Mađarski MOL će, po svemu sudeći, od ruskog Gazpromnjefta kupiti većinski udeo u NIS-u. U Hrvatskoj zbog toga strahuju za svoj naftovod i rafineriju, jedan je od komentara u nemačkoj štampi. Drugi je da Mađarska i Srbija prave enegergestke aranžmane mimo EU, po sopstvenim pravilima
Rusija je „pod američkim pritiskom“ pristala da proda svoje udele u Naftnoj industriji Srbije, piše Frankfurter algemajne cajtung o dilu koji je potvrdila i zvanična Moskva.
Gazprom bi trebalo da proda 56,15 odsto NIS-a mađarskom MOL-u. „Prodajna cena je nepoznata, bankarski analitičari je procenjuju na 1,2 milijarde evra. To bi bilo triput više od cene koju su Rusi platili“, prenosi nemački list.
Sve je utanačeno, prema navodima iz Beograda, no čeka odobrenje američke kancelarije za sankcije OFAC. Ima navoda o ulasku i emiratskog koncerna ADNOC u manjinski udeo, kao i o povećanju srpskog udela na 34 odsto.
Nejasno je, piše list, kako će Mađari isplatiti Ruase s obzirom na finansijske sankcije protiv Moskve i to iako vlasti Viktora Orbana imaju dobre odnose sa Kremljom.
„Ovom preuzimanjem će najveći naftni i gasni koncern Mađarske pojačati poziciju na energetskom tržištu centralne i jugoistočne Evrope“, piše Frankfurter algemajne, podsećajući da je MOL već sada veliki igrač sa celim lancem – od crpljenja nafte i gasa, preko rafinerija i veleprodaje do benzinskih pumpi i petrohemije.
Ocenjuje se da MOL ovako jača saradnju sa Gazpromom, povećava marže u poslu sa rafinerijama, ali i dolazi pod upitnik u pogledu moguće kartelske pozicije.
„Takođe bi mogla da se pojača konkurencija sa rivalima OMV-om u Austriji, Petrolom u Sloveniji, INA-om u Hrvatskoj i nezavisnim trgovcima“, dodaje frankfurtski dnevnik.
Strah u Hrvatskoj
Drugi list iz istog grada, Frankfurter rundšau, navodi da srpske vlasti pokušavaju da odagnaju bojazan da bi MOL mogao da zatvori rafineriju u Pančevu, jedinu u Srbiji. To onda otvara druga pitanja.
ZGRADA INA-EFoto: Tanjug/Hina/Admir Buljubašić
„Posebno se u susednoj Hrvatsko sa brigom gleda na ulazak MOL-a u Srbiju. Pri integraciji rafinerije u Pančevu u MOL-ov sistem, rafinerija u Rijeci bi mogla da pretrpi istu sudbinu kao već zatvorena rafinerija u Sisku“, piše list.
Takođe, hrvatski naftovod Janaf je 90 odsto prihoda ostvarivao prodajom MOL-u i NIS-u. Kako će to sada sve biti u rukama Budimpešte, to bi „moglo da oslabi hrvatsku pregovaračku poziciju o cenama“.
List podseća i na otpočetu gradnju srpsko-mađarskog naftovoda i citira portal Hungary Today koji navodi da je region „veoma zavisio od Janafa“, ali da se kupovinom NIS-a sada „okreće drugi list“.
List Berliner cajtung pak podseća da je Mađarska izuzetak po pitanju nabavke ruskih energenata – i nafte i gasa. Naftovod koji se sada gradi ka Srbiji biće direktno priključen na stari sovjetski naftovod Družba, čime Rusi zadržavaju uticaj.
Jedan krak tog naftovoda ide do Šveta na istoku Nemačke, no tuda više ne teče nafta. Jedan drugi krak preko Ukrajine i dalje teče ka Mađarskoj.
NIS BENZINSKA PUMPAFoto: Tanjug/Nikola Anđić
„Brisel bi mogao da okonča ovaj kurs ako bi potpuno ukinuo izuzetke za rusku sirovu naftu. Ali to do sada nije uspelo, četiri godine od početka ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine“, podseća list.
Time, piše dalje, Mađarska koristi prostor – pravno je sve u redu, ali politički protivno logici EU da napusti ruske energente. Berliner cajtung beleži da se i najnoviji dilovi sa Srbijom u Briselu samo primaju k znanju, bez formalnih prigovora.
„Dil pokazuje kako se vodi energetska politika u jugoistočnoj Evropi – ne preko samita ili moralnih načela, nego preko vlasničkih udela i infrastrukture. Dok EU planira potpuno napuštanje (ruskih energenata), Mađarska i Srbija same organizuju svoje snabdevanje – po sopstvenim pravilima.“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Iako cene otkupa poljoprivrednih proizvoda padaju, njihove cene u prodavnicama ne padaju, nego se čak najavljuju i nova poskupljenja hrane. Ko se bogati na račun poljoprivrednika i kupaca
Platu od 2.000 evra i penzije od 750 je Aleksandar Vučić predstavio kao dugoročni cilj zemlje. Dok se čeka ostvarenje ovog cilja, petina ljudi u Srbija grca u siromaštvu
Čak 25 odsto potrošnje električne energije u Evropi dolazi iz gasnih termoelektrana, a nova gasna kriza mogla bi znatno da oteža i tržište struje. Prirodno - očekuju se poskupljenja
Alta banka Davora Macure ponovo je uvećala svoj kapital 24. marta 2026, sa ciljem „realizacije razvojnih planova banke“. Banke inače jačaju kapitalnu bazu, pored regulativnih zahteva, pretežno radi ekspanzije poslovanja i širenje poslovnih delatnosti
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
