Televizija Hepi je prvi emiter s dozvolom za nacionalno pokrivanje koji je u Srbiji uveo korišćenje VI-voditelja
„Dobro jutro, poštovani gledaoci. Ovo su najvažnije vesti Hepi-televizije, moje ime je Bojana Filipović.“
Tako odnedavno počinju vesti televizije koja u Srbiji ima dozvolu za nacionalno pokrivanje. „Bojana Filipović“ vodila ih je ove srede 25. juna u sedam termina, a dan pre toga prezenter je bio „Marko Popović“.
I retko ko je, osim vernih gledalaca tog medija, za njih znao – sve dok Udruženje novinara Srbije (UNS) nije saopštilo da je reč o voditeljima koje je generisala veštačka inteligencija (VI), piše DW.
„Kada je reč o korišćenju veštačke inteligencije u novinarstvu, moramo da odvojimo tehnološku komponentu, sadržaj, regulaciju, ali i sindikalnu komponentu, jer će veliki broj novinara i medijskih radnika ostati bez posla“, kaže za DW Zoran Gavrilović, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) koji se bavi i monitoringom medija u Srbiji.
Gavcrilović dodaje i da je peti važan element u vezi sa korišćenjem veštačke inteligencije u novinarstvu – „šta publika kaže na to“.
Veštačka inteligencija, kako ukazuje, daje niz tehničkih mogućnosti koje, ukoliko se upotrebljavaju na adekvatan način, mogu da budu korisne u novinarstvu. Ali njihova zloupotreba, naglašava Gavrilović, „odmaže novinarstvu kao profesiji“.
UNS je u saopštenju naveo da gledaoci Hepi-televizije „nisu bili obavešteni da, umesto voditelja koje su ranije pratili na malim ekranima, sada gledaju digitalno generisane tvorevine“.
Srbija, podseća UNS, nije usvojila Zakon o veštačkoj inteligenciji, ali „prema Aktu o veštačkoj inteligenciji Evropske unije s kojim će domaće zakonodavstvo biti usklađeno, gledaoci moraju da budu obavešteni kada je sadržaj generisan ili predstavljen uz pomoć veštačke inteligencije“.
Gavrilović objašnjava da regulacija podrazumeva donošenje propisa kada, kako i pod kojim uslovima se može koristiti veštačka inteligencija i da je pritom obavezna, kako navodi, „transparentna struktura“.
Direktor BIRODI-ja kaže da, kada je reč o sadržaju, veštačka inteligencija može da se koristi kako bi se „neke rutinske stvari brže uradile“.
„Ali i to mora biti pod ljudskim nadzorom. Autorstvo u potpunosti mora da ostane na strani čoveka. Čovek svojom ekspertizom odgovara za proizvodnju sadržaja i tu veštačka inteligencija nema šta da traži“, naglašava Gavrilović.
I profesor Fakulteta političkih nauka u penziji, Rade Veljanovski, slaže se da nove tehnologije „mogu da pomognu da se radi brže i efikasnije i da se, pre svega, brže dolazi do podataka“.
„Ali nije isto kad se veštačka inteligencija koristi za koncipiranje programske šeme, sortiranje sadržaja, višesatno emitovanje iz kompjutera, pronalaženje izvora informacija i njihovo upoređivanje ili za stvaranje sadržaja koji se nudi auditorijumu“, ukazuje Veljanovski.
On precizira da su „takvi sadržaji, u obliku teksta, tona, slike ili vizuelnog personaliteta, problematični sa stanovišta profesionalnosti, etičnosti i elementarne verodostojnosti“.
Dodaje da ga ne čudi što se (prema pisanju medija) i u Kini koriste „veštački sintetizovani voditelji“.
„Ta zemlja jeste tehnološki razvijena, ali njeno novinarstvo nije na visokom nivou profesionalnosti i etičnosti. Ima i drugih zemalja koje tako rade, ali su to uglavnom sredine sa nedovoljno demokratskim medijskim sistemima“, kaže Veljanovski.
Televizija Hepi je prvi emiter s dozvolom za nacionalno pokrivanje koji je u Srbiji uveo korišćenje VI-voditelja. Reč je o televiziji koja se u velikom delu javnosti, ali i među medijskim stručnjacima, navodi kao primer medija sa izraženom propagandnom i tabloidnom uređivačkom politikom.
„Ako se ta televizija godinama ne libi da svesno, od strane programskog personala proizvodi tabloidni sadržaj, objavljuje govor mržnje, dovodi u program ratne zločince, permanentno apologetiše nedemokratsku vlast, onda nije čudo što je posegla i za virtuelnim voditeljima“, ocenjuje Veljanovski.
On dodaje da je razumljivo što su najveća novinarska udruženja (UNS i NUNS) osudila takav potez Hepi-televizije.
„To jeste dovođenje u zabludu, mada na paradoksalan način, takav sadržaj, iako neprofesionalan, može da bude bolji ili manje štetan, nego sadržaj koji saopštavaju živi novinari i voditelji (te televizije)“, kaže Veljanovski.
Pitanje koje se postavlja je šta pojava virtuelnih voditelja i zloupotreba veštačke inteligencije znači za medijsku scenu Srbije, gde nema mnogo medija koji nisu bliski vlastima. Osim toga, ima indicija da neki od njih, među kojima su televizije N1 i Nova, listovi Danas i Nova i nedeljnik Radar, rizikuju da budu ugašeni.
„Medijska scena u Srbiji višestruko je nepovoljna. Okolnosti su toliko loše da ni VI-voditelji ne mogu da ih posebno pogoršaju – iako, razume se, takva pojava nije dobrodošla“, ukazuje Veljanovski.
Podseća da je „privlačenjem pojedinih medija u svoje okrilje i stvaranjem novih, vlast drastično povećala prostor režimskog novinarstva i smanjila mogućnosti za nezavisno, kritičko novinarstvo“.
Primećuje i da su „svi destruktivni potezi režima prema medijima razotkriveni od domaćih, ali i stranih stručnih organizacija, ali se uprkos tome centri moći ne zaustavljaju u nameri da potpuno osvoje prostor javne komunikacije i istisnu svako drugačije mišljenje“.
„U uslovima prilično slabe medijske pismenosti, jačanja autoritarizma i bezobzirnosti vlasti, može se dogoditi da virtuelni voditelji postanu naša budućnost i da, možda i uz pomoć Kine – prevaziđemo Kinu“, ocenjuje Veljanovski.
Zoran Gavrilović podseća da se medijem može nazvati samo „redakcija koja prikupi informacije, stavi u novinarsku formu i otvori dijalog koji dovodi do rešavanja nekog problema, analize nekog stanja ili evaluacije neke politike“.
„Zato mislim da je važan koncept tzv. deliberacije (koja između ostalog podrazumeva temeljno razmatranje i uzimanje u obzir različitih argumenata). Taj koncept podrazumeva da su istraživači javnog mnjenja i novinari stub. Potrebni su nam mediji koji rade tzv. deliberaciju, a to veštačka inteligencija ne može. Mogu samo obrazovani novinari koji su slobodni“, ističe Gavrilović.
Dodaje da, kada su u pitanju novinarstvo i istraživanje, suština „nije rat sa veštačkom inteligencijom, već prelazak na viši nivo“.
„To je upravo deliberacija, odnosno održavanje deliberativne uloge – uloge dijaloga. Tako ćemo rešiti pitanje onih koji pomoću veštačke inteligencije hoće da promene ulogu medija, a sa druge strane, očuvaćemo dijalog bez koga nema demokratije. Mislim da je to budućnost i da će u tom slučaju veštačka inteligencija imati isključivo ulogu šegrta“, zaključuje za DW Zoran Gavrilović.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
U incidentu je učestvovao autobus privatnog prevoznika "Dumeco", bio je na gasni pogon, što dodatno ukazuje na potrebu za detaljnom proverom osposobljenosti vozača i sistema kontrole bezbednosti kod privatnih operatera, kažu u Centru za lokalnu samoupravu
Srbiju čeka skoro običan jesenji oktobar – što se vremena tiče. Ipak, biće izuzetaka
Novinarka Media i reform centra Niš Magdalena Kostić je verbalno napadnuta dok je obavljala novinarski zadatak, kažu iz ovog medija
Prosečne cene deset popularnih Mekdonaldsovih proizvoda u SAD su između 2014. i 2024. godine porasle oko 100 odsto. Koliko je popularni lanac brze hrane poskupeo u Srbiji?
Vučićeva vlast je godinama među političkim predstavnicima manjina kultivisala elitu kojoj je dobro išlo – politički i poslovno. Ali sada se sve to zaljuljalo i moglo bi biti presudno u sudaru režima i Studentske liste
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
