Mađarski MOL sve izvesniji je kupac Naftne industrije Srbije (NIS), a sa upravom ove kompanije o toj temi razgovarao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, piše Dunja Marić za Novu ekonomiju.
Ipak, mišljenja stručnjaka su podeljena. Dok neki misle da je za ovu kupoprodaju potrebna politička podrška srpske, mađarske i ruske strane, drugi smatraju da je kupovina NIS-a logičan nastavak ekspanzije MOL-a u regionu.
Predstavnici MOL-a su prošle nedelje došli u Srbiju kako bi obavili dubinsku analizu poslovanja NIS-a.
Imali su i sastanak sa Vučićem. Kako je objavio RTS, razgovarali su o svim aspektima saradnje, hitnosti rešavanja problema sa američkim OFAK-om kao i potpisivanju međunarodnog ugovora između Srbije i Mađarske.
Mol u Srbiji posluje više od 20 godina, a trenutno imaju 73 benzinske pumpe. Kako se navodi na zvaničnom sajtu grupacije, Mol posluje u više od 30 zemalja i zapošljava oko 25.000 ljudi širom sveta. Tržišna kapitalizacija, odnosno vrednost akcija kompanije kojima se trguje na berzi, iznosi više od 7,7 milijardi dolara.
Mol, kako sama kompanija navodi, dnevno proizvede 92.000 barela nafte i gasa. Dodatno, rezerve su procenjene na 348 miliona barela.
Kompanija ima ukupno 2.400 benzinskih stanica.
Konačno, Mol poseduje tri rafinerije nafte i dva petrohemijska postrojenja. Što se rafinerija tiče, pre svega, Mol ima rafineriju nafte u Mađarskoj – to je Dunavska rafinerija.
Naredna je rafinerija u Bratislavi, u Slovačkoj. Treća se nalazi u Hrvatskoj – Rafinerija nafte Rijeka. Ono što ovih dana, zbog Rafinerije u Pančevu, privlači veliku pažnju javnosti, jeste činjenica da je Mol imao i četvrtu rafineriju, takođe u Hrvatskoj, u Sisku.
Zapravo, Mol je pre više od 20 godina kupio udeo u hrvatskoj naftnoj kompaniji INA, ali je ovaj proces podigao veliku prašinu. Naime, bivši premijer Hrvatske Ivo Sanader osuđen je 2021. na šest godina zatvora zbog primanja mita od direktora Mola Žolta Hernadija. I sam Hernadi, koji se i dalje nalazi na čelu kompanije, osuđen je na dve godine zatvora, ali je on nedostupan hrvatskim pravosudnim organima.
Iako je u međuvremenu rafinerija u Rijeci modernizovana, ona u Sisku je zatvorena.
Kako se tu uklapa NIS?
Urednica portala Energija Balkana Jelica Putniković kaže za Novu ekonomiju da bi NIS, koji ima savremenu rafineriju u Pančevu, odgovarao Molu koji je u ekspanziji. Ona objašnjava da se Mol širi u regionu – udeo u hrvatskoj INI, pumpe u Sloveniji i Poljskoj, rafinerija u Slovačkoj…
„Ulazak u vlasništvo NIS-a značio bi za MOL regionalno širenje, bez ugrožavanja razvoja NIS-a“, kaže Putniković.
S druge strane, predsednik Skupštine Saveza energetičara Milun Babić misli da kupovina NIS-a od strane Mol-a neće ići tako glatko.
„NIS je kompanija koja je, po kapacitetima, ako ne jača, onda makar u rangu sa Mol-om. Mi sada imamo situaciju u kojoj su dve zveri, jedna mora da pobedi i da se nametne. Često se u javnosti govori o Mol-u kao potencijalnom kupcu, ali mislim da je to kombinacija koja ne bi mogla da opstane bez političke podrške i sa srpske, i sa mađarske, ali i sa ruske strane“, kaže Babić za Novu ekonomiju.
Prema njegovom mišljenju, moglo bi da dođe do toga da i sama Srbija obezbedi određenu sumu novca za kupovinu ruskog udela.
„Pretpostavljam da poseta naše delegacije Emiratima ima veze i sa time što se traže dodatne finansije koje treba da se obezbede. Ipak je NIS velika firma koju treba ponovo pokrenuti“, kaže Babić.
Preti li Rafineriji zatvaranje?
U medijima se poslednjih dana pominje mogućnost zatvaranja pančevačke Rafinerije, baš kao što se dogodilo i u Hrvatskoj. Putniković, međutim, smatra da do toga neće doći.
„Dobri poznavaoci naftnih prilika kažu da bi sa pumpama koje NIS ima, bilo preskupo da se nafta vozi iz Mađarske, umesto da se proizvodi u Pančevu“, zaključuje Putniković.
Istog je stava i Babić, koji smatra da Mol ne bi kupovao NIS ukoliko namerava da gasi Rafineriju, koja je jedna od ključnih činilaca Naftne industrije.
„Mi nemamo izvore nafte, nemamo naš cevovod za dotok nafte, tako da ne mislim da Mol ima razloga da kupuje NIS ukoliko planira da zatvori Rafinеriju. Ne vidim koji bi bio motiv Mol-a da kupi NIS, a da ga onda uništi“, zaključuje Babić.
Podsećamo, američke sankcije NIS-u uvedene su u januaru prošle godine, ali su na snagu stupile 9. oktobra, nakon nekoliko meseci odlaganja. Razlog za uvođenje sankcija jeste većinsko rusko vlasništvo. Preokret se desio 31. decembra, kada je Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) izdala posebnu licencu kojom je NIS-u ponovo omogućeno obavljanje operativnih aktivnosti zaključno sa 23. januarom.
Ovo uključuje ponovo pokretanje Rafinerije, uvoz sirove nafte, kao i obavljanje transakcija neophodnih za sigurnost snabdevanja i tehničko održavanje.
Kako je objavio RTS, nafta je Jadranskim naftovodom ka Pančevu potekla juče, a u narednim danima očekuje se i ponovno pokretanje Rafinerije.
