Interesovanje za državne obveznice u dinarima bilo je na aukciji toliko slabo, da je država uspela da prikupi svega 2,67 milijardi dinara, pokazuje izveštaj Uprave za javni dug. Plan Ministarstva finansija bio je da na aukciji proda obveznice u ukupnoj vrednosti od – 20 milijardi dinara.
Državne obveznice su finansijski instrumenti koje država izdaje kako bi prikupila sredstva za svoje potrebe – kao što su finansiranje infrastrukture, obrazovanja, zdravstva ili otplata postojećih dugova. Kada kupite državnu obveznicu, vi zapravo pozajmljujete novac državi, koja se obavezuje da vam, uz povrat osnovnog ulaganja, isplati i kamatu koja je unapred dogovorena. Tako, za razliku od štednje u banci ili ulaganja u akcije, državne obveznice garantuju povrat investicije, što ih čini idealnim izborom za one koji žele da očuvaju vrednost svog kapitala.
Ovo je bila prva aukcija nakon što je rejting agencija Moody’s donela odluku o snižavanju izgleda za kreditni rejting Srbije sa pozitivnih na stabilne, ali i u jeku krize na Bliskom istoku u okruženju naglog i visokog poskupljenja energenata i pojačane nesigurnosti.
Zašto niko neće državne obveznice
Iako je interesovanje investitora za državne obveznice neko vreme bilo veliko, a država je uspevala da postigne i nešto nižu cenu zaduživanja, današnje slabo interesovanje ne mora da ukazuje da se tražnja ohladila, kaže za Biznis.rs glavni broker Momentum Securitiesa Nenad Gujaničić.
„Moguće je da ovo ima veze sa komešanjima na globalnom tržištu pa je bankarski sektor bio obazriv ali i ne mora da znači. Svakako je ovo mali uzorak da bi se izvlačili zaključci”, kazao je Gujaničić.
Najveći deo javnog duga Srbije, koji iznosi oko 39,3 milijarde evra, i dalje se nalazi u rukama vlasnika evroobveznica koje država prodaje na međunarodnom tržištu kapitala. Prema podacima Uprave za javni dug, dug države u evroobveznicama iznosi 10,3 milijarde evra, u dinarskim obveznicama 7,3 milijarde evra, dok su krediti banaka dostigli 4,7 milijardi evra.
Solidna tražnja
Dosadašnji učinak srpskih obveznica u poslednjih godinu dana bio je obeležen solidnom tražnjom. Dok su početkom prošle godine prinosi na petogodišnje hartije često prelazili pet odsto, stabilizacija inflacije i bolji kreditni rejting zemlje omogućili su Ministarstvu finansija da obezbedi zaduživanje po nižim stopama i od kuponskih 4,5 odsto.
Nemogućnost da se u dovoljnoj meri zaduži na tržištu kapitala verovatno će državu usmeriti na nove vidove zaduživanja, pre svega na banke i po nepovoljnijim uslovima nego na tržištu kapitala.
Država je tokom prošle godine radije birala fleksibilnije, ali i skuplje, aranžmane sa bankama, iako je cena srpskog duga na međunarodnom tržištu beležila blagi pad, tačnije država se mogla jeftinije zaduživati.
Udeo direktnog duga države prema bankama nastavio je da raste i popeo se na 12 odsto nakon što je prirast zaduživanja po osnovu kredita lani iznosio 807 miliona evra. Usled povećane likvidnosti domaćeg finansijskog tržišta, drugi najveći rast beleže obveznice u evrima na domaćem tržištu od 242 miliona evra.
Izvor: Biznis.rs/Vreme
