Lažna bolovanja: Koliko su česta i šta ih prouzrokuje?

Priča o „sumnjivim bolovanjima“ potekla je ovog puta od ministara i privrednika. Iz Unije poslodavaca Srbije navode u razgovoru za FoNet da od mnogih članova dobijaju informacije da su moguće takve pojave.

U sindikatima pak ukazuju da je Srbija među zemljama u Evropi u kojima radnici najmanje koriste bolovanja.

Budimčević: Trpe i firma i radnici

Predstavnica Unije poslodavaca Svetlana Budimčević rekla je da poslodavci na sastancima i u neformalnim razgovorima ukazuju na problem sumnjivih bolovanja i da se on ne odnosi samo na velika preduzeća, već i na mala.

Tu prema njenim rečima ne trpi samo firma, već i ostali radnici u njoj, kao i zdravstveni sistem koji počiva na solidarnosti, ali i da je uvek stvar u pojedincima.

Kako je navela, nemaju tačne podatke u brojevima, ali poslodavci imaju obavezu da vode evidenciju zaposlenih, prema kojoj se vidi da li je neko od njih češće odsutan i u kojim periodima tokom godine.

Proveru je teže sprovesti jer Republički fond za zdravstveno osiguranje ima samo podatke za zaposlene kojima isplaćuje naknadu. To su zaposleni koji na bolovanju provedu duže od 30 dana.

Sindikati: Nema epidemije lažnih bolovanja

Sa druge strane, u sindikatima kažu da se u Srbiji najmanje koriste bolovanja u Evropi.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda Dragan Todorović smatra da je reč o stereotipima od pre 20 do 30 godina i da nema „epidemije lažnih bolovanja“.

Predstavnik Sindikata Nezavisnost Zoran Ristić ukazao je na to da je Srbija među pet evropskih zemalja koje najmanje koriste bolovanja, uz Rumuniju, Bugarsku, Grčku i Poljsku.

Bolovanje kad poslodavac ne izlazi u susret

Ristić nije negirao da zloupotrebe postoje, ali je istakao da ih nema u onoj meri u kojoj se to predstavlja, dok je Todorović rekao da je možda pravo pitanje za kompanije koje se žale na odlazak velikog broja ljudi na bolovanje – kakav je „njihov odnos prema tim ljudima“.

„Da li ih doživljavaju samo kao broj, statistiku i nekoga ko treba da im donese profit ili stvarno vide u njima ljude koji imaju i privatni život i probleme i kojima treba i da izađu u susret za neke stvari koje mogu, da bi oni njima vratili radom, produktivnošću“, rekao je Todorović.

Ristić je ukazao na to da se mora videti i zašto radnici eventualno otvaraju takva bolovanja, a veruje da je uzrok u dobroj meri zarada koja nije dovoljna za ostvarenje egzistencije zaposlenog, ali i odnos poslodavca prema zaposlenima, jer je mnogo mobinga koji nije evidentiran.

Poslodavci znali da angažuju i detektive

Prošle godine „Vreme“ je pisalo o slučaju angažovanja detektiva za praćenje radnika.
Nikola Novak iz jedne detektivske agencije govorio je tada na RTS o tome kako poslednjih godina ima sve više slučajeva u kojima zaposleni na bolovanje idu „jer im se može”.

Tada je navedeno da oko 40.000 radnika otvara „lažna bolovanja” i to najčešće da bi radili na drugim, bolje plaćenim mestima, ili da bi napravili predah, bez objašnjenja o poreklu takvih podataka.

Kasnije tokom emisije tvrdilo se da je gotovo 40 odsto srpskih radnika spremno da lažira bolovanje.

„Prema nekim istraživanjima, oko 40 posto bolovanja su lažna bolovanja. I onda se javljaju poslodavci sa željom da istraže to. Bila je firma iz Vojvodine koja ima oko 300 zaposlenih i konstantno im je oko 30 njih na bolovanju, znači, 10 posto. Ovi se vrate, ovi odu. Dešavalo se i da ljudi uzmu bolovanje pa izađu u klub, odu na skijanje ili rade na drugim poslovima”, rekao je Novak tada na RTS.

Tokom svog izlaganja, detektiv je izrazio zabrinutost za poslodavce koji ispaštaju zbog ovakvog bahaćenja, pa su prinuđeni da angažuju detektive. Kada ih firma unajmi, detektivi radnike prate i do njihovih domova, pa onda posmatraju da li, tokom trajanja bolovanja, izlaze iz kuće, kuda idu, koliko često…

Srbi rade više od drugih

„Kada čujem ovakve podatke, ne mogu a da ne osetim bes. Takve procene se iznose u zemlji u kojoj radnici rade vremenski najduže u Evropi. Prosečan srpski radnik radi oko 41 sat nedeljno, dok je u drugim zemljama taj prosek oko 37.5 sati”, rekla je tada za „Vreme” Ranka Savić iz Asocijacije nezavisnih i slobodnih sindikata.

I ona je tada dodala da više poverenja treba imati u podatke istraživanja Eurostata, koji pokazuju da je Srbija među pet vodećih zemalja u Evropi po malom broju bolovanja, te da na bolovanje odlazi oko pet odsto radnika, dok je u ostalim evropskim zemljama taj postotak znatno veći.

„To ne znači da smo mi zdrava nacija, već da naši radnici bolesni idu na posao, jer se plaše reakcije nadređenih i potencijalnih posledica. Pri tome, naši radnici spadaju među najmanje plaćene u Evropi, a Zakon o radu je inače vrlo velikodušan za poslodavce i gotovo uvek na njihovoj strani, a loš i jako restriktivan kada su radnici u pitanju“, istakla je ona.

Praćenje radnika – šta kaže zakon?

„Prema Zakonu o radu, poslodavac zaista ima mogućnost da radnike na bolovanju proverava. Međutim zna se ko to radi. U slučaju sumnje da je u pitanju lažno bolovanje, prvo se treba obratiti nadležnom lekaru. Formira se prvostepena komisija koja donosi odluku”, objasnila je tada Ranka Savić.

U slučajevima kada poslodavac nije zadovoljan odlukom prvostepene komisije, može se formirati i drugostepena, i to pri Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Angažovanje privatnih detektiva ne bi smelo da se primenjuje.

„Uplitanje detektiva je nezakonito jer se time zadire u privatne stvari radnika bez njihovog odobrenja. Time se, pored Zakona o radu, krše i Zakon o zaštiti pacijenta, kao i Zakon o zaštiti ličnosti. Kada poslodavac dobije podatke od detektiva, pitanje je šta sa time može da uradi, jer nijedan sudski organ te podatke ne bi prihvatio zbog načina na koji se do njih došlo”, istakla je Savić.

Šta detektiv može da vidi?

Na kraju krajeva, koliko privatni detektivi na osnovu posmatranja radnika mogu saznati o njegovom/njenom zdravstvenom stanju?

Mora se uzeti u obzir da se sa posla ne odsustvuje samo zbog teških fizičkih bolesti.

Moguće je, i potpuno prihvatljivo, na bolovanje otići zbog problema sa mentalnim zdravljem, kao i lakših bolesti koje i te kako utiču na našu radnu sposobnost.

„Dešava se da zaposleni odu na bolovanje zbog problema sa kičmom. Onda im nadležni lekar savetuje da se kreću, da šetaju sat-dva dnevno. Šta onda može da zaključi detektiv koji vidi radnika na bolovanju kako šeta?”, zaključila je Savić tada za „Vreme“.

I udruženi sindikati Srbije „Sloga” u zvaničnom saopštenju izrazili su tada zabrinutost zbog prakse angažovanja privatnih detektiva za kontrolisanje bolovanja zaposlenih i pozvali radnike da podnesu krivične prijave protiv poslodavaca koji to sprovode. Oni su ukazali i na neistinite podatke koje je izneo detektiv, kojima se „manipuliše“.

Provera zaposlenih danas

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar predložio je da do uspostavljanja sistema e-bolovanja poslodavci dostavljaju spiskove bolovanja na koja sumnjaju Ministarstvu privrede, koje ih dalje šalje Ministarstvu zdravlja, a ono direktorima domova zdravlja kako bi se proverila ta odsustva.

Navodio je i primere dve komisije u državnim preduzećima koje proveravaju da li je zaposleni kod kuće ili u zdravstvenoj ustanovi tokom bolovanja.

Advokat Milica Mančić Kaćurić je naglasila da te dve komisije nisu ovlašćene da uđu u stan bez saglasnosti zaposlenog, dok je za predlog o dostavljanju spiskova Ministarstvu privrede istakla da to ministarstvo nije ovlašćeno ni da prikuplja, ni da obrađuje podatke zaposlenih i da se tako otvara mogućnost za zloupotrebu.

Privredna komora Srbije je u junu u saopštenju o zloupotrebi bolovanja navela da rešenje vidi u efikasnijoj proveri bolovanja i u skraćenju perioda u kojem je poslodavac obavezan da isplati naknadu za bolovanje.

Advokatkinja Mančić Kaćurić ukazala je na to da zaposleni u prvih 30 dana bolovanja – kada ono nije uzrokovano povredom na radu, prima 65 odsto zarade i da to tada pada na teret poslodavca, a posle prelazi na teret Fonda, ali je za radnika iznos isti.

Todorović iz Saveza samostalnih sindikata misli da je cela priča i vođena tom idejom, jer sindikati nemaju definisan stav da li bolovanje treba da plati poslodavac ili država.
Ističe da ono mora biti plaćeno u svakom slučaju, smatrajući i da država čini ustupke poslodavcima. Ristić ocenjuje da je reč o štićenju interesa članova Privredne komore Srbije, odnosno o rasterećenju poslodavaca od troškova.

Izvor: FoNet, Vreme, N1