Srpska radikalna stranka je u poslednjih osam godina televizijama Pink i Happy za reklame koje su objavljivale ostala dužna preko 100 miliona dinara. Vojislav Šešelj tim povodom za CINS kaže: “Nek čekaju da im Bog plati“
Vlast joj jeste crtala keče na glavi, ali ona sve prašta jer nam danas treba sabornost, rekla je šefica Zavetnika na televiziji Hepi. U sabornosti pak nema mesta za one koji „potkopavaju sopstvenu državu“ tužakanjem u Briselu
Tabloidi bliski Srpskoj naprednoj stranci i televizija Pink prenose da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić predočio da će se, ako ubiju celu njegovu porodicu, i „grobovi njihovi boriti protiv ustaša“. Predsednik Republike danima uznemiruje javnost predočavanjem sopstvenog ubistva
Čitav život društva pretvoren je u rijaliti gori od Zadruge i Parova, u kome su učesnici i najvažniji državni funkcioneri i svi građani. U takvom društvu se čak i nezamislivi zločini tretiraju kao rijaliti. I to je ono što je zastrašujuće
Mi smo se našli u svojevrsnoj medijskoj metarealnosti, gde se praktično odvija kompletna polemika, istraga, manipulacija i komercijalizacija ova dva masakra u kojima su stradala deca i mladi ljudi bez ikakve krivice. Upravo tu se krije jeziv paradoks medija u Srbiji, koji bilo da brane ili napadaju rijaliti koncept, zapravo ulaze u svojevrsnu metarealnost, koja u mnogo čemu neobično podseća na rijaliti
Dve tragedije u Srbiji u sebi nose sveljudski gen: užas je zajednički, tugu delimo svi. Ovom užasu i ovoj tuzi ne prethode političke podele. No, uprkos tome, priroda Vučićeve vladavine, kao i mentalni sklop ljudi okupljenih na dvoru, ne dopušta univerzalni model koji je direktni učinak civilizacije. Vučić i njegova ekipa nisu u stanju da se nose ni sa čim univerzalnim, ni sa čim što se ne tiče njih, samo njih i nikoga osim njih. Zbog toga su pokušali da monopolizuju bol. Zbog toga su se okomili na univerzalno
Politička propaganda je dostigla najniži nivo od TV Bastilje, u histeričnom strahu od gubitka rejtinga
