„Da mi je da znam ko je prva osoba sa Fakulteta dramskih umetnosti koja je u novembru predložila da se zaključa fakultet. Hvala joj“, jedan je od komentara koji se ovih dana često viđaju na društvenim mrežama.
Četiri meseca je prošlo od kako su studenti sa FDU-a odlučili da blokiraju svoj fakultet. Odluka je pala nakon što su neki ljudi rešili da ih biju tokom odavanja petnaestominutne pošte stradalima u Novom Sadu. U znak solidarnosti, jedan po jedan, priključivali su im se i drugi fakulteti. Već krajem decembra, većina visokoškolskih ustanova u Srbiji je stala.
Već se tada moglo naslutiti da studenti ne planiraju da odustanu od svojih zahteva. Danas, krajem marta, i najveći skeptik morao bi da prizna da studentska pobuna ne jenjava. Upravo suprotno, ona se širi i na druge društvene slojeve i preuzima oblik opštenarodnog bunta.
Ali u tom buntu, neki podnose veću žrtvu. Na primer, prosvetni radnici koji su prošlog meseca primili znatno umanjene plate – neki i tek po nekoliko hiljada dinara. Kao i studenti, koji, kako vreme odmiče, imaju sve manje šanse da normalno nastave akademsku godinu. Odnedavno su na meti i profesori i dekani visokoškolskih ustanova.
Šta o tome misle studenti? Može li se ova akademska godina nadoknaditi ili će od jeseni sve krenuti ispočetka? Na kraju krajeva – koliko im je, u ovom trenutku, to uopšte i važno?
„Studenti koji hoće da uče“
Od početka blokada fakulteta režimski mediji kreiraju narativ da su „studenti blokaderi“ nekakva lenja skupina koja iz hira sprečava odvijanje nastave i ne želi da uči. Isti narativ mesecima potpiruju i najviši državni funkcioneri, a svoje ovaploćenje dobio je u grupi „studenata koji žele da uče“, koji ovih nedelja kampuju u Pionirskom parku.
Iako niko ne spori da postoje studenti kojima blokade smetaju i koji bi se najradije već sutra vratili na fakultete, sam naziv „studenti koji žele da uče“ implicira da oni koji su u blokadi – ne žele da uče. Uz to, u heterogenoj grupi u Pionirskom parku teško da borave samo studenti, što je više puta dokumentovano kamerom.
Taj narativ, da su samo „studenti 2.0“ vredni mladi akademci željni znanja, režim koristi kako bi delegitimisao ciljeve studenata u blokadi. Međutim, poruke vlasti ovih dana retko pronalaze svoju metu, a pokušaji izvrtanja istine ekspresno bivaju otkriveni. Tako je i naselje u Pionirskom parku vrlo brzo obesmišljeno, pa sada više služi kao nekakva turistička atrakcija – mada su se i nje građani relativno brzo zasitili.
Dakle, nemoguće je tvrditi da studenti u blokadi neće da uče – na kraju krajeva, to što se ne odvija nastava ne znači da je bilo ko izgubio sposobnost učenja, koja zavisi isključivo od njega samog. Da niko ne blokira fakultete iz pukog hira govore i brojni istupi studenata u javnosti, gde gotovo svaki put govore da je svima u interesu da nastava ponovo počne da se odvija, te da stoga apeluju na nadležne institucije da što pre ispune njihove zahteve.
Mogući planovi nadoknade godine
Još jedan spin koji se sve češće viđa u režimskim medijima je tobožnja zabrinutost za nastavak akademske godine, da li će i kako studenti moći da nadoknade propušteno gradivo, i tako dalje.
I predstavnici vlasti i predstavnici studenata koji se protive blokadama govorili su da je studentska godina izbubljena ako se stvari ne vrate u normalu do 17. marta. Sedam dana kasnije, „studenti 2.0“ i dalje okupiraju Pionirski park, a među predstavnicima vlasti su studenti i profesori još uvek tema broj jedan.
Glavni problem koji ističu studenti koji se protive blokadama jeste to što ne znaju kada će se vratiti na fakultete i kakav će biti plan nadoknade nastave. Ta pitanja postavili su i Univerzitetu u Beogradu, pa su se čudili što odgovora nema, ali zakucali su na pogrešnu adresu – Univerzitet je više puta saopštio da se konkretan plan nadoknade nastave ne može napraviti sve dok traju blokade fakulteta. Više dekana je, međutim, naglasilo da postoje nacrti nadoknade koji bi se prilagođavali u zavisnosti od situacije.
„Postoji plan koji uračunava sve nedelje u kojima mora da se drži nastava da bi sve bilo u skladu sa akreditacijom. Takođe, imamo svoj plan, jer svaki fakultet ima svoje specifičnosti. Međutim, usklađujemo i koordiniramo i na nivou Univerziteta. Tako da uz sve specifičnosti različitih fakulteta, svi imaju planove kako da to bude jedno koordinirano nadoknađivanje i odvijanje nastave na čitavom Univerzitetu u Beogradu“, rekla je nedavno za „Euronews“ dekanka Fakulteta političkih nauka Maja Kovačević.
Zbog prirode laboratorijskih vežbi, fakultetima prirodnih nauka će nadoknada nastave biti nešto teža. Ipak, dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić je za „Euronews“ istakao da 17. mart, o kome su dugo pričali oni koji se protive blokadama, nije „dan D“, a da planovi nadoknade podrazumevaju rad subotom i preko celog leta.
„Na sastanku prodekana i dekana PMF grupacije je usaglašena koordinacija između svih naših fakulteta, s obzirom na to da mi jedni drugima dajemo nastavu. Svi fakulteti su saglasni da se prilagode jedan drugome i da organizuju nastavu u skladu sa odlukom koju bude doneo taj fakultet“, rekao je Roglić.
Mala žrtva zarad većeg cilja
Ipak, vreme teče, a zahtevi studenata i dalje nisu ispunjeni. Alternativa za nadoknadu bila bi neka vrsta zamrzavanja godine, gde bi od jeseni svi nastavili tamo gde su stali. Neki od studenata u blokadi, iako zabrinuti zbog neizvesne budućnosti, kažu za „Vreme“ da im situaciju olakšava osećaj zajedništva i pripadnosti nečemu većem.
„Još ne mislim da smo izgubili godinu, iako blokade svakako utiču na akademski tok. Kako će se nadoknaditi gradivo i rešiti ispitni rokovi zavisi od fakulteta i profesora, ali verujem da će se pronaći način da se sve privede kraju bez većih posledica po studente“, kaže za „Vreme“ jedna studentkinja Univerziteta u Beogradu, koja je želela da ostane anonimna.
Pošto se i dalje ne nazire moguće ispunjenje svih studentskih zahteva i prekid blokada, ona je spremna i na drugačiji scenario.
„Čak i ako izgubimo godinu, mene lično to ne brine, jer mislim da je to mala žrtva zarad većeg cilja“, dodaje ona.
I drugi studenti sa kojima smo razgovarali dele slično mišljenje. Iako neki smatraju da je ova akademska godina izgubljena, a drugi da se nastava može nadoknaditi radom vikendima i tokom leta, svi su saglasni u jednom – spremni su da podnesu tu žrtvu.
