Podaci popisa poljoprivrede zabrinuli su agroekonomostie u Srbiji, koji upozoravaju da je neophodno da kreatori agrarne politike spreče ubrzano propadanje srpskog poljoprivrednika
Prvi objavljeni podaci nedavno završenog popisa poljoprivrede neprijatno su iznenadili agroekonomske analitičare iako su, kako sami kažu, očekivali negativne trendove i padove u ovoj oblasti.
Kako piše RTS, za samo pet godina poljoprivredno zemljište je smanjeno za više od petine, dok je broj gazdinstava opao za 10 odsto.
Najteža situacija je u stočarstvu.
Ozbiljan pad u kolčini goveda i svinja
Agroekonomista Milan Prostran rekao je ranije za “Vreme” da je najizraženiji pad broja goveda i svinja.
“Ovo je samo kada je u pitanju 11 poslednjih godina. Devedesetih smo imali smo skoro 1.600.000 goveda i svinja je bilo preko 4,5 miliona”, navodi Prostran.
Kaže da je jedino broj košnica povećan, a da je sve ostalo je sa minusnim predznakom, “ali to nije meso, radi se o medu, a ne o mesu”.
U odnosu na desetogodišnji prosek (2013-2022) svinja ima manje za oko 28 odsto, a goveda za oko 18.
Od najvećeg izvoznika, do deficita i uvoza
Srbija je nekada bila neto izvoznik mesa, izvozila je više mesa od pšenice, šećera, ulja, kako navodi naš sagovronik, a danas je meso na prvom mestu kao uvozna stavka.
Prostran je ukazao i da je ovo pitanje povećanja budžeta, te da je neohodno da sa sadašnjih blizu sedam odsto bude najmanje 10 odsto učešća u ukupnom budžetu.
“Da ne govorim o drugim posledicama zbog ovako smanjenog broja svih grla stoke. Na taj način smo pre svega smanjili proizvodnju organskog đubriva pa je kvalitet poljoprivrednog zemljišta počeo da opada”, rekao je ranije za “Vreme”.
Srbija će postati zavisna od uvoza
Stručnjaci upozoravaju i da bi Srbija mogla da izgubi prehrambenu sigurnost i postane zemlja koja je zavisna od uvoza hrane.
Prosečno poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji obrađuje 6,4 hektara, gaji jedno goveče, pet svinja, tri ovce, 43 komada živine i ima tri košnice pčela. Oni koji se bave poljoprivredom u proseku imaju 60 godina, dok je tek svaki jedanaesti nosilac gazdinstva mlađi od 40 godina.
U ovoj grani radi ukupno 1.150.653-oje ljudi, što je 14 odsto manje nego 2018. kada je RZS radio anketu poljoprivrede.
Srbija mora da očuva prehrambenu sigurnost, a to ne može bez ozbiljne agrarne politike.
Pred kreatorima agrarne politike je ozbiljan posao, a ne bavljenje samo pukim subvencijama, kažu stručnjaci.
Dodaju, oopis pokazuje ubrzani trend propadanja srpske poljoprivrede.
Iako je Beograd od početka godine uveo besplatan javni prevoz, to ne znači da zaposleni gube pravo na naknadu troškova dolaska i odlaska sa posla, navodi Ministarstvo rada
Ugašen hrvatski i nekadašnji jugoslovenski brend modnih predmeta od tekstila pod nazivom Varteks koji je u sadašnjem obliku nastao je 1948. godine nacionalizacijom Tekstilne industrije Varaždin – Tivar, a ona je osnovana 1. novembra 1918. godine kao akcionarsko društvo čeških industrijalaca i hrvatskih trgovaca
Kompanija Jura u Leskovcu suočava se sa značajnim padom prodaje od 45 odsto u odnosu na prethodnu godinu, zbog čega je zaposlenima ponuđeno plaćeno odsustvo ili sporazumni raskid ugovora uz otpremninu
Dok država nadzire aktiviste i novinare, Srbija od Švajcarske kupuje tehnologiju za nadzor telefona koji omogućavaju lociranje, prisluškivanje i nadzor mobilnih telefona, piše švajcarski Blik.
Kako stvari stoje, pošto smo se zbog EXPO izložbe previše zadužili, invalidi, poljoprivreda i obrazovni sistem moraće da se strpe do 2027. godine, kada ova izložba bude završena pa bude više novca za njih
Ministar kulture Nikola Selaković je bio svestan pištaljki pod svojim prozorom. Kao što su i kulturnjaci u blokadi njegovog Ministarstva videli da ih sa prozora tog istog Ministarstva ljudi pozdravljaju. Delovali su složno, da su na istoj strani. Selaković je bio sam.
Studenti su shvatili da se odvija borba za značenja, u kojoj se jedno ime ne pominje: ime diktatora. Jer, da se to ime pojavilo u njihovim zahtevima ono bi „pojelo“ same zahteve
Ako dozvolimo da ova studentska pobuna pojede svoju decu, treba da se zavučemo u pacovsku rupu i više nikada iz nje ne izađemo
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
