Foto: Tanjug
Poskupljenje na pumpama je neizbežno, a sa njime u paru idu i ona na rafovima u prodavnicama. Da li će poskupeti hrana i očekuju li nas nepovoljniji krediti?
Cene nafte su naglo pale u utorak, 10. marta, nakon što je američki predsednik Donald Tramp izjavio da će se rat u Iranu završiti „vrlo brzo“. Sirova nafta je u ponedeljak dostigla skoro 120 dolara po barelu zbog strahova da će sukob izazvati dugotrajne poremećaje u snabdevanju energentima sa Bliskog istoka, ali je pala na oko 90 dolara nakon Trampovih komentara.
Upravo od dužine sukoba na Bliskom istoku i problema sa dopremanjem nafte i gasa, zavisiće i cene na srpskom tržištu, kako na pumpama, tako i u prodavnciama. Država Srbija jednom nedeljno objavljuje maksimalne cene benzina i dizela, a prvog petka od početka rata u Iranu gorivo je poskupelo svega tri dinara, pod kontrolisanim državnim tržištem.
Ipak, iz Udruženja naftnih kompanija Srbije rekli su medijima da je ovako niska cena na pumpama otišla potpuno na teret naftnog sektora, a pojedine pumpe čak su govorile i o zatvaranju ako se ovako nastavi. Jer, država od ukupne cene goriva uzima izuzetno visoke akcize, za koje su najavili smanjenja, ali nikako da ih i zapravo smanje.
Čim osetna poskupljenja dođu i na pumpe, to će se preliti na rafove u radnjama, kaže za „Vreme“ ekonomista Dragovan Milićević. Na ove nove tokove treba dodati i prestanak državne Uredbe o maržama, a pogotovo deo gde su puštene da se slobodno formiraju nabavne cene hrane.
„Od toga koliko će tačno poskupeti hrana u startu, još su mnogo bitnija inflatorna očekivanja. Nije samo važno koja je bila prognozirana inflacija, već i koje će naredne mere biti donešene. Među njima je moguć porast kamatnih stopa, što znači nepovoljnije kredite za građane Srbije“, kaže Milićević.
Cene nafte ne moraju direktno da pogode svakog Amerikanca da bi se rat u Iranu pojavio na računu za namirnice, piše američki „Forbs“. Sukob već menja cenu goriva, đubriva i ambalaže – tri faktora koja tiho diktiraju koliko kupci plaćaju za sve, od bobičastog voća do konzervirane supe.
Analitičari Svetskog ekonomskog foruma procenjuju da bi ozbiljno, dugotrajno ograničenje protoka energenata kroz Ormuski moreuz moglo da smanji tržište za osam do deset miliona barela dnevno, što je manjak koji bi mogao da doda oko 20 dolara po barelu sirove nafte ako se uslovi pogoršaju.
Istorijski gledano, svako povećanje cene sirove nafte od jednog dolara značilo je promenu cene od 0,02 do 0,03 dolara na pumpi, a samo trenutni poremećaji mogli bi da podignu cenu benzina u SAD za više od 0,10 dolara po galonu u bliskoj budućnosti. To je važno i za cene hrane jer svaki kamion, svaka rashladna prikolica mesa i svaka paleta pića – koristi dizel i benzin, dodaju analitičari „Forbsa“ iz Amerike.
Svetski program za hranu (WFP) Ujedinjenih nacija upozorava da bi nagli rast cena hrane i goriva, izazvan eskalacijom sukoba na Bliskom istoku, mogao imati domino efekat koji će pogoršati glad među ranjivim stanovništvom u ovom regionu i šire.
Internet prodaja više nije dodatak klasičnoj prodavnici. Za sve veći broj trgovaca ona je osnovni ili jedan od osnovnih kanala prodaje. To je samo jedan od razloga zašto je u Beogradu oko milion kvadrata lokala zvrje prazni
Cene ugostiteljskih usluga poskupele su za 5,6 odsto, dok je cena hrane poskupela za 7,4 odsto. Alkoholna i bezalkoholna pića poskupela su za 6,8 odsto
Koliko Srbiju dnevno košta što je izgubila 4,5 odsto ukupne proizvodnje struje zbog požara koji je izbio na tek otvorenom bloku u Kostolcu?
Uredba EU o ambalaži i ambalažnom otpadu stupila je na snagu 12. avgusta 2026. i primenjivaće se bez ikakvog prevoda u nacionalno zakonodavstvo identično u svim članicama EU
Srbija je za šest meseci 2026. godine izvezla u Ukrajinu struju za 57,8 miliona dolara, iako pre toga nije izvozila gotovo uopšte. Iz Ministarstva energetike za „Vreme“ kažu da „pomažu Ukrajini u oporavku energetskog sistema“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
