Za pola godine u blokadama fakulteta i države, studenti se nose sa velikim pritiskom. Stručnjaci apeluju da potraže psihološku podršku svi koji primete i najmanje simptome
Sve zajdno jedno dva meseca spavanja na fakultetima, stotine pojedenih hladnih obroka van kuće i isto toliko protesta, ali i jednu ozbiljnu onlajn pretnju preživela je Dragana tokom studentskih blokada i protesta.
„Dobila sam poruku – ti misliš da si mnogo pametna da mi blokiraš faks?! Razmisli još jednom, prijateljski ti kažem“, priča Dragana za „Vreme“. „Noge su mi se oduzele, šake počele da se znoje, tresla sam se sva, kad sam pročitala.“
Znala je pošiljaoca poruke i pomislila da pretnja nije toliko ozbiljna, ali se, kaže, već u sledećem trenutku cela blokirala.
„Nisam smela nikome da ispričam, mislila sam da će ljudi reći da to nije ništa strašno, ali kada sam rekla kolegama na fakultetu, oni su odmah alarmirali sve, pa i policiju, tada mi je bilo dosta lakše“, dodaje Dragana. Priznaje da je razmišljala da se obrati i psihologu.
Pritisak vlasti i strah
Mladi ljudi se ovih meseci suočavaju sa učestalim fizičkim napadima. Na listi fizičkih posledica kojima su izloženi su gaženje od strane nesavesnih i bahatih vozača tokom odavanja poštre stradalima pod nadstrešnicom u Novom Sadu. Na njih su, i to nebrojeno puta, nastrtali i huligani SNS-a, nepoznati ljudi sa crnim kapuljačama na glavama.
Iz vlasti su ih nazivali najrazličitijim imenima, a da su „plaćenici“ i „terotisti“ tvrdili su najviši državni funkcioneri. Nije mala stvar kada su protiv tebe predsednik države, ministri i policija, a ti imaš 20 godina.
„Pritisak vlasti je generalno veliki i prva ljudska reakcija je strah“, objašnjava za „Vreme“ psihološkinja Svetlana Prokić.
„Pozitivna okolnost je što studenata u blokadi ima puno i to im daje psihološku snagu da istraju i izdrže pritisak. Kada se nalazimo u stresnoj situaciji, grupa koja je sa nama, koja deli to iskustvo, znači puno jer od ljudi oko sebe možemo često da prepišemo i mehanizam kojim se bore sa situacijom.“
Strah je, ipak, jedna od prvih inicijalnih reakcija na zatrašivanje, a može se ispoljiti u vidu psihosomatskih poremečaja. Među njima su razni fizički simptomi, poput ruku koje se znoje, anksionosti, bola, ali i sindroma sagorevanja poznatog kao burn out.
Velika očekivanja od mladog čoveka
Studenti su u jednom trenutku kolektivno rekli „Gospodo, na vas je red“ i to u tekstu za „Vreme“, misleći na ostali deo društva.
„Mislim da su ljudi previše očekivali od studenata. Iako su na njihovoj strani, često su ih nesvesno pritiskali da sami iznađu rešenje za celo društvo“, kaže Prokić. „Studenti su se tu dobro dosetili i krenuli u akciju da bi skinuli taj pritisak sa sebe, koji je veliki psihološki teret.“
Šta kada se osetimo loše?
Zajednica uvek pomaže, a Prokić savetuje da oni koji osete mučninu, vrtoglavicu, umor, probleme sa spavanjem, glavobolje, hroničnu iscrpljenost – odmah potraže pomoć prijatelja ili porodice.
„Svaki razgovor odliva deo teškoća, a nije zgoreg i odmah porazgovarati sa stručnjacima jer brojne kolege volontiraju na fakultetima i pružaju besplatnu psihološku podršku i pomoć, a tu su i grupe za podršku. Ovo je specifična situacija i ne treba čekati ako se osetimo loše, već odmah pokušati da se ventiliramo“, kaže psihološkinja.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Učenici osnove škole u Beogradu „Isidora Sekulić“ treba da se presele u novu zgradu na Beogradu na vodi, a učenici „Svetog Save“ u dve druge škole zbog rekonstrukcije njihove. Škola u Beogradu na vodi je završena za tri meseca i pitanje je da li ima građevinsku dozvolu, a tender za „Svetog Savu“ još nije ni raspisan
Junajted grupa prolazi kroz pravu buru – od prodaje ključnih kompanija i multimilionskih transakcija, preko dramatičnih smena na vrhu, pa sve do navodnih pritisaka iz političkog vrha Srbije. Ko je ko u ovoj kompaniji
Studenti u blokadi fakulteta u Srbiji potvrdili su na zvaničnom nalogu na društvenim mrežama da će se 1. septembra pridružiti srednjoškolcima u velikom protestu koji su najavili
Problemi u poljoprivredi se gomilaju, a država subvencijama neuspešno pokušava ponekad da pomogne iako je tržište poljoprivrednih proizvoda „opterećeno kartelskim i monopolskim ponašanjem“. Ukoliko ne dobiju pomoć od 300 evra hektaru, poljoprivrednici najavljuju protest
Dok više od pola miliona penzionera u Srbiji živi sa manje od 30.000 dinara mesečno, vlast najavljuje povećanje penzija od 12 odsto. Šta to znači za prosečnog penzionera i koliko će dodatno dobiti oni sa najmanjim primanjima
Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke
Festivalska godina u Srbiji protiče ili bez festivala, ili sa festivalima bez publike koje su naprednjaci napravili u inat umetnicima i narodu
Uz Aleksandra Vučića su većinski jedino penzioneri i oni koji imaju najviše osmoletku. Drugim rečima – sirotinja koju je najviše ojadio i u koju se opet uzda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
