Televizija Hepi je prvi emiter s dozvolom za nacionalno pokrivanje koji je u Srbiji uveo korišćenje VI-voditelja
„Dobro jutro, poštovani gledaoci. Ovo su najvažnije vesti Hepi-televizije, moje ime je Bojana Filipović.“
Tako odnedavno počinju vesti televizije koja u Srbiji ima dozvolu za nacionalno pokrivanje. „Bojana Filipović“ vodila ih je ove srede 25. juna u sedam termina, a dan pre toga prezenter je bio „Marko Popović“.
I retko ko je, osim vernih gledalaca tog medija, za njih znao – sve dok Udruženje novinara Srbije (UNS) nije saopštilo da je reč o voditeljima koje je generisala veštačka inteligencija (VI), piše DW.
Pet važnih komponenti
„Kada je reč o korišćenju veštačke inteligencije u novinarstvu, moramo da odvojimo tehnološku komponentu, sadržaj, regulaciju, ali i sindikalnu komponentu, jer će veliki broj novinara i medijskih radnika ostati bez posla“, kaže za DW Zoran Gavrilović, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) koji se bavi i monitoringom medija u Srbiji.
Gavcrilović dodaje i da je peti važan element u vezi sa korišćenjem veštačke inteligencije u novinarstvu – „šta publika kaže na to“.
Veštačka inteligencija, kako ukazuje, daje niz tehničkih mogućnosti koje, ukoliko se upotrebljavaju na adekvatan način, mogu da budu korisne u novinarstvu. Ali njihova zloupotreba, naglašava Gavrilović, „odmaže novinarstvu kao profesiji“.
Gledaoci moraju da budu obavešteni
UNS je u saopštenju naveo da gledaoci Hepi-televizije „nisu bili obavešteni da, umesto voditelja koje su ranije pratili na malim ekranima, sada gledaju digitalno generisane tvorevine“.
Srbija, podseća UNS, nije usvojila Zakon o veštačkoj inteligenciji, ali „prema Aktu o veštačkoj inteligenciji Evropske unije s kojim će domaće zakonodavstvo biti usklađeno, gledaoci moraju da budu obavešteni kada je sadržaj generisan ili predstavljen uz pomoć veštačke inteligencije“.
Gavrilović objašnjava da regulacija podrazumeva donošenje propisa kada, kako i pod kojim uslovima se može koristiti veštačka inteligencija i da je pritom obavezna, kako navodi, „transparentna struktura“.
Autor mora da ostane čovek
Direktor BIRODI-ja kaže da, kada je reč o sadržaju, veštačka inteligencija može da se koristi kako bi se „neke rutinske stvari brže uradile“.
„Ali i to mora biti pod ljudskim nadzorom. Autorstvo u potpunosti mora da ostane na strani čoveka. Čovek svojom ekspertizom odgovara za proizvodnju sadržaja i tu veštačka inteligencija nema šta da traži“, naglašava Gavrilović.
I profesor Fakulteta političkih nauka u penziji, Rade Veljanovski, slaže se da nove tehnologije „mogu da pomognu da se radi brže i efikasnije i da se, pre svega, brže dolazi do podataka“.
„Ali nije isto kad se veštačka inteligencija koristi za koncipiranje programske šeme, sortiranje sadržaja, višesatno emitovanje iz kompjutera, pronalaženje izvora informacija i njihovo upoređivanje ili za stvaranje sadržaja koji se nudi auditorijumu“, ukazuje Veljanovski.
On precizira da su „takvi sadržaji, u obliku teksta, tona, slike ili vizuelnog personaliteta, problematični sa stanovišta profesionalnosti, etičnosti i elementarne verodostojnosti“.
Dodaje da ga ne čudi što se (prema pisanju medija) i u Kini koriste „veštački sintetizovani voditelji“.
„Ta zemlja jeste tehnološki razvijena, ali njeno novinarstvo nije na visokom nivou profesionalnosti i etičnosti. Ima i drugih zemalja koje tako rade, ali su to uglavnom sredine sa nedovoljno demokratskim medijskim sistemima“, kaže Veljanovski.
Televizija Hepi je prvi emiter s dozvolom za nacionalno pokrivanje koji je u Srbiji uveo korišćenje VI-voditelja. Reč je o televiziji koja se u velikom delu javnosti, ali i među medijskim stručnjacima, navodi kao primer medija sa izraženom propagandnom i tabloidnom uređivačkom politikom.
„Ako se ta televizija godinama ne libi da svesno, od strane programskog personala proizvodi tabloidni sadržaj, objavljuje govor mržnje, dovodi u program ratne zločince, permanentno apologetiše nedemokratsku vlast, onda nije čudo što je posegla i za virtuelnim voditeljima“, ocenjuje Veljanovski.
On dodaje da je razumljivo što su najveća novinarska udruženja (UNS i NUNS) osudila takav potez Hepi-televizije.
„To jeste dovođenje u zabludu, mada na paradoksalan način, takav sadržaj, iako neprofesionalan, može da bude bolji ili manje štetan, nego sadržaj koji saopštavaju živi novinari i voditelji (te televizije)“, kaže Veljanovski.
Da li ćemo prevazići Kinu?
Pitanje koje se postavlja je šta pojava virtuelnih voditelja i zloupotreba veštačke inteligencije znači za medijsku scenu Srbije, gde nema mnogo medija koji nisu bliski vlastima. Osim toga, ima indicija da neki od njih, među kojima su televizije N1 i Nova, listovi Danas i Nova i nedeljnik Radar, rizikuju da budu ugašeni.
„Medijska scena u Srbiji višestruko je nepovoljna. Okolnosti su toliko loše da ni VI-voditelji ne mogu da ih posebno pogoršaju – iako, razume se, takva pojava nije dobrodošla“, ukazuje Veljanovski.
Podseća da je „privlačenjem pojedinih medija u svoje okrilje i stvaranjem novih, vlast drastično povećala prostor režimskog novinarstva i smanjila mogućnosti za nezavisno, kritičko novinarstvo“.
Primećuje i da su „svi destruktivni potezi režima prema medijima razotkriveni od domaćih, ali i stranih stručnih organizacija, ali se uprkos tome centri moći ne zaustavljaju u nameri da potpuno osvoje prostor javne komunikacije i istisnu svako drugačije mišljenje“.
„U uslovima prilično slabe medijske pismenosti, jačanja autoritarizma i bezobzirnosti vlasti, može se dogoditi da virtuelni voditelji postanu naša budućnost i da, možda i uz pomoć Kine – prevaziđemo Kinu“, ocenjuje Veljanovski.
Veštačka inteligencije treba da bude samo šegrt
Zoran Gavrilović podseća da se medijem može nazvati samo „redakcija koja prikupi informacije, stavi u novinarsku formu i otvori dijalog koji dovodi do rešavanja nekog problema, analize nekog stanja ili evaluacije neke politike“.
„Zato mislim da je važan koncept tzv. deliberacije (koja između ostalog podrazumeva temeljno razmatranje i uzimanje u obzir različitih argumenata). Taj koncept podrazumeva da su istraživači javnog mnjenja i novinari stub. Potrebni su nam mediji koji rade tzv. deliberaciju, a to veštačka inteligencija ne može. Mogu samo obrazovani novinari koji su slobodni“, ističe Gavrilović.
Dodaje da, kada su u pitanju novinarstvo i istraživanje, suština „nije rat sa veštačkom inteligencijom, već prelazak na viši nivo“.
„To je upravo deliberacija, odnosno održavanje deliberativne uloge – uloge dijaloga. Tako ćemo rešiti pitanje onih koji pomoću veštačke inteligencije hoće da promene ulogu medija, a sa druge strane, očuvaćemo dijalog bez koga nema demokratije. Mislim da je to budućnost i da će u tom slučaju veštačka inteligencija imati isključivo ulogu šegrta“, zaključuje za DW Zoran Gavrilović.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Narandžasti meteo-alarm na snazi je u većem delu Srbije zbog visokih temperatura. Za vikend se očekuje i do 39 stepeni, dok lekari upozoravaju građane da izbegavaju sunce, unose dovoljno tečnosti i prate zdravstvene preporuke
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
