Srbija je poslednjih godina unapredila normativni okvir javnih nabavki. Portal javnih nabavki je digitalizovan, zakonski okvir je u velikoj meri usklađen sa evropskim pravilima, a transparentnost i konkurencija formalno su postavljene kao osnovni principi trošenja javnog novca.
Međutim, podaci pokazuju da nisu problem zakonimi, već njihova primena.
„Specifičnost Srbije ogleda se u tome što je normativni okvir u ovoj oblasti u velikoj meri usklađen sa naprednim evropskim praksama, dok u primeni postoje značajna odstupanja i problemi“, saopštio je Fiskalni savet u Mišljenju na Nacrt Fiskalne strategije za period 2027–2029.
Prema oceni Fiskalnog saveta, tokom 2025. godine javni sektor u Srbiji zaključio je ugovore vredne oko 15 milijardi evra, što predstavlja gotovo 17 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Istovremeno, ugovori vredni oko sedam milijardi evra realizovani su uz izuzeće od primene Zakona o javnim nabavkama. Drugim rečima, gotovo polovina javnog novca namenjenog nabavkama potrošena je kroz postupke koji nisu podlegali pravilima redovne konkurencije i transparentnosti.
Kako se troši javni novac
Za ekonomiste, pitanje javnih nabavki nije administrativna tema. Fiskalni savet podseća da sprovođenje javnih nabavki direktno otvara pitanja svrsishodnosti korišćenja novca poreskih obveznika, opravdanosti cena po kojima država nabavlja dobra i usluge, kao i načina na koji se određuju razvojni prioriteti.
Upravo zbog toga zabrinjava podatak da je obim ugovora zaključenih van redovnog sistema i dalje izuzetno visok.
„Javni naručioci su tokom 2025. godine zaključili ugovore u vrednosti od oko sedam milijardi evra (gotovo osam odsto BDP-a) uz izuzeće od primene Zakona o javnim nabavkama. To predstavlja tek nešto manje od polovine vrednosti svih ugovora koje je javni sektor zaključio tokom godine, što je izuzetno visok udeo i u domaćem i u međunarodnom kontekstu“, upozorava Fiskalni savet.
Međudržavni sporazumi van sistema javnih nabavki
Posebno je, dodaje Fiskalni savet, važno naglasiti da se značajan deo ovih nabavki odnosi na međudržavne sporazume, koji čine približno četvrtinu vrednosti ugovora zaključenih van redovnog sistema i po pravilu se ne objavljuju.
Prema proceni Saveta, bilateralni međudržavni sporazumi čine približno četvrtinu ukupne vrednosti ugovora zaključenih van redovnog sistema javnih nabavki, a dodatni problem je što se takvi ugovori po pravilu ne objavljuju.
Upravo su međudržavni sporazumi poslednjih godina postali jedan od dominantnih modela realizacije velikih infrastrukturnih projekata u Srbiji – od saobraćajne infrastrukture do energetike i priprema za EXPO 2027.
To ne znači nužno da su takvi ugovori nepovoljni. Ali znači da javnost uglavnom nema mogućnost da proceni jesu li mogli biti povoljniji.
Kada izuzetak postane pravilo
Ovakvi podaci nisu izuzetak vezan za jednu godinu. Naprotiv, oni potvrđuju trend koji traje godinama. Visok udeo nestandardnih procedura u Srbiji nije novost – država se u ključnim segmentima već godinama sistematično oslanja na nabavke koje se izuzimaju iz opštih propisa.
Prema podacima koalicije Preugovor, u periodu od 2020. do 2024. godine kroz nabavke izuzete od primene Zakona o javnim nabavkama potrošeno je oko 24 milijarde evra. U pojedinim godinama vrednost izuzetih nabavki bila je čak veća od vrednosti ugovora zaključenih kroz redovne procedure.
Zakon u Srbiji predviđa posebne režime za pojedine poslove u oblasti odbrane i bezbednosti, određene pravne usluge, ugovore između povezanih subjekata, kupovinu zemljišta ili projekte koji proizlaze iz međunarodnih sporazuma. Takvi izuzeci postoje i u drugim evropskim državama.
Problem nastaje kada izuzeci više ne predstavljaju izuzetak.
Više podataka, ali ne i potpuni uvid
U Mišljenju na Fiskalnu strategiju, Fiskalni savet pozdravlja najavu da će Ministarstvo finansija ubuduće jednom godišnje objavljivati poseban izveštaj o rashodima realizovanim po osnovu posebnih propisa, odnosno leks specijalisa. Takvi rashodi za 2025. godinu procenjuju se na oko 480 miliona evra.
Međutim, Savet istovremeno upozorava da je to samo manji deo ukupnih investicija realizovanih po nestandardnim procedurama, čija se vrednost procenjuje na čak 2,7 milijardi evra.
„Ono što je sadržinski vrlo važno, a još uvek nema naznaka da će biti objavljeno, jesu vrednosti i izvršenja po osnovu bilateralnih međudržavnih sporazuma. Bez toga će napredak u transparentnosti ostati ograničen, a mogućnost suštinske kontrole efikasnosti javne potrošnje i dalje nedovoljna. Potrebno je dodatno pojasniti obuhvat podataka i metodologiju njihovog prikazivanja u novom izveštaju o izuzetim nabavkama za 2025. godinu“, saopštio je Fiskalni savet.
Drugim rečima, građani će možda dobiti više informacija o tome koliko je novca potrošeno, ali ne nužno i dovoljno podataka da procene da li je taj novac potrošen efikasno.
Potrebni dodatni uvidi
Iako se Fiskalna strategija referiše na novi izveštaj koji će se ubuduće jednom godišnje objavljivati na sajtu Ministarstva finansija i koji bi trebalo da pruži dodatni uvid u nabavke po posebnim postupcima, Fiskalni savet vidi potrebu za dodatnim pojašnjenjima.
„Odabrani način prikazivanja ide u dobrom pravcu, ali je otvorio i određena tehnička pitanja koja bi Vlada trebalo da razjasni u revidiranoj verziji Strategije. Konkretno, u tom izveštaju za projekat EXPO 2027 iskazana je realizacija od skoro 15 milijardi dinara, što je osetno niže od iznosa evidentiranog u izvršenju budžeta za ovaj projekat. Budući da je reč o kompleksnom programu koji obuhvata veći broj povezanih investicija, bilo bi korisno da se detaljnije obrazloži obuhvat prikazanih rashoda i metodologija njihovog grupisanja“, ocenio je Savet.
Fiskalni savet ukazujna još jedan pravac potencijalnog unapređenja prikaza izuzetih nabavki: potrebno je da se izvršeni rashodi u tabeli Ministarstva finansija prikažu na nivou pojedinačnih projekata i njihovih glavnih komponenti, jer agregirani podaci bez detaljnije strukture imaju ograničenu analitičku vrednost i ne omogućavaju potpuno razumevanje strukture i obima ovih izdvajanja.
Fiskalni savet ne dovodi u pitanje potrebu da država u određenim slučajevima koristi izuzetke od Zakona o javnim nabavkama. Međutim, kada se kroz takve procedure ugovaraju poslovi vredni milijarde evra, pitanje više nije da li izuzeci postoje, već koliki deo javne potrošnje se odvija van sistema koji bi trebalo da obezbedi konkurenciju, transparentnost i kontrolu trošenja novca poreskih obveznika.
Izvor: N1/Preugovor/Vreme
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
