Aleksandar Vučić odrešio je kesu iz budžeta za penzionere. Kako je onda moguće da oni sve manje primaju u odnosu na plate i da su na rubu siromaštva?
Penzioneri će u Srbiji dobiti od 26.000 do 41.000 dinara u septembru od države Srbije i njenog režima. Ovaj paket jednokratne pomoći podrazumeva deo koji je predsednik države lično izjavio da je odvojio za njih i to u iznosu od 20.000 do 35.000 dinara, u zavisnosti od visine penzije. Na to će dobiti i po 6.000 dinara iz Akcionarskog fonda, za koji je vlast već rekla da ne moraju da se prijavljuju.
Dok će prvi deo „leći“ od 14. septembra, drugi deo, koji sleduje i svim drugim punoletnim građanima zemlje, kreće od 22. do 25. septembra, čime se Aleksandar Vučićn i Siniša Mali hvale već danima.
Na to, predsednik je penzionerima obećao još „darova“ – značajno povećanje penzija već u ovoj godini, a ne od početka sledeće godine, jer penzije moraju da prate plate.
„Onoliko koliko rastu plate, toliko će da rastu i penzije“, obećao je Vučić.
Ipak, Siniša Mali je jako brzo rekao da će to povećanje uslediti – u decembru. Znači, ne u januaru, već mesec dana ranije.
Nakon prošlogodišnjeg povećanja penzija, prosečna penzija iznosi oko 57.000 dinara (488 evra), što pokriva tek oko polovinu prosečne potrošačke korpe, kažu iz Saveza samostalnih sindikata Vojvodine.
„Skoro 60 odsto penzionera prima manje od prosečne penzije, što znači da veliki broj ne može da priušti ni najosnovnije životne potrebe“, dodaju. „Jedan od četvoro penzionera živi u riziku od siromaštva, te su mnogi prinuđeni da nastave da rade i nakon penzionisanja ili se oslanjaju na pomoć porodice kako bi pokrili osnovne životne troškove.“
Iako Srbija formalno prati evropski trend postepenog povećanja starosne granice za odlazak u penziju, kvalitet života, dostupnost zdravstvene zaštite i visina penzija značajno zaostaju za razvijenim evropskim zemljama. Kao rezultat toga, mnogi penzioneri u Srbiji relativno kratko koriste svoja primanja i suočavaju se sa ozbiljnim finansijskim poteškoćama, čineći da starost provedu u nesigurnosti i bez dostojanstva, kažu iz sindikata.
Predsednik Sindikata penzionera Srbije Nezavisnost Miloš Grabundžija za Biznis.rs kaže da se od jednokratnih isplata – ne živi.
Na Vučićevo najavljeno prevremeno povećanje penzija, Grabundžija kaže da to nije nikakvo vanredno povećanje, već je reč o redovnom godišnjem povećanju penzija. Da je vanredno, kaže, bilo bi isplaćeno u maju ili junu kao što je ranije bilo usklađivanje dva puta godišnje – 1. aprila i 1. oktobra.
Dok Vučić obećava da će penzije rasti koliko i plate, trenutna računica poređenja nije baš najbolja za penzionere. Učešće prosečne penzije u prosečnoj plati trenutno iznosi tek 46 odsto.
„Po normativi Svetske banke taj odnos treba da bude 60 odsto i iako naše zakonodavstvo nema propisanu najnižu granicu u tom smislu, mi smatramo da bi prosečne penzije trebalo da imaju toliko učešće u prosečnoj plati“, objašnjava Grabundžija.
Posebno ukazuje na činjenicu da nešto više od million penzionera u Srbiji, što je skoro dve trećine njihovog ukupnog broja, prima penzije koje su ispod prosečne od 56.800 dinara.
„To nijedna zemlja nema“, kaže predsednik Sindikata penzionera Srbije Nezavisnost. On kaže da podržavaju svako povoljno rešenje za penzionere, ali se zalažu da jednokratna povećanja uđu u prosek penzije. Tako bi oni koji imaju penzije ispod proseka i ispod najniže penzije dobili neki približan status „jer se ne živi od jednokratne pomoći jednom godišnje ili jednom u dve godine”.
Grabundžija kaže da u Srbiji ima 450.000 penzionera koji primaju manje od najniže penzije od 31.092 dinara, zbog čega je neophodno da se nađe model i način da se tim ljudima podignu primanja do najniže penzije. Prema predlogu ovog sindikata, to bi moglo da se izvrši tako što bi se u Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju ugradila odredba da nijedna nova penzija ne može biti niža od najnižeg iznosa penzije. To bi značilo da bi svima kojima obračun pokaže da bi imali manje od toga, sledovao iznos najniže penzije.
Tačni iznosi jednokratne pomoći podeljeni su u tri kategorije, pri čemu najveći iznos od 35.000 dinara dobijaju penzioneri sa najnižim primanjima.
Tako će po 35.000 dinara dobiti penzioneri čija mesečna penzija ne prelazi 31.092 dinara. To je upravo limit za minimalnu penziju u Srbiji za kategoriju zaposlenih i samostalnih delatnosti, koju prima oko 300.000 penzionera u zemlji.
Manje od toga imaju samo poljoprivredni penzioneri kojii mesečno dobijaju 24.443 dinara. Sa njima su u grupi i bivši zaposleni koji su tokom radnog veka imali izuzetno niske zarade ili minimalan broj godina radnog staža.
Ukupno 27.500 dinara dobiće penzioneri sa primanjima u rasponu od 31.092 do 56.848 dinara, što su korisnici čija je penzija između najniže i prosečne.
Penzioneri koji imaju mesečna primanja veća od 56.848 dinara, odnosno iznad prosečne penzije, bez ozbira da li ona ide i do 200.000 dinara, kao pojedine vojne penzije, svakako će dobiti sledovanje od 20.000 dinara.
Isplata za sve kategorije kreće automatski 14. septembra 2026. godine preko Fonda PIO, bez ikakve potrebe za podnošenjem prijave.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Novi Sad će ove godine za program ishrane socijalno ugroženih građana izdvojiti 39 miliona dinara, dok je za nabavku hrane u Okružnom zatvoru opredeljeno 57 miliona. Razlika otvara pitanje zbog čega se ova dva sistema, namenjena potpuno različitim kategorijama ljudi, finansiraju na tako različite načine
Za jedan oglas za stručnije poslove u Srbiji sada u proseku konkurišu 82 kandidata, što je gotovo 30 odsto više nego pre dve godine, pokazuju podaci iz istraživanja sajta Poslovi Infostud
Da li je plan za američki gas ono što su od početka kovale Srbija i SAD Memorandumom o energetskoj bezbednosti
Elektrodistribucija Srbije je izabrala novu firmu da joj uradi procenu vrednosti sopstvenih nekretnina, postrojenja i opreme. Prethodni put kada mu je procenjivana vrednost EPS je postao akcionarsko društvo, čime su odškrinuta vrata za prodaju
Većina zajmova je poskupela u drugom tromesečnu ove godine, dok i građani i privreda samo povećavaju zaduženost. Među novim kreditima dominiraju - gotovinski. Kako smo došli u ovu situaciju?
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
