Iako smo saznali prošlog meseca da je srpsko rukovodstvo obećalo Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) da će sprovesti racionalizaciju u Elektroprivredi Srbije (EPS), ne mora da znači da će to zaista biti urađeno.
O „uterivanju“ EPS-a u red slušamo već decenijama, ali je jasno da su državna preduzeća plen koji će politički lideri najteže pustiti niz vodu, piše Aleksandra Nenadović za Novu ekonomiju. Razloga je dosta, a u slučaju Srbije izvlačenje novca i garantovanje sigurnih glasova iz ove kompanije štetilo bi svim političkim planovima vladajuće stranke.
Šta kaže MMF
S obzirom da se otpuštanja u EPS-u pominju godinama unazad, Nova ekonomija je pitala MMF kada možemo da očekujemo da ovo stupi na snagu, ali i po kojoj formuli će biti urađena naredna korekcija cene struje za građane.
„Mere smanjenja troškova su važne kako bi EPS postao tržišno orijentisanija i konkurentnija kompanija, što bi koristilo srpskim domaćinstvima i firmama. Nemamo vremenski okvir za ovu meru, ali ovo je važan sledeći korak u okviru plana restrukturiranja EPS-a koji je naručila i odobrila vlada. Očekujemo redovno indeksiranje tarifa za električnu energiju ‘CPI plus’, što je važno za obezbeđivanje finansijske održivosti državnih preduzeća u energetskom sektoru, a u ovoj fazi detalje vremenskog okvira prepuštamo srpskim vlastima“, navodi se u odgovorima Fonda.
Ovakvu vrstu obećanja videli smo i ranije drugim međunarodnim ekonomskim organizacijama, a političari u Srbiji su vešto ovo izbegavali, kao što su i izbegli da napomenu šta su sve obećali MMF-u.
Redovna je pojava u Srbiji da se namere i planovi političkih vlasti ne otkrivaju, a da je odgovornost ravna nuli.
Iz Ministarstva rudarstva i energetike Srbije NE nije dobila odgovore na ova pitanja.
Nema otpuštanja u izbornoj godini
Željko Marković, bivši direktor u EPS-u sada u privatnom preduzetnišvu, izražava sumnju da će se država odlučiti na otpuštanja u izbornoj godini jer to nije popularno rešenje.
„Proces sistematizacije i reorganizacije traje već deset godina. EPS je prešao put od centrale sa zavisnim privrednim društvima (poput Kolubare i TENT-a) do jednog velikog konglomerata“, kaže Marković. „Postoji jasan višak zaposlenih u administraciji, gde ljudi nešto mnogo i ne rade, dok u proizvodnji, gde treba potegnuti grbaču, stalno fale radnici. Predlog je da se onima u administraciji ponudi prekvalifikacija za rad u proizvodnji, a ako to ne žele, sporazumni raskid radnog odnosa. Država se retko odlučuje na klasična otpuštanja; češće se nude programi za one kojima fali par godina do penzije uz isplatu otpremnina.“
Marković ističe da kvalifikovani majstori često rado uzimaju otpremnine jer na tržištu vlada velika potražnja za njima. Oni nakon odlaska iz EPS-a otvaraju samostalne radnje ili rade privatno jer su stručni i iskusni.
Političke i socijalne prepreke otpuštanju
Napominje da je psihološki teško direktoru da donese odluku o otkazu za 200 ljudi jer uvek postoji rizik od ličnog sukoba ili reakcije onih koji ostanu bez posla. Pre samog otpuštanja, verovatnije je da će se prvo ići na ukidanje određenih pozicija i preispitivanje koeficijenata plata kako bi se napravile finansijske uštede, misli on.
A finansijske uštede su već pravljene, ali samo na osnovu korekcije cene struje za korisnike, što je uvećalo donekle zaradu EPS-a, ali ne u dovoljnoj meri, jer se u isto vreme kasni sa najvećim investicijama. Da li će potez sa racionalizacijom radne snage biti sledeći na redu, teško je reći, poznajući koliko srpska, politička, elita voli svoje fotelje. Ali i znajući da je položaj ucenjenih radnika najlakši za prikupljanje potrebih glasova na izborima.
Drastičan pad dobiti EPS-a
Ostvarena dobit od 42,3 milijarde dinara u 2025. „značajno je bolja od 2024.“ rekla je pri predstavljanu rezultata ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović.
Pre samo dve godine, tačnije 2023. EPS je prijavio dobit od 114 milijardi dinara (skoro milijardu evra) kada je ministarka Handanović pohvalila tim koji je krenuo u reformu ovog preduzeća. Tada je rekla da je ta reforma više nego izazovna imajući u vidu da se decenijama nije radilo ništa na tom planu. Promene su počele, ali mora i brže i bolje, rekla je ministarka tada.
Naredne godine, međutim, nije bilo ništa bolje, jer je dobit EPS-a u 2024. bila 222 miliona evra, čak četiri puta manji nego godinu pre. S obzirom da se o racionalizaciji radnika govori toliko dugo, a da se ništa po tom pitanju zaista ne dešava, sindikati koji funkcionišu u okviru EPS-a su znatno utihnuilo od kada je se krenulo sa bržom i boljom promenom 2023. godine.
Marković kaže da sindikati imaju naviku da ćute dok im poslodavac isplaćuje sredstva za pozajmice ili sportske igre, a zovu pomoć tek kada situacija postane kritična. On zaključuje se da je u ovom sistemu „sve politika“.
Za sve se pita partija
Vladimir Vujanović, radnik zaposlen u EPS-u, član sindikata u osnivanju, kaže za Novu ekonomiju da je rukovodstvo pominjalo da se spremaju otpuštanja ili neki drugi oblik sistematizacije.
Sistematizaciju opisuje kao „vruć krompir“ koji ni jedna vlast nije htela da pokrene zbog političkih uticaja i jačine sindikata.
„Sindikat je ranije bio jedinstven i imao veliku snagu zbog događaja od 5. oktobra, pa su svi bežali od tog problema i odlagali ga. Iako je reorganizacija i sistematizacija trebalo da se odradi, na njoj se ne radi i nije ni započeta. Sumnjam da će se to desiti u izbornoj godini jer je trenutak osetljiv“, kaže on.
Radnici u proizvodnji (poput bagerista koji rade u smenama) smatraju da je sistematizacija potrebna, ali samo ako je poštena. To bi podrazumevalo da se ljudima koji nisu adekvatno uposleni ponudi izbor: ili ćete raditi ono što je potrebno u ovom preduzeću ili ćete jednostavno uzeti socijalni program i napustiti ga, dodaje Vujanović.
Postoji jasan disbalans: u administraciji ima previše zaposlenih, dok u direktnoj proizvodnji nedostaje radnika, prema rečima našeg sagovornika. Mnogi radnici formalno imaju „proizvodna rešenja“, ali su putem političkih ili sindikalnih veza prebačeni u kancelarije i ne rade u proizvodnji. Vujanović izražava veliku sumnju u poštenje procesa sistematizacije jer „stranka je glavna“ i u državi i u EPS-u, te oni upravljaju svim odlukama.
Vujanović navodi direktan primer sa kopa Polje E gde direktor tvrdi da ima 2.800 radnika u proizvodnji, dok ih na terenu realno nema ni 2000. Iako se traži povećanje broja ljudi (u proizvodnji), rukovodstvo prebacuje radnicima da ih već ima dovoljno, čekajući da radnici sami reše taj problem.
Navodi se da godinama nema masovnog prijema novih radnika; zapošljavanje se vrši uglavnom „partijski preko kvota“.
Za sada ništa od energetske tranzicije
Radnici su svesni da će se postepeno ići na smanjenje proizvodnje uglja i, samim tim, smanjenje broja radnih mesta, naglašava radnik EPS-a. Ali iako postoji potreba za prebacivanjem kadrova iz sektora uglja u sektor obnovljivih izvora energije, taj proces još uvek nije započet, kaže on.
Proces nije započet najverovatnije zbog kašnjenja u velikim investicijama upravo u OIE. Strateški projekat gradnje solarnih elektrana snage 1 GW sa baterijskim skladištem je projekat ugovoren u oktobru 2024. godine sa kojim je trebalo da se „ostvare ciljevi energetske tranzicije i ispune međunarodne obaveze, a biće eliminisana potreba za uvozom električne energije i osigurano dugoročno snabdevanje potrošača po ekonomski pristupačnim cenama“. Sa projektom se kasni i gradnja treba da je otpočela ove godine. Ne zna se i kada će se naći na mreži.
„Cilj je da cena struje u Srbiji postane primamljiva za strane investitore koji će ulagati u zelenu energiju i obnovljive izvore. Ovo je sistemski proces u kojem će postojati veći broj privatnih elektroprivreda koje će proizvoditi struju i prodavati je državi, a država građanima. Tranzicija neće biti nagla, ali se očekuje da će do 2030. godine, sa uvođenjem taksi i izgradnjom novih postrojenja, promene postati intenzivnije (za radnike)“, stava je zaposleni u kompaniji EPS.
EPS je godinama čuvao „socijalni mir“ kroz jeftinu struju, ali navodi da je tome došao kraj.
Izvor: Nova ekonomija
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
