Sa novom proizvodnjom u Kragujevcu automobilska industrija bi mogla da dobije i dodatni impuls
Kompanija Fijat Srbija iz Kragujevca trebalo bi prema najavama da počne da proizvodi novi model automobila – „fijat grande panda“, čije bi zvanično predstavljanje trebalo da bude 11. jula, piše Radio-televizija Srbije.
Ekonomista Ivan Nikolić kaže za „Vremenu“ da je za sada, s obzirom da se „fijat grande panda“ nalazi još u fazi promocije, za početak moguća i mala proizvodnja novog tipa automobila kako bi se videlo kako će tržište reagovati.
„Efekat na Srbiju će biti značajan, jer je oblast proizvodnje motornih vozila u Srbiji doživela promenu strukture. Pad proizvodnje u automobilskoj industiji kompenzovan je proizvodnjom auto-delova, a sa novom proizvodnjom u Kragujevcu automobilska industrija bi mogla da dobije i dodatni impuls“, rekao je Nikolić.
On je ocenio da se pokretanjem proizvodnje novog tipa automobila ništa ne gubi, jer je proizvodnja ionako niska.
Nikolić je dodao da bi dobitak bi mogao da se oseti u povećanju broja zaposlenih, uz određene fiskalne efekte.
Neuporedivo sa fijatom 500L
Međutim, Nikolić je naglasio da se ne mogu se porediti proizvodnja novog automobila i proizvodnja fijata 500L, iz najmanje nekoliko razloga.
Kao osnovni naveo je drugačiju tehnologiju proizvoidnje koja donosi i znatno veću cenu novog modela u odnosu na cenu „fijata 500L“.
Nikolić je podsetio da se „fijat 500L“ proizvodio masovno i da je vrhunac te proizvodnje zabeležen od druge polovine 2013. godini i u 2014. godini.
Trenutna proizvodnja je za tridesetak odsto niža od proizvodnje u to vreme, ali je istovremeno pet do šest odsto veća u odnosu na prošlu godinu, rekao je Nikolić.
Očekivanja sindikata
Sindikalisti u kragujevačkoj fabrici još nemaju konkretnih informacija o početku proizvodnje „fijat grande panda“, ali bi voleli da je najava tačna.
Predsednik Samostalnog sindikata fabrike u Kragujevcu Saša Đorđević rekao je za „Vreme“ da sindikat očekuje da počne proizvodnja novog modela, da ljudi koji su ostali i pokazali odanost firmi i oni koji su išli u inostranstvo imaju posao, i da posao dobiju i novi radnici.
On je istakao da su za sindikat osnovni zahtevi, kao i do sada, redovne plate i zadovoljavajući uslovi rada.
Đorđević je naveo da radnici Fijata od decembra 2023. godine imaju novi kolektivni ugovor i da sindikat očekuje da se taj ugovor poštuje kao i do sada.
„Voleli bismo da se zavrti ozbiljna proizvodnja i da se vide rezultati rada kako bi na putevima ponovo mogli da se vide brojni kamioni koji prevoze nove automobile proizvedene u fabrici u Kragujevcu“, rekao je Đorđević.
View this post on Instagram
„Fijat grande panda“ je napravljen je u dve verzije – električnoj i hibridnoj, i iz Kragujevca će stići prvo u Evropu, zatim na Bliski Istok i u Afriku.
To je automobil B segmenta ispod četiri metra dužine, i prvi je u nizu modela nove porodice koja će svake godine lansirati novi model, sve do 2027. godine.
Iako cene otkupa poljoprivrednih proizvoda padaju, njihove cene u prodavnicama ne padaju, nego se čak najavljuju i nova poskupljenja hrane. Ko se bogati na račun poljoprivrednika i kupaca
Platu od 2.000 evra i penzije od 750 je Aleksandar Vučić predstavio kao dugoročni cilj zemlje. Dok se čeka ostvarenje ovog cilja, petina ljudi u Srbija grca u siromaštvu
Čak 25 odsto potrošnje električne energije u Evropi dolazi iz gasnih termoelektrana, a nova gasna kriza mogla bi znatno da oteža i tržište struje. Prirodno - očekuju se poskupljenja
Alta banka Davora Macure ponovo je uvećala svoj kapital 24. marta 2026, sa ciljem „realizacije razvojnih planova banke“. Banke inače jačaju kapitalnu bazu, pored regulativnih zahteva, pretežno radi ekspanzije poslovanja i širenje poslovnih delatnosti
Renomirani svetski finansijski magazin „Euromoney“ dodelio je Raiffeisen banci prestižno priznanje za najbolju banku u segmentu privatnog bankarstva za 2026. godinu (Serbia's Best International Private Bank - Euromoney Private Banking Awards 2026).
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
