Ruski eksperti i diplomate tvrde da američke sankcije NIS-u neće izazvati kolaps, ali da će Srbija morati da pronađe nova rešenja i poslovne modele
Uvođenje američkih sankcija protiv Naftne industrije Srbije izazvalo je niz reakcija iz Moskve i Beograda – dok ruski stručnjaci i diplomate poručuju da mere neće paralizovati rad kompanije, već zahtevaju prilagođavanje, sindikat NIS-a uverava javnost da nestašica goriva neće biti, iako građani privremeno moraju da se naviknu na plaćanje gotovinom.
Direktor ruskog Fonda za energetski razvoj Sergej Pikin ocenio je povodom stupanja američkih sankcija prema NIS-u da one „same po sebi nisu smrtonosne – da ograničavaju, ali ne parališu potpuno rad kompanije“.
Dodaje da suočavanje sa sankcijama zahteva strateško prilagođavanje, što obuhvata promenu poslovnih modela i pronalaženje održivih alternativnih rešenja.
„U uslovima sankcija, ne postoji jednostavan izlaz – moguće je samo prilagođavanje u zavisnosti od toga kakve se mere primenjuju. To znači tražiti zaobilazne puteve, menjati logističke lance. Ako se sankcije nameću konkretnoj kompaniji, naročito ako je reč o velikoj energetskoj firmi, onda je situacija komplikovanija. U takvim slučajevima moguća su rešenja poput osnivanja novih kompanija koje bi preuzele neke funkcije sankcionisane firme. Bez iluzija, nešto treba smisliti“, kaže Pikin.
Kada je reč o mogućem razvoju situacije i budućim potezima, Pikin ukazuje na više mogućih opcija i ističe da će ključna odluka ipak biti na Beogradu.
„Ovde je više pitanje šta će srpska Vlada odlučiti i uraditi u ovoj situaciji. Ona se dosta dugo opirala uvođenju tih sankcija, tu je bilo raznih varijanti, uključujući i otkup ruskog udela. Tako da scenariji mogu biti razni“, kazao je.
Pikin ocenjuje i da ova mera predstavlja pre svega ciljani pritisak Zapada na najbliže saveznike Moskve i države koje dosledno održavaju i ne prekidaju saradnju sa Rusijom, uprkos geopolitičkim tenzijama.
Bocan-Harčenko: Rusija neće okrenuti leđa Srbiji
Ambasador Ruske Federacije Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da je ambasada u stalnom kontaktu sa rukovodstvom Naftne industrije Srbije i istakao da je kompanija dosta dobro pripremljena za ovu situaciju, jer se znalo da će pre ili kasnije doći do povećane napetosti i do stupanju na snagu američkih sankcija.
„Oni imaju i zaliha, imaju i mogućnost da se snađu. U svakom slučaju, mislim da ne treba očekivati nestašice, niti uzbune na tržištu, ni kada je u pitanju energetska bezbednost Srbije“, kazao je Bocan-Harčenko za RT Balkan.
On je rekao da će biti još kontakata između NIS-a i srpske strane i „Gasproma“ i ruske strane, kao i između vlada dve države.
„Ne bih pričao o detaljima, niti o tome šta je moguće. Samo želim da kažem da danas, kada su sankcije uvedene, da je najvažnije da to ovo primamo bez nekih povećanih emocija, jer to za nas nije iznenađenje. Rešenje je bilo usvojeno od američke strane odavno, bilo je odlaganja, ali na kraju krajeva, to je potpuno političko rešenje, u pozadini nema ničega što se tiče ekonomije i energetike. To je potpuno političko rešenje“, istakao je ruski ambasador.
Sindikalista: Neće biti otpuštanja
Predsednik sindikata NIS Goran Takić izjavio je da rukovodstvo Naftne industrije Srbije nijednog trenutka nije dovelo u pitanje opstanak radnih mesta, kao i da ova komapnija raspolaže sa dovoljnom količinom sirove nafte i derivata.
„Obišao sam četiri, pet benzinskih stanica i sve normalno funkcioniše. Od 12 časova juče ne prima se ‘viza’ kartica, ali sve ostalo funkcioniše. Tako da, bez obzira na sve, nema razloga za brigu kada je reč o derivatima“, rekao je Takić gostujući na RTS-u.
Na pitanje kako će u budućnosti funkcionisati kupovina goriva na NIS-ovim pumpama, Takić kaže da će građani morati da se prilagode gotovini.
„Najverovatnije će morati da podižu novac na bankomatima ili u bankama. Ne verujem da će to naterati građane da odustanu od NIS-ovih pumpi, jer se one nalaze na najprometnijim lokacijama. I dalje traje tranzicija ka plaćanju karticama, tako da nisam siguran da će to biti ključni faktor koji će odvratiti kupce“, ocenio je Takić.
Naveo je i da sindikat, otkad su sankcije postale glavni problem, ima pojačanu komunikaciju sa rukovodstvom kompanije.
„Očekujem da odgovorni akcionari sednu, da se dogovore i da nađu rešenje problema. Sad već više nema vremena, mora da se nađe rešenje“, kazao je Takić.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Isplata jednokratne državne pomoći penzionerima počeće 14. septembra 2026. godine. Iznos pomoći kreće se od 20.000 do 35.000 dinara, u zavisnosti od visine penzije. Posebna prijava nije potrebna
Država je raspisala javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru programa „Vrati se i stvaraj“. To bi trebalo da privuče onih 250.000 ljudi koji su otišli iz zemlje u poslednjih pet godina, a najviše mlade
Dvanaest bugarskih nevladinih organizacija 18. avgusta pismeno je ministarki životne sredine i voda Bugarske tražilo informacije o rudarenju Ziđina u Srbiji. Dan ranije isto je zatražilo 28 rumunskih organizacija. Strahuju od prekograničnog zagađivanja
Lidlova akumulatorska bušilica PARKSIDE ponovo je privukla pažnju svetske javnosti nakon što je, posle Airbusa A380, uspela da pokrene i čuveni London Eye. Poduhvat je izveden u okviru akcije „THE ROTATION“, a organizatori navode da je njime postavljen novi Ginisov svetski rekord
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
