Prema podacima sajta Polovni automobili tokom prošle godine su se u Srbiji prevashodno kupovali polovnjaci proizvedeni između 2007. i 2011. godine
Srbija je praktično jedina zemlja u regionu u koju se iz Evropske unije uvoze automobili stariji od 15 godina, odnosno koja nije zabranila uvoz automobila sa Euro 3 i Euro 4 motorima.
Međutim, kad se pogledaju podaci o prodaji polovnih automobila u 2023. godini, za najveći broj građana to su automobili koji oni mogu sebi da priušte.
Prema podacima sajta Polovni automobili tokom prošle godine dominantno su se kupovali polovnjaci proizvedeni između 2007. i 2011. godine. Oni čine 43 odsto svih polovnih automobla koji su u prethodnih 12 meseci prvi put registrovani u našoj zemlji, odnosno koji su uvezeni.
Takođe, nešto manje od polovine svih prodatih polovnih automobila iz uvoza (47%) u godini za nama ispunjava emisione standarde od Euro 1 do Euro 4, a to su vozila proizvedena do 2009. godine. Država je najavila zabranu uvoza ovakvih vozila od 1. januara ove godine, ali se to za sada nije desilo.
Tradicionalno, kupci polovnih automobila u Srbiji i dalje su okrenuti modelima sa dizel agregatima. Konkretno, 64,48 odsto prodaje polovnih automobila iz uvoza u prošloj godini činila su vozila sa dizel motorom, a 29,71 odsto na benzin.
Pad prodaje
Kad je reč o trendu, pad prodaje polovnih automobila nastavljen je i u prošloj godini, ali je značajno manji u odnosu na 2022.
Prodaja polovnih automobila iz uvoza u 2023. godini bila je manja za 2,8 odsto u odnosu na prodaju koja je ostvarena u 2022.
Sajt Polovni automobili ocenjuje da ovaj podatak deluje ohrabrujuće, pogotovu ako prodajne podatke iz 2022. uporedimo sa 2021. godinom, kada je pad iznosio čak 15 odsto.
Podsećaju da je prodaja polovnjaka pretprošle godine bila manja čak i u odnosu na period pandemije, kada smo imali i vanredno stanje.
Folksvagen zauvek
Podaci pokazuju da vozači u Srbiji najviše veruju Folksvagenovim modelima: Golfu, Pasatu i Polu, svih generacija, a u vrhu prodaje polovnjaka su još i modeli Audija, Opela, Pežoa i Renoa.
Osim njih, u 2023. godini su se kupovali Fijat Punto, Audi A4 i dva Opelova modela, Korsa i Astra.
Srbija svakako nije jedina zemlja sa nešto lošijim prodajnim rezultatima polovnih vozila u prošloj godini.
Naime, sajt Autovista 24 poredio je prodajne rezultate polovnjaka iz novembra prošle godine sa istim periodom 2022. na nekim od najvećih evropskih tržišta.
Prema tim podacima u Italiji je zabeležen pad od 10,9%, u Španiji od 2,5%, Austriji 1% i Švajcarskoj 0,2%. Najveći rast u ovom periodu zabeležila je Francuska sa 24,4%, a prati je Nemačka sa porastom od 8,3%.
Ipak, sve se češće može čuti da bi 2024. godina u Evropi mogla da bude godina stabilizacije ponude, ali naravno pod uslovom da ne dođe do nekih iznenadnih velikih promena u geopolitičkim odnosima ili novih talasa poskupljenja.
Osnov za ovakva predviđanja leži u rastu prodaje novih vozila u Evropi, a time ćemo se detaljnije baviti u nastavku teksta.
Nabavka obuhvata 41 solo i 9 dvozglobnih električnih autobusa dužine do 25 metara, sa više od 180 mesta za putnike i tehnologijom skladištenja energije putem superkondenzatora, a kako navode sindikati, vrednost projekta iznosi 33,2 miliona evra
Krenula su otpuštanja u sektoru reciklaže, nakon što je država od 1. januara 2026. ukinula podsticaje za odnošenje otpada u Srbiji. Građani za to vreme - uredno plaćaju eko taksu
Cena goriva za avione porasla je gotovo 100 odsto u poslednjih mesec dana, pa se očekuje da se ova razlika prelije na cenu avio-karata. Avio-kompanije imaju prava da i naknadno dignu cenu, za njih ne važi Zakon o zaštiti potrošača. To automatski pogađa i turističke aranžmane koji uključuju prevoz avionom
Od Srbije u Evropi manju cenu radnog sata ima samo Bugarska. Doduše, nema podataka za BiH, Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju
Novi pravilnik o energetski ugroženom kupcu stupio je na snagu, a po njemu veći broj domaćinstava ima pravo na umanjenje računa za struju
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
