Agroekonomista Milan Prostran kaže za “Vreme” da je domaća potrošnja jedino realno što može da stimuliše domaću stočarsku proizvodnju, koja nije u dobrom stanju
Skoro 20 odsto svinja manje je zabeleženo prošle, u odnosu na prethodnu goinu. Goveda ima oko 9 odsto, živine oko 4 i ovaca za 0,2 odsto manje, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.
Konačni podaci o broju stoke po vrstama i kategorijama, kao i podaci o bilansu stoke i stočnoj proizvodnji, biće objavljeni u aprilu.
Agroekonomista Milan Prostran za “Vreme” kaže da je najizraženiji pad broja goveda i svinja.
“Ovo je samo kada je u pitanju 11 poslednjih godina. Devedesetih smo imali smo skoro 1.600.000 goveda i svinja je bilo preko 4,5 miliona”, navodi Prostran.
Kaže da je jedino broj košnica povećan, a da je sve ostalo je sa minusnim predznakom, “ali to nije meso, radi se o medu, a ne o mesu”.
U odnosu na desetogodišnji prosek (2013-2022) svinja ima manje za oko 28 odsto, a goveda za oko 18.
Kada je sve počelo i zašto?
Naš sagovornik podseća da je opadanje broja grla stoke svih vrsta rapidno počelo jos od 1992. godine sa uvođenjem sankcija Komiteta za sankcije UN i taj ceo period je trajao do 21. novembra 1996. godine.
“To je počelo jer je tada nama bilo zabranjeno da izvozimo juneće meso, svinjsku konzervu i nismo mogli da realizujemo kroz domaću potrošnju i onda je počelo da pada,” navodi Prostran.
Ukazuje i da je jedan od najgrubljih razloga i privatizacija poljopriovrednih preduzeća pre svega poljoprivrednih kombinata koji su raspolagali sa velikim farmama i sa značajnim brojem stoke.
A dodatni razlog, kako on kaže, može biti i da je od 2001. godine promenjeno 16 ministara poljoprivrede i da je svaki želeo da ima svoju originalnu agrarnu politiku koja je zapravo mnogo nanela štete na osetljiv sektor poljooprivrede to jest na stočarsku proizvodnju.
Uticale su i određene bolesti koje su u međuvremenu postojale, a poslednja je pre svega Afrička kuga svinje.
Konačno, navodi i da je smanjena potrošnja po glavi stanovnika u Srbiji sa 65 kilograma svih vrsta mesa, što je bilo 1990. godine, na danas svega oko 42 kilograma.
Od najvećeg izvoznika, do deficita i uvoza
Srbija je nekada bila neto izvoznik mesa, izvozila je više mesa od pšenice, šećera, ulja, kako navodi naš sagovronik, a danas je meso na prvom mestu kao uvozna stavka.
Ukazuje i da je ovo pitanje povećanja budžeta, te da je neohodno da sa sadašnjih blizu sedam odsto bude najmanje 10 odsto učešća u ukupnom budžetu.
“Da ne govorim o drugim posledicama zbog ovako smanjenog broja svih grla stoke. Na taj način smo pre svega smanjili proizvodnju organskog đubriva pa je kvalitet poljoprivrednog zemljišta počeo da opada.”
Konačno, kaže da su podaci objavljeni u januaru o stanju stočarstva, kada je u pitanju broj grla stoke, poražavajući, a da je domaća potrošnja jedino realno što može da stimuliše domaću stočarsku proizvodnju.
Domaćinstva u Srbiji najviše troše na osnovne potrebe – hranu i režijske troškove. Iako prosečan prihod raste, obrazovanje ostaje najmanje finansirana stavka, dok troškovi grejanja i osnovnih namirnica značajno opterećuju budžete građana
Proizvodnja Plazme ponovo je pokrenuta, nekoliko meseci od požara koji je izazvao nestašicu čuvenog keksa. Očekuje se da će Plazma uskoro stići i u markete
Pre godinu dana počele su prijave za studentske kartice i nešto ranije za penzionere. I jedne i druge bi trebalo da obezbede građanima značajne popuste – ili je bar tako rečeno. Da li je to zaista tako
Iako se najavljuje kao rešenje za saobraćajne i ekološke probleme Beograda, projekat „Mali metro” izazvao je brojne kritike zbog rastućih troškova, nejasnog plana i nedovoljne transparentnosti u finansiranju
Start će koštati 320 dinara, a vožnja po kilometru 105 dinara, dok će čekanje po času otići na čak 1.800 dinara. A opet, taksisti kažu da im troškovi rastu brže od cene
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
