Vodena deponija: Drinom pluta otpad iz tri države

Umesto smaragdno-zelene reke opasane planinama, svako ko ovih dana prolazi pored Drine kod Višegrada nailazi na prizor koji više liči na plutajuću deponiju, nego na jednu od najlepših balkanskih reka. Voda se na pojedinim mestima gotovo i ne vidi – prekrivaju je flaše, kese, komadi plastike, gume, nameštaj medicinski otpad, kućni aparati.

Krajem svake zime slika je slična. Umesto lepote prirode, pred očima prolaznika je zgražavajući prizor otpada koji, kako tvrde lokalni aktivisti, dolazi iz tri države.

Pre nekoliko godina prizor nagomilanog smeća bio je vidljiv čak i na satelitskim snimcima. Danas se, sudeći prema svedočenjima sa terena, malo toga promenilo.

Foto: AP Photo/Armin Durgut

Odakle dolazi otpad

Dok se kiše, otopljeni sneg i nabujale pritoke slivaju u glavni tok Drine, reka pred kraj svake zime postaje „plutajuća deponija”. Otpad se zaustavlja iza lančane barijere postavljene da spreči njegovo dalje kretanje nizvodno. Odatle ga danonoćno uklanjaju radnici uz pomoć teške mehanizacije.

Lančanica, postavljena 2013. godine, sprečava da hiljade kubnih metara plutajućeg otpada dospe do višegradske hidroelektrane i ugrozi njen rad. Upravo radnici tog postrojenja već godinama uklanjaju nagomilano smeće. Da bi Drina ponovo dobila čist izgled i svoju karakterističnu zelenu boju, potrebni su meseci.

Foto: AP Photo/Armin Durgut

Otpad do Višegrada stiže pritokama Drine iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije, tvrde aktivisti.

Dejan Furtula iz udruženja „Eko centar” iz Višegrada rekao je za RTS da smeće dolazi iz gornjeg toka Drine, iz Lima i Prače, čije se vode ulivaju u ovu reku.

„Nažalost, u BiH je ovo jedina tačka na kojoj se vadi otpad. Radnici hidroelektrane već sigurno dve decenije jedini su koji čiste taj otpad. To je velika sramota i katastrofa. Ovaj otpad pluta i po 50 kilometara dok ne dođe do ove tačke”, rekao je Furtula.

Foto: AP Photo/Armin Durgut

Ekološke organizacije, kaže, godinama traže sistemsko rešenje u sve tri zemlje, ali odgovor država izostaje.

Predstavnici ministarstava zaštite životne sredine sastajali su se 2019. godine, a zatim i tokom zime 2021, kako bi razgovarali o rešavanju problema. Međutim, prizor na reci pokazuje da u međudržavnoj koordinaciji očigledno nije postignut značajan napredak. I ovog februara Drinom plutaju tone otpada.

Foto: AP Photo/Armin Durgut

Mimo svoh standarda EU

Sve tri države regiona teže članstvu u Evropskoj uniji, a unapređenje ekoloških standarda jedan je od ključnih uslova na tom putu. Plutajuće deponije na međunarodnim rekama teško se uklapaju u tu sliku.

U Srbiji je dodatnu zabrinutost izazvala odluka da se od 1. januara 2026. obustave podsticajna sredstva za tretman posebnih tokova otpada. Nakon toga su pojedine reciklažne kompanije prestale da preuzimaju stare gume, električni i elektronski otpad i dotrajale akumulatore.

Ekolozi upozoravaju da bi upravo takav kabasti otpad mogao završavati na divljim deponijama i u rečnim tokovima, jer bez državne podrške prerada postaje finansijski neisplativa.

Osim Drine, tako bi i mnoge druge već zagađene reke, mogle da postanu još prljavije.

Bojleri i gume će teći srpskim rekama: Država ukinula podsticaje za reciklažni otpad