Sve više građana Srbije uzima keš kredite, koji su za godinu dana porasli za četvrtinu i glavni su pokretač rasta zaduženosti stanovništva. Taj trend je pokazatelj rasprostranjene bede
Iako stručnjaci kažu da građani Srbije još uvek nisu prezaduženi, činjenica da dug raste gotovo dvostruko brže od plata ukazuje da se sve veći deo potrošnje finansira pozajmljenim novcem, piše „Danas“.
Građani Srbije zadužuju se sve više po osnovu gotovinskih, odnosno keš kredita. Prema najnovijim podacima Narodne banke Srbije (NBS) za maj 2026. godine, ukupno stanje keš kredita dostiglo je oko 991,5 milijardi dinara, što je za gotovo četvrtinu, odnosno 23,7 odsto više nego godinu dana ranije.
Samo u jednom mesecu ukupan dug građana po ovom osnovu povećan je za više od 16 milijardi dinara. Istovremeno, banke su samo tokom maja odobrile novih 67,3 milijarde dinara gotovinskih kredita. Iako je to nešto manje nego u aprilu, i dalje je reč o veoma visokom nivou zaduživanja.
Najvažnije je što gotovinski krediti već duže vreme predstavljaju glavni pokretač rasta ukupnog zaduživanja stanovništva. Danas se gotovo svaki drugi dinar koji građani duguju bankama odnosi upravo na keš kredite, dok gotovo dve trećine svih novih kredita koje banke odobre građanima čine nenamenski gotovinski krediti.
Trend je posebno izražen u poslednje dve godine. Podaci pokazuju da je od maja 2024. do maja 2026. godine stanje gotovinskih kredita poraslo sa 688,5 na 991,5 milijardi dinara, odnosno za čak 303 milijarde, što predstavlja rast od oko 44 odsto.
To znači da građani iz godine u godinu sve češće posežu za keš kreditima, koji se uglavnom koriste za potrošnju, refinansiranje starih dugova ili pokrivanje tekućih troškova, a ne za kupovinu nekretnina ili druge investicije.
Međutim, prema oceni stručnjaka, ovo za sada nije toliki razlog za brigu, jer domaćinstva u Srbiji još nisu ušla u zonu sistemske prezaduženosti. Bankarski sektor je i dalje stabilan, a broj problematičnih kredita ostaje nizak.
Ono što zabrinjava jeste da gotovinski krediti rastu gotovo duplo brže od plata.
Dok je prosečna neto zarada u aprilu ove godine bila veća za 11,5 odsto nego godinu dana ranije, ukupno stanje gotovinskih kredita u aprilu poraslo je za 22,9 odsto.
Jednostavno rečeno, dug građana raste gotovo dvostruko brže od njihovih primanja. To još ne znači da su građani prezaduženi, ali jeste upozorenje da se sve veći deo potrošnje finansira pozajmljenim novcem.
Ako se taj trend nastavi, sve više građana moglo bi da ima problem sa otplatom rata. Upravo zato stručnjaci upozoravaju da najveći rizik trenutno nije ukupan nivo zaduženosti građana, već činjenica da se rast sve više oslanja na nenamenske, neobezbeđene gotovinske kredite, koji su po pravilu rizičniji od stambenih zajmova.
Srbija, dakle, još uvek nije ušla u fazu prezaduženosti stanovništva, ali podaci pokazuju da se kreće u pravcu koji zahteva mnogo veći oprez nego prethodnih godina.
Upravo na to je ukazao i MMF u svom izveštaju, u kome navodi da Srbija trenutno nema problem sa bankama niti sa prezaduženošću građana, ali upozorava da krediti stanovništvu rastu veoma brzo, a da država to dodatno podstiče kroz program garantovanih stambenih kredita za mlade, zbog čega smatraju da taj program ne treba dodatno širiti.
Još jedan zanjimljiv podatak koji je objavio Republički geodetski zavod (RGZ) za prvi kvartal ove godine pokazuje da se od ukupno kupljenih stanova svega 32,7 odsto finansira stambenim kreditom, što znači da se čak 67,3 odsto stanova kupuje bez kredita, odnosno za keš.
Profesor Ekonomskog fakultetu u Kragujevcu u penziji Veroljub Dugalić za „Danas“ kaže da je to što rastu keš krediti iznuđeno.
„Keš kreditima se plaća i letovanje i zimovanje, pa kad počne školska godina tim kreditima se kupuje školski pribor… jer nema ograničenja u pogledu namene tih sredstava. To je iznuđeno i jako opasno“, upozorava Dugalić.
Kada uzmete stambeni kredit, objašnjava, zna se tačno za šta ste ga uzeli – nećete plaćati stanarinu već rešavate životni problem.
„Međutim, keš kreditima se plaća mnogo toga i olako se troši, a kada se olako zadužujete, teško vraćate te dugove. To je velika opasnost i za banke, ali, pre svega, za građane“, napominje sagovornik.
Dugalić poručuje da je ovaj rast keš kredita, koji se uzimaju za neke osnovne životne potrebe, odraz našeg životnog standarda.
„Uzmete keš kredit da biste otišli na more ili da biste kupili nešto za kuću, dakle neka osnovna pitanja ljudi rešavaju keš kreditima. To je samo pokazatelj opšteg standarda u kom većina građana živi, tačnije, pokazuje bedu u kojoj većina građana Srbije živi“, ukazuje on.
Ako se ovakav trend rasta keš kredita nastavi, Dugalić smatra da će morati nešto da se promeni.
„Međutim, nema puno opcija. Možda može NBS da uvede neka privremena ograničenja, ali trajno rešenje je samo rast standarda. Nama nije problem rata, već plata. Problem nam je opšti standard, jer kada nemate dovoljno novca iznuđeno uzimate keš kredite. Ljudi često nemaju drugi način da reše neka pitanja“, navodi on.
Poražavajuće je, smatra on, da možemo da očekujemo nastavak tog trenda.
„U dogledno vreme teško je očekivati neki porast standarda, pa se može očekivati i rast keš kredita. Banke mogu to da ograniče, ali njihov interes je da daju kredite, one nisu filantropske institucije, njihov posao je da se vi zadužite“, zaključuje Dugalić.
Izvor: Danas
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
EPS želi da kupi projekate iz oblasti obnovljivih izvora energije. Ovo polje je do sada bila meka za biznismene bliske vlastima, pa način na koji to EPS radi zabrinjava, jer će mnogo šta biti tajnovito. Sve to plaćaju građani Srbije kroz račun za struju
Isplata jednokratne pomoći od 6.000 dinara biće sprovedena tokom četiri dana, a trebalo bi da bude završena u petak. Ko novac dobija danas, ko od 23. septembra i ko nije morao da se prijavi?
Posle dve godine u kojima je čak 40 odsto IT oglasa nudilo rad na daljinu, taj model je u 2026. godini pao na 26 odsto. Istovremeno je udeo oglasa koji zahtevaju rad iz kancelarije porastao na 42 odsto
Firma za promet naftnih derivata „Knez Petrol“ ulazi u posao obavljanja prevozničke usluge u Beogradu, saopštio je Centar za lokalnu samoupravu
Neki građani će novac Akcionarskog fonda dobiti na sopstveni račun u privatnoj banci, a neki u Poštanskoj štedionici. Postoji i rok do kada se novac može podići
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
