Srpski novinari podeljeni: Da li veštačka inteligencija pomaže?

Svaki četvrti ispitanik iz medijskog sektora u Srbiji smatra da će veštačka inteligencija negativno uticati na kvalitet novinarstva, dok trećina njih vidi pozitivne efekte, pokazuju rezultati ankete medju više od 100 učesnika koji su predstavljeni na konferenciji „AI u redakcijama: Transformisanje novinarstva u digitalnom dobu” koja je organizovana u okviru USAID programa “Mediji.Inovacije”.

Kako je istakao Pavle Zlatić iz programa „Mediji.Inovacije”, 35 odsto ispitanika u anketi medju najvećim strahovima prilikom upotrebe veštačke inteligencije ističe strah od dezinformacija, dok po oko 14 odsto brine zbog pada kvaliteta i privatnosti i etike. S druge strane, kao benefite 47 odsto navodi analizu podataka, a 45 odsto produktivnost.

Novinari ipak nezamenljivi

„Na pitanje da li VI može da zameni novinare, 65,7 odsto odgovorilo je – ne, 4,8 odsto – da, a 29,5 odsto da može delimično. Interesantno je da je medju ispitanicima iz nezavisnih medija 75 odsto na ovo pitanje odgovorilo sa ‘ne’, a u korporativnim medijima 46,4 odsto”, naveo je Zlatić.

Anketa je pokazala i da je najviše novinara i urednika, odnosno 42 odsto njih, odgovorilo da povremeno koristi VI u svom radu, dok je 56 odsto menadžera u medijima istaklo da je koristi veoma često. Takodje, 74 odsto anketiranih navelo je da etičke smernice o upotrebi VI ne postoje u njihovim redakcijama.

Tanja Maksić iz BIRN-a istakla je da njihove ankete medju medijskim uposlenicima u Srbiji pokazuju da se u domaćim medijima upotreba veštačke inteligencije poistovećuje sa ChatGPT i da većina nije koristila druge alate.

„Istraživački mediji, pokazalo se, znatno su napredniji u korišćenju veštačke inteligencije, ali oni smatraju da VI nikada neće moći da zameni ono što se zove uredničkom odlukom”, dodala je Maksić.

VI kao pomoćni alat

Profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dragana Milin osvrnula se na dubinske intervjue koje je s kolegama sprovela u deset lokalnih medija u Srbiji. Dodala je da se pokazalo da novinari nisu spremni da prepuste VI pisanje tekstova, ali koriste kao pomoćne alate za prevod, lekturu…

„Neke redakcije su prepoznale, na primer, korist za pisanje projekata i izveštavanje, ali i za obradu podataka. Svakako se većina slaže da definitivno VI ne može da zameni novinare, pogotovo što mnogi smatraju da je ‘bezdušno’ to što dobijaju od VI”, objasnila je Milin.

Digitalni direktor kompanije United Media Ivan Krstić naveo je da su alati VI dosta neprecizni i da je relevantnost podataka upitna, te da je u tom smislu ljudski faktor nezamenljiv.

„VI treba da tretiramo kao jedan alat koji treba da testiramo i vidimo koja je njegova prava vrednost. Postoji dosta mogućnosti koje mogu pomoći novinarima u radu, ali to nije za sada dovelo do vidljivih promena. Ipak, ne može se prepustiti sve novim alatima već mora da prodje i finalnu proveru”, naglasio je Krstić.

Uticaj na kvalitet novinarskog sadržaja

Direktorka digitalnih medija u Euronews Srbija Jasmina Koprivica rekla je da smo trenutno u nultnoj fazi na tržištu što se tiče upotrebe VI u medijima i da se za sada to svodi na testiranje i probe.

„Svi smo zainteresovani da vidimo šta valja, a šta ne. Ako te alate prilagodimo našim potrebama, VI može da bude od velike pomoći novinarima i da ih oslobodi nekih operativnih poslova”, istakla je Koprivica i dodala da moraju da postoje pravila i da ljudski faktor uvek treba da ima kontrolu.

S tim se složila i direktorka digitalnih medija u Wireless Media Group Ana Marković koja je navela da bi novinari mogle da imaju više vremena da se bave proizvodnjom sadržaja.

„To je šansa ujedno i da se podigne kvalitet sadržaja i novinastva”, naglasila je Marković.

S druge strane, direktorka BIRN Srbija Dragana Žarković Obradović objasnila je da oni kao istraživački medij VI koriste „ne toliko za proizvodnju sadržaja, koliko za istraživački proces”.

„Kao jedan od rizika upotrebe generativne VI u medijima vidim potencijal da medije još više pretvori u fabrike modifikovanog sadržaja. Trenutno mediji u Srbiji imaju na dnevnom nivou mnogo sadržaja koji imaju malu informativnu vrednost”, ocenila je Žarković Obradović