Agroekonomista Milan Prostran kaže za “Vreme” da je domaća potrošnja jedino realno što može da stimuliše domaću stočarsku proizvodnju, koja nije u dobrom stanju
Skoro 20 odsto svinja manje je zabeleženo prošle, u odnosu na prethodnu goinu. Goveda ima oko 9 odsto, živine oko 4 i ovaca za 0,2 odsto manje, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.
Konačni podaci o broju stoke po vrstama i kategorijama, kao i podaci o bilansu stoke i stočnoj proizvodnji, biće objavljeni u aprilu.
Agroekonomista Milan Prostran za “Vreme” kaže da je najizraženiji pad broja goveda i svinja.
“Ovo je samo kada je u pitanju 11 poslednjih godina. Devedesetih smo imali smo skoro 1.600.000 goveda i svinja je bilo preko 4,5 miliona”, navodi Prostran.
Kaže da je jedino broj košnica povećan, a da je sve ostalo je sa minusnim predznakom, “ali to nije meso, radi se o medu, a ne o mesu”.
U odnosu na desetogodišnji prosek (2013-2022) svinja ima manje za oko 28 odsto, a goveda za oko 18.
Kada je sve počelo i zašto?
Naš sagovornik podseća da je opadanje broja grla stoke svih vrsta rapidno počelo jos od 1992. godine sa uvođenjem sankcija Komiteta za sankcije UN i taj ceo period je trajao do 21. novembra 1996. godine.
“To je počelo jer je tada nama bilo zabranjeno da izvozimo juneće meso, svinjsku konzervu i nismo mogli da realizujemo kroz domaću potrošnju i onda je počelo da pada,” navodi Prostran.
Ukazuje i da je jedan od najgrubljih razloga i privatizacija poljopriovrednih preduzeća pre svega poljoprivrednih kombinata koji su raspolagali sa velikim farmama i sa značajnim brojem stoke.
A dodatni razlog, kako on kaže, može biti i da je od 2001. godine promenjeno 16 ministara poljoprivrede i da je svaki želeo da ima svoju originalnu agrarnu politiku koja je zapravo mnogo nanela štete na osetljiv sektor poljooprivrede to jest na stočarsku proizvodnju.
Uticale su i određene bolesti koje su u međuvremenu postojale, a poslednja je pre svega Afrička kuga svinje.
Konačno, navodi i da je smanjena potrošnja po glavi stanovnika u Srbiji sa 65 kilograma svih vrsta mesa, što je bilo 1990. godine, na danas svega oko 42 kilograma.
Od najvećeg izvoznika, do deficita i uvoza
Srbija je nekada bila neto izvoznik mesa, izvozila je više mesa od pšenice, šećera, ulja, kako navodi naš sagovronik, a danas je meso na prvom mestu kao uvozna stavka.
Ukazuje i da je ovo pitanje povećanja budžeta, te da je neohodno da sa sadašnjih blizu sedam odsto bude najmanje 10 odsto učešća u ukupnom budžetu.
“Da ne govorim o drugim posledicama zbog ovako smanjenog broja svih grla stoke. Na taj način smo pre svega smanjili proizvodnju organskog đubriva pa je kvalitet poljoprivrednog zemljišta počeo da opada.”
Konačno, kaže da su podaci objavljeni u januaru o stanju stočarstva, kada je u pitanju broj grla stoke, poražavajući, a da je domaća potrošnja jedino realno što može da stimuliše domaću stočarsku proizvodnju.
EPS želi da kupi projekate iz oblasti obnovljivih izvora energije. Ovo polje je do sada bila meka za biznismene bliske vlastima, pa način na koji to EPS radi zabrinjava, jer će mnogo šta biti tajnovito. Sve to plaćaju građani Srbije kroz račun za struju
Isplata jednokratne pomoći od 6.000 dinara biće sprovedena tokom četiri dana, a trebalo bi da bude završena u petak. Ko novac dobija danas, ko od 23. septembra i ko nije morao da se prijavi?
Posle dve godine u kojima je čak 40 odsto IT oglasa nudilo rad na daljinu, taj model je u 2026. godini pao na 26 odsto. Istovremeno je udeo oglasa koji zahtevaju rad iz kancelarije porastao na 42 odsto
Firma za promet naftnih derivata „Knez Petrol“ ulazi u posao obavljanja prevozničke usluge u Beogradu, saopštio je Centar za lokalnu samoupravu
Neki građani će novac Akcionarskog fonda dobiti na sopstveni račun u privatnoj banci, a neki u Poštanskoj štedionici. Postoji i rok do kada se novac može podići
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
