Mađarski MOL će, po svemu sudeći, od ruskog Gazpromnjefta kupiti većinski udeo u NIS-u. U Hrvatskoj zbog toga strahuju za svoj naftovod i rafineriju, jedan je od komentara u nemačkoj štampi. Drugi je da Mađarska i Srbija prave enegergestke aranžmane mimo EU, po sopstvenim pravilima
Rusija je „pod američkim pritiskom“ pristala da proda svoje udele u Naftnoj industriji Srbije, piše Frankfurter algemajne cajtung o dilu koji je potvrdila i zvanična Moskva.
Gazprom bi trebalo da proda 56,15 odsto NIS-a mađarskom MOL-u. „Prodajna cena je nepoznata, bankarski analitičari je procenjuju na 1,2 milijarde evra. To bi bilo triput više od cene koju su Rusi platili“, prenosi nemački list.
Sve je utanačeno, prema navodima iz Beograda, no čeka odobrenje američke kancelarije za sankcije OFAC. Ima navoda o ulasku i emiratskog koncerna ADNOC u manjinski udeo, kao i o povećanju srpskog udela na 34 odsto.
Nejasno je, piše list, kako će Mađari isplatiti Ruase s obzirom na finansijske sankcije protiv Moskve i to iako vlasti Viktora Orbana imaju dobre odnose sa Kremljom.
„Ovom preuzimanjem će najveći naftni i gasni koncern Mađarske pojačati poziciju na energetskom tržištu centralne i jugoistočne Evrope“, piše Frankfurter algemajne, podsećajući da je MOL već sada veliki igrač sa celim lancem – od crpljenja nafte i gasa, preko rafinerija i veleprodaje do benzinskih pumpi i petrohemije.
Ocenjuje se da MOL ovako jača saradnju sa Gazpromom, povećava marže u poslu sa rafinerijama, ali i dolazi pod upitnik u pogledu moguće kartelske pozicije.
„Takođe bi mogla da se pojača konkurencija sa rivalima OMV-om u Austriji, Petrolom u Sloveniji, INA-om u Hrvatskoj i nezavisnim trgovcima“, dodaje frankfurtski dnevnik.
Drugi list iz istog grada, Frankfurter rundšau, navodi da srpske vlasti pokušavaju da odagnaju bojazan da bi MOL mogao da zatvori rafineriju u Pančevu, jedinu u Srbiji. To onda otvara druga pitanja.
„Posebno se u susednoj Hrvatsko sa brigom gleda na ulazak MOL-a u Srbiju. Pri integraciji rafinerije u Pančevu u MOL-ov sistem, rafinerija u Rijeci bi mogla da pretrpi istu sudbinu kao već zatvorena rafinerija u Sisku“, piše list.
Takođe, hrvatski naftovod Janaf je 90 odsto prihoda ostvarivao prodajom MOL-u i NIS-u. Kako će to sada sve biti u rukama Budimpešte, to bi „moglo da oslabi hrvatsku pregovaračku poziciju o cenama“.
List podseća i na otpočetu gradnju srpsko-mađarskog naftovoda i citira portal Hungary Today koji navodi da je region „veoma zavisio od Janafa“, ali da se kupovinom NIS-a sada „okreće drugi list“.
List Berliner cajtung pak podseća da je Mađarska izuzetak po pitanju nabavke ruskih energenata – i nafte i gasa. Naftovod koji se sada gradi ka Srbiji biće direktno priključen na stari sovjetski naftovod Družba, čime Rusi zadržavaju uticaj.
Jedan krak tog naftovoda ide do Šveta na istoku Nemačke, no tuda više ne teče nafta. Jedan drugi krak preko Ukrajine i dalje teče ka Mađarskoj.
„Brisel bi mogao da okonča ovaj kurs ako bi potpuno ukinuo izuzetke za rusku sirovu naftu. Ali to do sada nije uspelo, četiri godine od početka ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine“, podseća list.
Time, piše dalje, Mađarska koristi prostor – pravno je sve u redu, ali politički protivno logici EU da napusti ruske energente. Berliner cajtung beleži da se i najnoviji dilovi sa Srbijom u Briselu samo primaju k znanju, bez formalnih prigovora.
„Dil pokazuje kako se vodi energetska politika u jugoistočnoj Evropi – ne preko samita ili moralnih načela, nego preko vlasničkih udela i infrastrukture. Dok EU planira potpuno napuštanje (ruskih energenata), Mađarska i Srbija same organizuju svoje snabdevanje – po sopstvenim pravilima.“
Izvor: Dojče vele (DW)
Odluka o puštanju 5.000 tona evrodizela na tržište doneta je kako bi se obezbedilo stabilno snabdevanje domaćeg tržišta u periodu kada se očekuje povećana potrošnja, saopštila je ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović
Beogradske elektrane uputile su Sekretarijatu za energetiku zahtev za odobravanje novih cena toplotne energije za novu grejnu sezonu od 1. oktobra. Uz to ide i novi obračun u pojedinim zgradama. Cene potrošnje tople vode biće više za deset odsto
Srbija bi uskoro mogla da menja Zakon o radu kako bi prvi put jasnije uredila status i zaštitu platformskih radnika poput dostavljača. Promene bi trebalo da donesu veću socijalnu sigurnost, jasniji radni status i transparentnija pravila za upravljanje algoritmima
Lične karte, vozačke dozvole i diplome prelaze u Evropskoj uniji na telefon. Kada će tu mogućnost imati građani Srbije
EPS želi da kupi projekate iz oblasti obnovljivih izvora energije. Ovo polje je do sada bila meka za biznismene bliske vlastima, pa način na koji to EPS radi zabrinjava, jer će mnogo šta biti tajnovito. Sve to plaćaju građani Srbije kroz račun za struju
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
