Iz EU najviše kupujemo polovnjake stare dvanaest i više godina

Srbija je praktično jedina zemlja u regionu u koju se iz Evropske unije uvoze automobili stariji od 15 godina, odnosno koja nije zabranila uvoz automobila sa Euro 3 i Euro 4 motorima.

Međutim, kad se pogledaju podaci o prodaji polovnih automobila u 2023. godini, za najveći broj građana to su automobili koji oni mogu sebi da priušte.

Prema podacima sajta Polovni automobili tokom prošle godine dominantno su se kupovali polovnjaci proizvedeni između 2007. i 2011. godine. Oni čine 43 odsto svih polovnih automobla koji su u prethodnih 12 meseci prvi put registrovani u našoj zemlji, odnosno koji su uvezeni.

Takođe, nešto manje od polovine svih prodatih polovnih automobila iz uvoza (47%) u godini za nama ispunjava emisione standarde od Euro 1 do Euro 4, a to su vozila proizvedena do 2009. godine. Država je najavila zabranu uvoza ovakvih vozila od 1. januara ove godine, ali se to za sada nije desilo.

Tradicionalno, kupci polovnih automobila u Srbiji i dalje su okrenuti modelima sa dizel agregatima. Konkretno, 64,48 odsto prodaje polovnih automobila iz uvoza u prošloj godini činila su vozila sa dizel motorom, a 29,71 odsto na benzin.

Pad prodaje

Kad je reč o trendu, pad prodaje polovnih automobila nastavljen je i u prošloj godini, ali je značajno manji u odnosu na 2022.

Prodaja polovnih automobila iz uvoza u 2023. godini bila je manja za 2,8 odsto u odnosu na prodaju koja je ostvarena u 2022.

Sajt Polovni automobili ocenjuje da ovaj podatak deluje ohrabrujuće, pogotovu ako prodajne podatke iz 2022. uporedimo sa 2021. godinom, kada je pad iznosio čak 15 odsto.

Podsećaju da je prodaja polovnjaka pretprošle godine bila manja čak i u odnosu na period pandemije, kada smo imali i vanredno stanje.

Folksvagen zauvek

Podaci pokazuju da vozači u Srbiji najviše veruju Folksvagenovim modelima: Golfu, Pasatu i Polu, svih generacija, a u vrhu prodaje polovnjaka su još i modeli Audija, Opela, Pežoa i Renoa.

Osim njih, u 2023. godini su se kupovali Fijat Punto, Audi A4 i dva Opelova modela, Korsa i Astra.

Srbija svakako nije jedina zemlja sa nešto lošijim prodajnim rezultatima polovnih vozila u prošloj godini.

Naime, sajt Autovista 24 poredio je prodajne rezultate polovnjaka iz novembra prošle godine sa istim periodom 2022. na nekim od najvećih evropskih tržišta.

Prema tim podacima u Italiji je zabeležen pad od 10,9%, u Španiji od 2,5%, Austriji 1% i Švajcarskoj 0,2%. Najveći rast u ovom periodu zabeležila je Francuska sa 24,4%, a prati je Nemačka sa porastom od 8,3%.

Ipak, sve se češće može čuti da bi 2024. godina u Evropi mogla da bude godina stabilizacije ponude, ali naravno pod uslovom da ne dođe do nekih iznenadnih velikih promena u geopolitičkim odnosima ili novih talasa poskupljenja.

Osnov za ovakva predviđanja leži u rastu prodaje novih vozila u Evropi, a time ćemo se detaljnije baviti u nastavku teksta.