Prema zvaničnim podacima, od 2013. do 2024. godine godine u EU je emigriralo 494.048 građana Srbije
Dok broj stanovnika Srbije opada, broj građana koji odlaze u zemlje Evropske unije raste, pa se za 11 godina gotovo udvostručio i njihov procenat u populaciji Srbije.
Najviše ljudi iz Srbije u zemlje EU odlazi zbog posla, najčešće u Hrvatsku i Nemačku, dok je Slovenija poslednjih godina glavna destinacija za one koji odlaze na školovanje, pokazuju podaci Eurostata, a piše Marija Stankov za Novu ekonomiju.
Ukupno, prema zvaničnim podacima, od 2013. do 2024. godine godine u EU je emigriralo 494.048 građana Srbije.
U 2024. godini 46.000 novih građana Srbije je otišlo u neku zemlju EU. Najviše dozvola za boravak po prvi put izdato je za Nemačku, oko 14,5 hiljada i Hrvatsku, oko 10.000. Skoro upola manje ljudi otišlo je u Austriju, Sloveniju (po 4.000) i u Slovačku je otišlo oko 2.500 građana.
Godine 2013, prve za koju Eurostat daje podatke i ujedno prve pune godine vlasti Srpske napredne stranke u Srbiji, u zemlje Evropske unije, bez Ujedinjenog Kraljevstva, odselilo se 0,33 odsto stanovništva Srbije. Jedanaest godina kasnije, 2024. godine, taj udeo iznosio je 0,70 odsto. Broj građana Srbije koji odlaze u zemlje Evropske unije povećao se, dok se broj stanovnika Srbije istovremeno smanjivao. Zbog toga je rastao i procenat ljudi koji se iseljavaju.
Foto: Milovan MilenkovićRadnici na skeli
Najviše ljudi otišlo zbog posla
Skoro polovina, 24.000 građana, odselilo se zbog zaposlenja. Najviše ljudi otišlo je da radi u Hrvatsku – 10.000 građana, u Nemačku je otišlo oko tri i po hiljade i u Slovaniju dve i po hiljade radnika.
Kada se posmatra period od 2012. do 2024. godine, najviše ljudi otišlo je u Hrvatsku, ukupno 54.305 građana. Na drugom mestu je Nemačka sa 45.633 građana, a zatim slede Slovenija sa 28.363, Slovačka sa 22.962 i Mađarska sa 19.897 građana.
Nešto manje od 2.000 dozvola odobreno je 2024. godine zbog obrazovanja. Slovenija je od 2018. godine postala najpopularnija zemlja za one koji žele da studiraju u inostranstvu, ali je od 2012. godine najviše ljudi išlo u Austriju radi obrazovanja. U 2024. godini Izdato je oko 700 dozvola za Slovaniju, za Mađarsku nešto više od 150, Nemačku oko 170 i Španiju 147.
Kada se posmatra period od 2012. godine, najviše ljudi otišlo je u Austriju, ukupno 4.408 građana. Za njom sledi Slovenija sa 3.905 građana, ali je ta zemlja postala znatno popularnija u poslednjih osam godina. Na trećem mestu je Nemačka sa 3.625 građana, zatim Italija sa 2.118, dok je u Francusku otišlo 1.980 građana.
Oko 15.000 dozvola odobreno je zbog porodičnih dozvola za zemlje Evropske unije 2024. godine, ali se taj broj smanjio u poređenju sa prethodnim godinama. Ubedljivo najviše ljudi je zbog porodičnim razloga išlo u Nemačku, oko 8000 ljudi. I ova dominacija stalna je od 2012. godine.
Nemačka je od 2012. godine najpopularnija država za odlazak na period od najmanje godinu dana. Broj izdatih dozvola u međuvremenu se više nego udvostručio — sa oko 4.500 u 2012. na oko 10.000 u 2024. godini. Taj ukupan broj dozvola gotovo je ravnomerno podeljen između dozvola odobrenih zbog zaposlenja i onih izdatih iz porodičnih razloga.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Deliblatska peščara je 1977. godine proglašena Specijalnim rezervatom prirode kao jedinstveni biodiverzitet formiran na peščanom tlu, kakav ne postoji nigde drugde u Evropi. Sada gori preko 700 hektara. Stefan Cvetković, evakuisani žitelj sela Šumarak, priča za „Vreme“ kako to doživljava
U narednih nekoliko sati na području šireg područja Beograda, ali i u Banatu i Timočkoj Krajini kao i na području Šumadije i Pomoravlja, juga Bačke i u brdsko-planinskim predelima mogu se očekivati padavine, objavio je RHMZ
Iz budžeta gradova Niš, Vranje i Bor otišlo je ukupno osam miliona dinara za finansiranje tabloida „Informer“, kaže Jelena Milošević, narodna poslanica Stranke slobode i pravde
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
