Pre četiri godine Vučić je rekao da će kilometar brze saobraćajnice „Osmeh Vojvodine“ koštati „420-430 miliona evra, i to u nešto kupljoj varijanti“. Pre neku nedelju došao je do 12 miliona evra po kilometru. Grade Kinezi, tendera nije bilo
Brza drumska saobraćajnica “Osmeh Vojvodine”, koja bi trebalo da skrati dužinu putovanja između Sombora i Kikinde, basnoslovno je skup projekat, u prvom redu zbog kreditnog finansiranja i stranih izvođača radova, a sve to podgreva bojazan da su prisutne i koruptivne radnje, smatra deo domaće stručne javnosti, a piše „Danas“.
Izgradnju ove saobraćajnice kroz Vojvodinu nedavno je – ponovo – najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić kada je predstavljao plan “Skok u budućnost, Srbija 2027”. Prema njegovoj sadašnjoj računici izgradnja 162 kilometara dugačkog puta Bački Breg-Sombor-Kula-Vrbas-Srbobran-Bečej-Kikinda-Nakovo trebalo bi da košta skoro dve milijarde evra.
Pojedini stručnjaci smatraju da je reč o „papreno“ visokoj ceni višestruko većoj od realnih troškova, jer će kilometar ove brze saobraćajnice sa dve trake koštati oko 12 miliona evra, kao da se radi o auto-putu sa četiri trake. Primera radi, kilometar auto-puta “Fruškogorski koridor”, koji gradi kineska firma China Road And Bridge Construction, sa sve najdužim tunelom u Srbiji košta 12,7 miliona evra.
Interesantno je da je Vučić pre samo četiri godine obraćajući se žiteljima Zapadnobačkog okruga bio izjavio da će „Osmeh Vojvodine“ koštati 420-430 miliona evra, i to “u nešto skupljoj varijanti”. U međuvremenu je cena, sve prema Vučiću, porasla skoro pet puta.
Skupi Kinezi
Ovaj deo srpskog „skakanja u budućnost“ koji bi, prema Vučiću, trebalo da bude gotov do 2026. godine je zapravo kompletno kineski projekat, piše Nova ekonomija. „Osmeh Vojvodine“ će graditi kompanija China Construction Eighth Engineering Division, kojoj je to prvi posao u Srbiji, a koja radove započinje zajmom države Srbije u kineskoj Eksim banci.
Građevinski inženjer Danijel Dašić za Novu ekonomiju objašnjava:
“Izreka da se u Evropi za ugradnju u infrastrukturu koriste kvalitetni materijali, a u Srbiji nekvalitetni političari, svakim danom dobija nove dokaze i činjenice. Tih 12,2 miliona po kilometru je mnogo i za autoput kroz ravničarski predeo, a kamoli za običnu magistralu sa dve trake. Prema COMPASS bazi podataka (koja prati troškove građevinskih radova širom sveta) za 2024. godinu, cena izgradnje magistrale kakvu predviđa ovaj projekat ide od 3,34 -3,78 miliona po kilometru. I to dolara, ne evra, tako da cena ide još niže”.
Kritike infrastrukturnih projekata koje država izvodi u saradnji sa kineskim partnerima upućivane su i ranije, i to uglavnom na cenu, koja se dogovara direktnim putem, a ne javnim tenderima, kao što je recimo bilo i u slučaju pomenutog „Fruškogorskog koridora“ oktobra 2020. godine, podseća Nova ekonomija.
Tada je za 48 kilometara autoputa ugovorena cena od 606 miliona evra, nekih 400 miliona više od prvobitno očekivane, mada u međuvremenu u projekat jeste dodat most preko Dunava kod Kovilja.
Koliko je deonoica zapravo dugačka
Još jedna zanimljivost vezana za „Osmeh Vojvodine“ su kontradiktorni podaci o dužini samog puta. Iako se u javnosti često pominje dužina od 186 kilometara, prostornim planom iz prošle godine utvrđena je tačna dužina od 164 kilometra i 392 metra.
U slučaju da saobraćajnica ipak bude duža, to bi značilo da je cena po kilometru 10,75 miliona evra, i dalje drastično više nego što je prvobitno planirano.
Primeri iz regiona
Koliko je to sve više od onoga što bi se moglo očekivati pokazuju i uporedni primeri gradnje autoputeva u regionu. Tako je recimo 28 kilometara autoputa kroz Demirkapiljsku klisuru i težak planinski teren, sa dva tunela od po 1200 metara i šest mostova dugih do pola kilometra u Severnoj Makedoniji koštalo 218 miliona evra, odnosno 7,8 miliona evra po kilometru. Taj autoput su gradili Grci.
U Hrvatskoj, koja je i sama imala probleme sa visokim cenama plaćanim za pojedine deonice, prosečna cena na autoputu Bosiljevo – Split, gde takvih problema nije bilo, zaustavila se na 7,1 miliona evra po kilometru, kako su svojevremeno potvrdile Hrvatske autoceste.
Dug prema Kini
U Srbiji, vojvođanske deonice koštaju po 12 miliona za kilometar. Kinezi koji ih grade postaju sve veći poverioci naše zemlje, piše Nova ekonomija. Već sada po raznim osnovama, Srbija kineskoj Eksim banci duguje više nego Međunarodnom monetarnom fondu: 2,61 prema 2,38 milijarde evra. I tu neće biti kraj.
Samo za „Osmeh Vojvodine“ država je ove godine, naravno od Kineza, odobrila zaduživanje od 220 miliona evra, za početak radova.
Domaćinstva u Srbiji najviše troše na osnovne potrebe – hranu i režijske troškove. Iako prosečan prihod raste, obrazovanje ostaje najmanje finansirana stavka, dok troškovi grejanja i osnovnih namirnica značajno opterećuju budžete građana
Proizvodnja Plazme ponovo je pokrenuta, nekoliko meseci od požara koji je izazvao nestašicu čuvenog keksa. Očekuje se da će Plazma uskoro stići i u markete
Pre godinu dana počele su prijave za studentske kartice i nešto ranije za penzionere. I jedne i druge bi trebalo da obezbede građanima značajne popuste – ili je bar tako rečeno. Da li je to zaista tako
Iako se najavljuje kao rešenje za saobraćajne i ekološke probleme Beograda, projekat „Mali metro” izazvao je brojne kritike zbog rastućih troškova, nejasnog plana i nedovoljne transparentnosti u finansiranju
Start će koštati 320 dinara, a vožnja po kilometru 105 dinara, dok će čekanje po času otići na čak 1.800 dinara. A opet, taksisti kažu da im troškovi rastu brže od cene
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
