Nejasno je da li Ministarstvo prosvete predlaže ili već uvodi povećanje broja bodova koje osnovci moraju da skupe kako bi išli u gimnazije i četvorogodišnje stručne škole. Ali, izgleda da se nije mislilo na udar na škole u manjim mestima
Prema dopisu koje je Ministarstvo prosvete poslalo direktorima srednjih škola, novi broj potrebnih bodova za upis u srednje škole uvodi se već od septembra 2027. godine i iznosi 70 bodova za gimnaziju i 60 za srednje stručne škole.
Do sada je minimalni prag za upis u gimnazije, kao i na četvorogodišnje obrazovne profile u srednjem stručnom i umetničkom obrazovanju i vaspitanju bio 50 bodova.
Ipak, prema saopštenju koje je objavila agencija Tanjug, isto Ministarstvo kaže da je ovo samo predlog koji tek treba da bude razmatran.
Aleksandar Markov, profesor istorije u Osmoj beogradskoj gimnaziji i predsednik udruženja Edu forum, za „Vreme“ kaže da bi Ministarstvo trebalo dobro da razmisli o ovoj odluci.
„U svakom slučaju jeste čudno što je obaveštenje poslato samo direktorima. Ukoliko postoji mogućnost da ova odluka još nije konačna, bilo bi dobro da Ministarstvo još malo razmisli o svemu, svakako nije moralo da se žuri.“
Ovu novinu prosvetna vlast obrazlaže namerom da se poboljša kvalitet obrazovnog procesa i učeničkih postignuća.
Ukazuju da je aktuelno rešenje, koje propisuje da je minimum 50 bodova potrebno za upis, omogućavalo da ih upišu i đaci sa relativno niskim predznanjem, što je za posledicu imalo otežano praćenje nastavnog procesa kao i povećani rizik od školskog neuspeha.
„Zasigurno je da učenici koji upišu gimnaziju sa po 53-54 poena ne mogu da prate taj nivo nastave, jednostavno nemaju kvalitet i potrebno predznanje, međutim upravo zahvaljujući njima opstajala su odeljenja u manjim mestima, što mora da se uzme u obzir“, kaže Markov.
Podsetimo da se pri upisu u srednje škole računa uspeh od šestog do osmog razreda, koji nosi maksimum 60 poena, dok se na završnom ispitu može osvojiti najviše 40 bodova.
Iako se na učenike osmog razreda koji završni ispit polažu 15, 16. i 17. juna ove godine ova novina se ne odnosi, ona pogađa učenike sedmog razreda kojima je do kraja godine ostalo još samo dva meseca.
Učenici koji ove godine završavaju sedmi razred već imaju određene bodove iz šestog, a praktično i iz sedmog razreda koji vrlo uskoro završavaju, pa će ih novo pravilo dočekati nespremne.
„Ukoliko odluka zaista krene od naredne godine to u neku ruku nije pošteno prema trenutnim učenicima sedmog razreda. Ovi đaci gotovo da već imaju izgrađen čitav broj bodova sa kojim raspolažu“, ističe Markov, pa dodaje:
„Kada se sprovode ovakve velike promene to treba raditi u ciklusima. Ova odluka prvo treba da važi za učenike koji sada završavaju peti razred, dakle da znaju šta ih čeka od naredne godine. Međutim, kod nas je česta situacija da se velike promene dešavaju mimo bilo kakvog plana i programa.“
„Ako posmatramo iz ugla Beograda, Novog Sada i drugih velikih gradova, takva promena gotovo da neće da utiče na upis pošto u takvim gradovima broj neophodnih poena je mnogo veći i od tih 70“, napominje Markov, pa dodaje.
„Ipak, ako pogledamo manje gradove tu već može da nastane problem, na takvim mestima učenici sa po 50 poena upisuju gimnaziju. Ako Ministarstvo ostane pri ovoj odluci, u takvim mestima može doći do gašenja odeljenja i samim tim uticaja na školovanje u manjim mestima“, zaključio je Markov za „Vreme“.
Ukoliko dođe do takve situacije, učenici će morati da školovanje nastavljaju u nekom od većih gradova, što je veliki finansijski udarac. Ili da prekinu školovanje.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Srbija u zimski period sa ograničenim mogućnostima domaće proizvodnje struje, jer termoelektrane, kao osnova elektroenergetskog sistema, imaju problema zbog lošijeg kvaliteta uglja, dok su hidroakumulacije na niskom nivou
Zahvaljujući pregovorima sa Evropskom komisijom Srbija bi trebalo da postane deo evropskog sistema „roming kao kod kuće“, čime bi korisnici mobilnih telefona prilikom putovanja između EU i regiona mogli da telefoniraju, šalju SMS poruke i koriste internet bez dodatnih troškova rominga
Zbog pojave morbila, odnosno malih boginja, u Boru je proglašena epidemija na teritoriji celog grada
Tridesetak ekoloških udruženja i inicijativa traže ostavku ili razrešenje direktora Srbijavoda Gorana Puzovića i vršioca dužnosti direktora Srbijašuma Krsta Janjuševića.
Savet roditelja OŠ „20. oktobar“ na Novom Beogradu traži od Ministarstva prosvete da hitno razreši direktorku škole Gordanu Radojević i uvede vanredni inspekcijski nadzor
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Vreme istražuje: Izgradnja Hrama Svetog Save
Da li je novac koji je Vlada uplatila SPC završio u Moskvi preko Alta banke Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
