranstva više prerađenog mleka po jeftinijoj ceni nego što je to u zemlji.“
Zbog ovakvog stanja na muci su poljoprivrednici u Srbiji, koji već danima traže pomoć države i blokiraju saobraćajnice. Država za to ne haje i odgovara – uvredama i ponižavanjima.
Damping donekle podrazumeva i nepošten način poslovanja. Inostranim prodavcima, kaže Bogdanov, posebno pogoduje situacija na srpskim carinama, jer se ništa ne kontroliše. Tako, dodaje profesorka, mnogima ide na ruku da plasiraju mlečne proizvode sumnjivog kvaliteta po nižim cenama u našoj zemlji nego što bi ih prodavali u svojoj. Dodatni objektivni razlog za uvoz mleka jeste što pod ove brojke potpadaju i sirevi, a pojedine vrste Srbija jednostavno ne pravi. Nije mali ni srpski izvoz mleka, koji je lane bio oko 500.000 litara, prema podacima Privredne komore Srbije.
Dragan Stanojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže da na odnos uvoza i izvoza puno utiče tržišna osnova i da veliki preprodavci i proizvođači gotovog proizvoda gledaju da uštede gde god mogu, ali i da dodatno zarade.
„Ukoliko je otkupna cena mleka svuda u Evropi pala, trebalo bi i da u radnjama imamo nižu cenu krajnjeg proizvoda, ali tog pojeftinjenja nema ili je ono minimalno“, objašnjava Stanojević. „Na kraju ostaju da ispaštaju mali proizvođači.“
Zvanična statistika govori da Srbija godišnje uveze najmanje 200.000 litara mleka i pavlake, kao i 40.000 litara mleka u prahu, a pojedini poznavaoci kažu da su uvozne brojke dosta veće zbog jednostavnog razloga: zato što Srbija ne radi kontrolu na carinama.
Srbija najviše mleka uvozi iz Bosne i Hercegovine, mahom jer Imlek tamo ima svoje pogone. Tako je ukupno 60.026 litara uvezeno u 2025. godini za četiri miliona evra. Iz Slovenije smo uvezli 40.000 litara.
Najviše mleka u prahu stiglo je u Srbiju iz Belorusije – 1.350 tona, pokazuju podaci zvanične statistike. Nakon rekordnog uvoza mleka u prahu 2022. godine, kada je u zemlju ušlo 70.077 tona, 2024. i 2025. godine uvoz se smanjuje.
Belorusija ima jednu od najviših stopa potrošnje mleka i mlečnih proizvoda po glavi stanovnika na svetu. Njeni stanovnici piju i do 300 kilograma mleka godišnje. Kao vodeći izvoznik, zemlja proizvodi ogromne viškove, a domaća potrošnja je visoka zbog tradicije proizvodnje mleka, ali i zbog pristupačnosti proizvoda – odnosno zbog cene.
Mleko u prahu, samo po sebi, nije nekvalitetno, ukoliko se uvozi za proizvodnju slatkiša. Ipak, mnogi poljoprivrednici u Srbiji tvrde da se uvozno mleko u prahu koristi da se od njega dobija i proizvod koji se prodaje – kao sveže mleko.
Radikalizuje se protest poljoprivrednika, koji blokiraju sve više i više puteva po Srbiji. Kada će ovi ljudi dočekati da ne moraju da traže pravdu na ulici i da svaki put prosipaju tone mleka, kao i da li će režim ikada propustiti da ih ponižava, piše „Vreme“ u novom broju
Pred istek važenja stare, NIS je od OFAC-a tražio novu licencu za rad
Kompanija „Jura“ traži produženje plaćenog odsustva za radnike zbog pada porudžbina i najavljuje do 45 otkaza. Sindikati insistiraju na dijalogu o prekovremenom radu i upozoravaju da je kriza u „Juri“ deo šireg talasa odlaska stranih investitora iz Srbije
Najnovije Demostatovo istraživanje pokazalo je da su se strane direktne investicije u Srbiji prošle godine gotovo prepolovile, jer je za prvih devet meseci bruto priliv iznosio oko 2,5 milijardi evra
Bivši saradnik Bratislava Gašića ponovo je oborio tender za brojila Danetu Šijanu. Najviše zbog toga ispaštaju radnici EDS-a, ali i građani - jer ko zna ko i kako očitava njihova brojila
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Nasilje se vratilo na ulice na velika noćna vrata. Dobar stari tandem, policija i batinaši, opet operiše u omiljenom mraku. I to ne slučajno - pripremaju se za krvavo leto, koje može da obeleži ostatke naših života
Zašto je trbušni ples specijalaca na revijalnom takmičenju u Dubaiju toliko važan sa Srbiju i slične autoritarne države? Biće da to i te kako ima veze sa medijskim i drugim slobodama
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
