Tužba u Sloveniji: Suđenje patrijarhu Porfiriju moguće, ali nezamislivo

Vest da je tužilaštvo u Sloveniji podiglo optužni predlog protiv patrijarha Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirija, a po tužbi nekadašnjeg ljubljanskog paroha Željka Lubarde zbog mobinga na radnom mestu, inicirala je pitanje da li je patrijarhu Porfiriju uopšte moguće suditi pred svetovnim sudom u drugoj državi, ali i podsetila na pravni presedan, kada je jednom episkopu SPC zbog mobinga bilo suđeno i presuđeno pred svetovnim sudom u Srbiji.

Načelno, patrijarh Porfirije i pored svog zvanja de fakto nema imunitet na koji bi mogao da se pozove u slušaju suđenja u Sloveniji. Prema Bečkoj konvenciji o diplomatskim odnosima, diplomatski imunitet je rezervisan za diplomatske službenike i članove njihovih porodica akreditovanih u državi prijema. Verski poglavari, poput patrijarha SPC, nisu automatski obuhvaćeni tim statusom, jer se on ne odnosi na funkcije verskih zajednica, već na zvanične predstavnike država.

Izdavanje diplomatskih pasoša u Srbiji regulisano je Zakonom o putnim ispravama i pratećim uredbama Vlade Srbije. Iako se ovi pasoši izdaju najvišim crkvenim dostojanstvenicima kako bi im bila olakšana putovanja, sam pasoš ne garantuje imunitet od sudskog gonjenja u inostranstvu ukoliko nosilac nije prijavljen u zvaničnoj diplomatskoj misiji.

Kada je u pitanju teritorijalna nadležnost, osnovni princip međunarodnog prava kaže da država ima punu jurisdikciju nad svim ljudima na svojoj teritoriji koja ne uživaju imunitet. Budući da patrijarh SPC nema status šefa države ili akreditovanog diplomate, on podleže lokalnim zakonima države u kojoj se nalazi, što je potvrđeno i opštim pravilima o imunitetu države koji se ne proteže na verske lidere.

Istovremeno, interni crkveni propisi, odnosno Ustav Srpske pravoslavne crkve, nedvosmisleno definišu patrijarha kao vrhovnog poglavara, za čije je kanonske ili crkvene prekršaje nadležan jedino Sveti arhijerejski sabor SPC. Ta nadležnost odnosi se na poredak unutar Crkve, ali ne i na krivično-pravnu odgovornost pred svetovnim sudovima, kao što je slučaj tužbe protiv patrijarha Porfirija.

Nova: Tužilaštvo u Sloveniji podiglo optužni predlog protiv patrijarha Porfirija

Četiri moguća scenarija

Postoji nekoliko načina da se patrijarhu Porfiriju eventualno sudi pred slovenačkim sudom.

Prvi podrazumeva da se nađe na teritoriji Slovenije nekim povodom, i tada ga slovenački organi reda i zakona mogu privesti i procesuirati direktno.

Drugi scenario mogao bi da bude suđenje u odsustvu, jer slovenački Krivični zakonik pod određenim uslovima dozvoljavaju da se nekom licu sudi „u odsustvu“, ukoliko ta osoba nije dostupna državnim organima, a optužena je za ozbiljno krivično delo.

Naravno, ne bi trebalo isključiti mogućnost da se patrijarh Porfirije dobrovoljno pojavi pred slovenačkim sudom, ali je taj scenario praktično nezamisliv, pre svega što bi takav njegov potez među značajnim brojem građana Srbije mogao da bude protumačen kao nacionalna izdaja, a među delom vernika i kao ogrešenje o zakone i kanone SPC, pošto bi pravoslavnom patrijarhu sudili tamo neki katolici.

AP Photo/Darko Vojinović

Konačno, četvrti scenario, koji je još manje zamisliv, bio bi izručenje patrijarha Porfirija Sloveniji, ukoliko bi Slovenija po svaku cenu želela da mu sudi uživo i raspisala međunarodnu poternicu. Međutim, Ustav Srbije izričito kaže da građanin Srbije ne može da bude proteran niti izručen drugoj državi, osim u skladu sa međunarodnim ugovorima. Iako je bilo odstupanja od tog načela, na primer u slučaju suđenja pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, nezamislivo je da Porfirije bude izručen Sloveniji iz najmanje dva razloga.

Najpre, delo za koje je optužen nije ni izbliza teško kao ona za koja je suđeno u Hagu, a osim toga, što je za establišment u Srbiji još značajnije, takav tretman patrijarha SPC, ko god on bio, predstavljao bi nezabeleženo nacionalno poniženje i izazvao teško sagledive reakcije mnogih građana Srbije. Takvo poniženje dodatno bi bilo multiplikovano time što patrijarhu Porfiriju pokušava da sudi država koja u javnosti u Srbiji, zbog događaja tokom raspada Jugoslavije, i bez procesa protiv patrijarha Porfirija ionako nema naročito dobar status.

Slučaj vladike Nikanora

Podizanje optužnog predloga protiv patrijarja Porfirija podsetilo je na jedan pravni, ali i društveni presedan iz 2016. godine.

Viši sud u Pančevu krajem januara te godine doneo je presudu kojom je vladika Nikanor osuđen za mobing nad nekadašnjim omoljičkim sveštenikom Tomislavom Živkovićem.

Živković je bio jedan od 14 sveštenika Eparhije banatske koji su uputili pismo tadašnjem patrijarhu Irineju i Svetom arhijerejskom sinodu, a u kome je bilo navedeno da vladika Nikanor sveštenike „ostavlja bez plata i parohija, naziva ih lopovima i kriminalcima, preti im i ucenjuje ih“.

„Više od 28 radno sposobnih sveštenika zbog njega je završilo na socijalnoj pomoći od 12.000 dinara. Nebrojeno je primera njegove bahatosti, nastupa besa, pa čak i fizičkih napada na sveštenike i đakone“, napisali su tada sveštenici.

Foto: FoNet

Sud je utvrdio da je vladika Nikanor zlostavljao Živkovića, upućivao mu pretnje koje su uključivale pretnje otkazom. Utvrđeno je i da je vladika Nikanor vređao Živkovića govoreći da je on „kokoškа“ i „kokošijeg mozga“, ali i da mu je oduzeo parohiju bez opravdanog povoda.

To je bila prva presuda za mobing doneta protiv nekog dostojanstvenika SPC pred svetovnim sudom u Srbiji, ali se na nju, vladika Nikanor žalio Apelacionom sudu u Beogradu, negirajući optužbe i pokušavajući da ospori nadležnost svetovnog suda nad odnosima unutar Crkve. U martu 2016. Viši sud u Pančevu je ukinuo tu prvostepenu presudu i vratio suđenje na početak.

Međutim, već 5. aprila iste godine „Večernje novosti“ objavile su da je Živković odustao od sudskog postupka posle “sugestije” patrijarha Irineja.