Ime Dragana Vasiljevića, direktora policije, poznato je sada već široj javnosti – bilo da je zainteresovana za rad policije ili nije.
Direktor policije čest je gost medija, a u poslednjim nedeljama organizuje i konferencije za novinare na kojima saopštava koliko je ljudi bilo na skupovima Srpske napredne stranke po Srbiji, te priča incidentima na protestima.
Ovakvi poslovi mogli bi se svrstati u nadležnosti direktora policije, kaže za „Vreme” Bogoljub Milosavljević, univerzetski profesor prava u penziji i saradnik Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
Funkcija važnija na papiru nego u praksi
Nadležnosti direktora policije predviđene su Zakonom o policiji, ali Milosavljević kaže da su one u praksi manje primetne.
„Važnija je funkcija zakonski nego što je to u realnosti, u praksi. Po zakonu takva je zamisao bila da se policija izdvoji u jednu organizacionu jedinicu koja se zove Direkcija policije, te da taj direktor zaista rukovodi policijom, a da ministar to ne radi. To je bila osnovna zamisao 2005, kada je rađen prethodni Zakon o policiji, koji je posle zamenjen sada važećim”, kaže Milosavljević.
Ideja zakona je da, kako dodaje, „direktor zbilja rukovodi kompletnom policijom Srbije, a da se ministar bavi ostalim delovima ministarstva i da se ne meša u konkretni rad, u operativne zadatke policije”.
„To se teško kod nas ikad moglo ostvariti, jer sad nije problem samo što se meša ministar, nego i onaj ko je u svemu mirođija, ko se trudi da o svemu odlučuje, pa tu ministar i toliko sad nije više bitna figura”, govori Milosavljević.
Kako dodaje, u praksi je odvojenost od ministra teško održiva.
„Jedna je stvar što svaki ministar želi direktora koji mu je potpuno i pokoran i potčinjen i u njegovoj senci. To su svi ministri dosad pokazivali. (Ivica) Dačić koji je u više navrata na toj poziciji, a i ovi drugi koji su dolazili”, kaže Milosavljević.
Kao ilustrativan primer „mešanja” ministra u nadležnosti direktora navodi to što ministar medijima predstavlja izveštaje o hapšenjima, „dok direktor sedi u zapećku”.
„Zapravo to treba da radi direktor policije ili njegov portparol”, kaže Milosavljević.
I Zakon o policiji kaže da je direkcija policije, na čelu s direktorom, ovlašćena da javno objavi fotografiju, crtež, snimak ili opis predmeta ako je to od značaja za uspešno vođenje postupka identifikacije predmeta.
Direktor policije pita se, na primer, i kada je reč o privremenom ograničenju slobode kretanja na određenom prostoru ili objektu. Konačnu odluku donosi upravo direktor policije ili načelnik policijske uprave odnosno lice koje oni za to ovlaste, piše u zakonu.
Direktor policije, između ostalog donosi i odluku o upotrebi posebnih vrsta oružja i eksplozivnih sredstava, na osnovu prethodno pribavljene saglasnosti ministra.
Koje su zakonske nadležnosti direktora policije?
Direktor policije nalazi se na čelu Direkcije policije, najveće organizacione jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova, i jedna je od najvažnijih funkcija u sistemu unutrašnje bezbednosti države.
Na ovu poziciju imenuje ga Vlada Srbije, na predlog ministra unutrašnjih poslova, putem javnog konkursa, a mandat traje pet godina uz mogućnost ponovnog imenovanja.
Direktor policije rukovodi svim policijskim upravama i jedinicama u zemlji, donosi operativne planove i naređenja i koordinira akcije koje se tiču očuvanja javnog reda i mira, borbe protiv kriminala i terorizma. U njegovoj nadležnosti su i operacije od posebnog značaja za nacionalnu bezbednost.
Pored toga, direktor ima značajne kadrovske nadležnosti – predlaže organizacionu strukturu Direkcije policije, odlučuje o raspoređivanju službenika, kao i o pokretanju disciplinskih postupaka i nagrađivanju zaposlenih.
Njegova uloga obuhvata i redovnu saradnju sa tužilaštvima i drugim organima gonjenja, kao i međunarodnu saradnju u okviru organizacija poput Interpola-a i Europola.
Prema Zakonu o policiji, direkcija policije, na čelu sa direktorom, između ostalog, izrađuje stratešku procenu javne bezbednosti, donosi strateški plan Policije, učestvuje u izradi kadrovskog plana.
On se pita i za programe stručnih obuka i usavršavanja, a usklađuje i usmerava rad policijskih uprava i jedinica, a i bavi se kontrolom rada.
Saopštavanje brojki pred kamerama
Direktor policije Dragan Vasiljević bar tri puta u poslednje dve nedelje organizovao je konferencije za medije na kojima je govorio o broju ljudi na skupovima naprednjaka širom države.
Formalno gledano, direktor bi mogao i da se takvim stvarima bavi, da kad je neki veliki javni skup održava, saopšti brojke, smatra Milosavljević.
„To su ranije i ministri radili, a dešavalo se i da predsednik republike u glavu, što se kaže, izbroji učesnike svakog protesta i skupa. Pitanje je kako to oni broje i tu imate onu klasičnu politiku – kada skupove organizuju opozicija ili studenti, cifre se umanjuju, a kada ova druga strana pravi svoje kontra skupove, onda se te cifre uvećavaju do besmisla”, dodaje.
Tako je direktor policije pred kamerama u nedelju (31. avgust) saopštio da je na skupovima protiv blokada širom Srbije bilo više od sto hiljada ljudi. Narednog dana održani su protesti u nekim gradovima povodom početka školske godine i obeležavanja deset meseci od pada nadstrešnice novosadske železničke stanice, a zatim je MUP saopštio da je na njima bilo manje od 20.000 ljudi.
„To je sve politika. Uticaj na biračko telo na taj način da se kaže – ma na Slaviji nije bilo ni 30.000 hiljada ljudi, a vi pogledajte sliku, pa se čudite”, zaključuje sagovornik „Vremen”.
Policija godinama bez direktora
Srpska policija bila je nekoliko godina bez direktora, a dužnost je obavljao njegov zamenik, odnosno kasnije vršilac dužnosti direktora.
Prvi direktor policije bio je Milorad Veljović koji je izabran 2006. godine. Na njegovo mesto, krajem 2016. godine, došao je Vladimir Rebić i na tom položaju bio je do kraja 2021. godine.
Dragan Vasiljević na mesto direktora policije postavljen je u aprilu 2025.
Ko je Dragan Vasiljević?
Dragan Vasiljević postavljen je na dužnost direktora policije 30. aprila, pošto je prethodno obavljao funkciju v. d. direktora od februara 2025.
Pre toga bio je pomoćnik direktora policije.
Rođen je 1970. godine u Kragujevcu. Srednje obrazovanje završio je u Priboju, nakon čega je 1993. godine diplomirao na Vojnoj akademiji Kopnene vojske u Beogradu, piše u zvaničnoj biografiji.
Po završetku Vojne akademije, raspoređen je na dužnost komandira čete u jedinici tadašnje Vojske Jugoslavije u Novom Pazaru. Nakon godinu dana službe u vojsci, svoju profesionalnu karijeru nastavio je u Ministarstvu unutrašnjih poslova, gde je postepeno napredovao kroz različite rukovodeće funkcije.
Od 1. novembra 2003. do 1. juna 2018. godine, obavljao je niz dužnosti u Žandarmeriji, gde je, između ostalog, bio komandant Odreda Žandarmerije u Beogradu od 2007. do 2015. godine, kao i pomoćnik komandanta Žandarmerije.
Od 1. juna 2018. raspoređen je u Direkciju policije na dužnostima komandanta Interventnih jedinica policije, komandanta PJP Policijske brigade i pomoćnika direktora policije za poslove policije.
Od 2021. godine, odlukama ministara ovlašćen je da rukovodi Direkcijom policije.
Od tada je obavljao funkciju pomoćnika direktora policije i bio je ovlašćen da rukovodi Direkcijom policije.
