Trg republike imao je već sat, a sada dobija novi - ali oko njega se neće okupljati pešaci, već će kružiti automobili. Gradonačelnik ga najavljuje kao novi simbol Beograda, a šta je još od simbola grada ostalo i nestalo
Na Trgu republike u Beogradu uskoro će biti postavljen veliki sat, ali za razliku od svog prethodnika, neće služiti kao mesto susreta. Novi sat nalaziće se u sredini kružnog toka, fizički nedostupan pešacima.
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić najavio je da bi sat trebalo da bude postavljen u noći između 21. i 22. februara. Reč je, kako je rekao, o ručnom radu izrađenom u Srbiji, teškom sedam i po tona i visokom devet metara bez postolja, uz garanciju od jednog veka.
„Verujem da će postati novi simbol ovog dela grada i da ćemo svi moći da budemo ponosni na njega”, rekao je Šapić.
Grad je za njegovu izradu i postavljanje izdvojio 12 miliona dinara sa PDV-om, preneli su ranije mediji.
Trg republike već je imao sličan simbol. U pešačkoj zoni od 2000. do 2019. stajao je Milenijumski sat. Uklonjen je tokom rekonstrukcije Trga.
Poslednjih nekoliko godina centar je gotovo potpuno promenio izgled, a od starog Trga ostali su Narodni muzej i spomenik knezu Mihailu, koji – baš kao što srednjoškolcima u „Lajanju na zvezde” objašnjava profesor – jaše na istom mestu i u istom pravcu.
S Trga je nestalo cveće i zelenilo, postavljene su betonske klupe, a poznat je i po čuvenim više puta obrtanim kockama na kolovozu, koje su u međuvremenu delom preasfaltirane.
Promene na Trgu deo su šireg obrasca preoblikovanja gradskih simbola u savremenom Beogradu.
Na Savskom trgu podignut je monumentalni spomenik Stefanu Nemanji, dok je panoramu grada definisala Kula Beograd kao centralna tačka projekta Beograd na vodi. Kulu je Informer nedavno predstavio kao najveći bilbord na Balkanu.
Novi izgled dobio je i Trg Nikole Pašića. Centralne ulice dobile su nove kružne tokove koji mnogim vozačima komplikuju vožnju, a duž ulica i pešačkih zona postavljeni su stubići i lančanice koji pešacima otežavaju kretanje.
Istovremeno, pojedini dugogodišnji simboli nestaju: uklonjen je Stari savski most, a na njegovom mestu trebalo bi da nikne Novi srpski most, u novom delu grada srušen je hotel Jugoslavija, na čijem mestu se gradi novi kompleks, dok građani poslednjih dana protestuju zbog planova o izgradnji akvarijuma u parku Ušće.
Arhitekta Branislav Mitrović tvrdi da akvarijum na Ušću nije tek neki tamo delfinarijum, već Prirodnjački muzej koji će zauzeti manje od dva procenta ukupne površine parka na Ušću
Dopisnica „Vremena” Dejana Cvetković pozvana je da da izjavu tužilaštvu zbog pretnji i uvreda koje je doživela dok je izveštavala sa protesta u Surdulici. Tu je bila izložena otvorenim napadima, seksističkim dobacivanjima i pretnjama
Prorežimski mediji objavili su da su na sastanku sa ministrom poljoprivrede Draganom Glamočićem bili predstavnici „više od 100 udruženja poljoprivrednika“. Sve bi bilo sjajno da su poljoprivrednici koji protestuju ikada čuli za te ljude i ta udruženja
Dok se na buvljaku u Smederevskoj Palanci prodaju polovna garderoba i kućni aparati, iznad tezgi raste brdo otpada. Divlja deponija nad panoramom grada se uprkos obećanjima vlasti godinama širi. A bliže se lokalni izbori
Veoma je izvesno da mitropolita Justina čeka penzija. Žička eparhija bi mogla da bude podeljena na dva dela, a razlozi za to su očigledno potpuno svetovni, a ne duhovni: kontrola novca i moći
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
