Država će eksproprijaciju zemljišta za potrebe izgradnje izložbe EXPO platiti oko 12 miliona evra, odnosno pola miliona evra po hekatru. Zemljištu koje se otkupljuje pripada i nekadašnja parcela kompanije PKG koju je država 2018. godine prodala po ceni od 4700 evra za jedan hektar
Troškovi za eksproprijaciju zemljišta na kojem će biti izgrađen Nacionalni fudbalski stadion i objekti za međunarodnu izložbu EXPO Belgrade 2027. iznose oko 12 miliona evra, navodi Državno pravobranilaštvo Srbije za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Dokumentacija do koje je po Zakonu o dostupnosti informacija došao RSE pokazuje da je Poreska uprava procenila da vrednost tog zemljišta u opštini Surčin iznosi 500.000 evra po hektaru.
Na periferiji Beograda, na gradilištu koje se proteže na oko 350 hektara, do pre samo tri godine bile su njive, šume i kanali kategorisani kao poljoprivredno zemljište.
Odluku države da se na ovom prostoru grade Nacionalni stadion i sajamski kompleks za EXPO pratilo je i usvajanje novih planskih dokumenata te su nekadašnje oranice postale građevinska zona.
Tako je ovom zemljištu znatno uvećana vrednost, a samim tim i troškovi otkupa za potrebe realizacije ovih projekata. Najveći deo zemljišta bio je u vlasništvu države, ali je predviđena zona gradnje zahvatila i niz parcela privatnih lica i kompanija.
Jedna od kompanija iz UAE
Među vlasnicima zemljišta koja se otkupljuje u Surčinu bila je i kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata „Al Dahra“. Inače, to zemljište nekada je pripadalo državnoj kompaniji Poljoprivredni kombinat Beograd (PKB) koju je 2018. kroz proces privatizacije kupila arapska kompanija kupujući tako i deo imovine preduzeća.
Do privatizacije 2018. godine, korporacija PKB koristila je oko 30.000 hektara zemljišta u više opština (Palilula, Zrenjanin i Surčin). Kompaniji „Al Dahra“ prodato je 17.000 hektara a za Insajder TV predstavnici vlasti su tada tvrdili da je iz privatizacije izuzeto zemljište koje će državi biti potrebno u budućnosti.
Arapska kompanija je 2018. zemljište PKB-a kupila po ceni od 4.700 evra po hektaru da bi isto to zemljište sada bilo procenjeno na gotovo 100 puta veći iznos, odnosno pola miliona evra.
Procena bez izlaska na teren
RSE je po Zakonu dobio rešenje Poreske uprave u kojem je utvrđeno da neuređeno građevinsko zemljište u opštini Surčin vredi 6.174 dinara (50 evra) po metru kvadratnom, odnosno oko pola miliona evra za jedan hektar. Poreska uprava je cenu utvrdila bez izlaska na teren, na osnovu cena postignutih 2022. i 2023. godine u tri prodaje nepokretnosti na sličnoj lokaciji.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda Srbije u opštini Surčin je tokom 2023. bilo oko 400 kupoprodaja građevinskog zemljišta. Najjeftinije je plaćeno 18.000 evra, a najskuplje dva miliona evra po hektaru. Srednja vrednost poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Grada Beograda kretala se oko 9.000 evra za hektar.
Specifičan slučaj arapske kompanije
Sa druge stran, iz kompanije „Al Dahra“ navode da oni državi nisu prodavali zemljište u Surčinu.
„Al Dahra državi Srbiji nije prodavala zemljište za potrebe projekta Expo 2027“, tvrde u odgovoru e-mailom iz ove kompanije.
Uvidom u katastar može se, međutim, utvrditi da je ova firma do marta meseca bila vlasnik zemljišta obuhvaćenog planovima za izgradnju objekata za izložbu EXPO. Sada se na delovima tih parcela kao vlasnik upisala Republika Srbija, ali je istovremeno ostatak poljoprivrednog zemljišta „Al Dahre“ u Surčinu upisan kao vlasništvo kompanije „New International Investments 011 doo“.
Firma „New International investments 011“ u vlasništvu je kompanije „Serbia Real Estate Holding“ koja je kao i „Al Dahra“ registrovana u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Predsednik nadzornog odbora firme „New International Investments 011“ je Khedaim Abdulla Saeed Faris Alderei, koji je istu funkciju do aprila 2022 obavljao u „Al Dahri“.
Iz kompanije „New International investments 011“ nisu odgovorili na pitanja da li je država od njih otkupila zemljište koje je do nedavno pripadalo „Al Dahri“ kao i koliko je tačno zemljišta otkupljeno.
Radovi su počeli
Radovi na izgradnji objekata za EXPO počeli su krajem 2023. a rok za završetak je decembar 2026. godine.
Dokumentacija koju je Državno pravobranilaštvo dostavilo novinarima RSE pokazuje da je Poreska uprava prvu procenu vrednosti zemljišta neophodnog za realizaciju tog projekta dostavila u junu 2023. dok je druga procena, sa istom procenjenom vrednošću od 6.142 dinara (50 evra) po metru kvadratnom, izvršena tek u julu ove godine.
Zbog nezavršene eksproprijacije i činjenice da se u katastru kao vlasnici pojedinih parcela neophodnih za izgradnju projekata u Surčinu i dalje vode privatna lica, Ministarstvo građevinarstva je krajem septembra ove godine odbilo da Ministarstvu finansija kao investitoru izda građevinsku dozvolu za izgradnju neophodne infrastrukture u Surčinu.
Ipak, nepostojanje građevinskih dozvola do sada nije predstavljalo prepreku da država izvodi radove na ovim projektima.
Tako je ministar finansija Siniša Mali 20. maja 2024 objavio da je „počelo postavljanje šipova za Nacionalni stadion“, iako je, prema podacima Agencije za privredne registre, građevinska dozvola za te radove izdata tek tri meseca kasnije.
Koliko će se isplaćivati EXPO?
Predviđanja predstavnika vlasti o benefitima izložbe su od početka sinhronizovana i svode se na uveravanja da će projekat EXPO oživeti Srbiju, doneti joj ogroman profit i međunurodni ugled.
Ipak, dostupna dokumentacija daje nešto drugačiju sliku o potencijalima tog projekta.
EXPO je „neprofitna manifestacija“ a tek korišćenjem izgrađenog kompleksa kao novog sajamskog prostora moći će da se opravdaju uložena sredstva. Rok za povrat investicije je najmanje 27,4 godina.
Ovo se navodi u „Prethodnoj studiji opravdanosti za EXPO i novi sajamski prostor“ čiji je naručilac Ministarstvo građevine i koja je izrađena 20. juna 2022.
U ovom dokumentu piše i da će troškovi izgradnje samo izložbenog kompleksa u Surčinu znositi 500 miliona evra. Prema podacima iz studije, u to su uračunati troškovi izgradnje sajamskih paviljona, ali i stambenih objekata, restorana, prodavnica, izgradnja šetališta, parkinga, pristupnih puteva.
Kako je predviđeno, troškovi za sajamski deo treba da iznose 241 milion evra, dok bi izgradnja dodatnih sadržaja trebalo da košta 259 miliona evra.
Da bi gradnja imala ekonomsku opravdanost, studija računa na to da će se nakon izložbe u novoizgrađene objekte u Surčinu preseliti sajam, koji će uz sve dosadašnje sajamske manifestacije morati da organizuje više događaja, koncerata, konferencija.
Ukoliko se svi ti planovi ostvare, povrat investicije u iznosu od 241 milion evra, koliko je predviđeno samo za izložbene hale, očekuje se za skoro 30 godina, navodi se u studiji.
Izvor: RSE/Insajder
EPS želi da kupi projekate iz oblasti obnovljivih izvora energije. Ovo polje je do sada bila meka za biznismene bliske vlastima, pa način na koji to EPS radi zabrinjava, jer će mnogo šta biti tajnovito. Sve to plaćaju građani Srbije kroz račun za struju
Isplata jednokratne pomoći od 6.000 dinara biće sprovedena tokom četiri dana, a trebalo bi da bude završena u petak. Ko novac dobija danas, ko od 23. septembra i ko nije morao da se prijavi?
Posle dve godine u kojima je čak 40 odsto IT oglasa nudilo rad na daljinu, taj model je u 2026. godini pao na 26 odsto. Istovremeno je udeo oglasa koji zahtevaju rad iz kancelarije porastao na 42 odsto
Firma za promet naftnih derivata „Knez Petrol“ ulazi u posao obavljanja prevozničke usluge u Beogradu, saopštio je Centar za lokalnu samoupravu
Neki građani će novac Akcionarskog fonda dobiti na sopstveni račun u privatnoj banci, a neki u Poštanskoj štedionici. Postoji i rok do kada se novac može podići
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
