Kladionice su u gradovima Srbije na svakom ćošku. U 2025. godini su priređivači igara na sreću u državnu kasu uplatili rekordnih 28 milijardi dinara, što je gotovo 35 odsto više nego 2024.
Prema podacima Uprave za igre na sreću, u 2025. godini kladionice i drugi priređivači igara na sreću su u budžet Srbije, kroz različite oblike nameta, uplatili više od 28 milijardi dinara, što je rast od 34,74 odsto u odnosu na 2024.
Poređenja radi, Narodna banka Srbije je 24. novembra po osnovu viška prihoda po završnom računu za prošlu godinu u državnu kasu uplatila 33,86 milijardi dinara, što je svega 5 milijardi dinara više.
Kladionice su u obavezi da plaćaju naknade za organizovanje igara na sreću, u skladu sa Zakonom o igrama na sreću, a država takođe prihoduje i kroz porez na dobitke koje ostvaruju igrači.
„Gotovo u celov svetu igre na sreću beleže rast, međutim kod nas je to posebno slučaj. Ima tu mnogo razloga, što ekonomskih, što socijalnih, teško je objašnjivo, ali je to tako nažalost. Kada pogledate stukturu potrošnje stanovništva, što može da se uzme samo kao osnova, mi trošimo oko 530 miliona evra godišnje po kladionicama, a to je oko jedan do dva odsto ukupne potrošnje“, kaže ekonomista Dragovan Milićević za „Vreme“.
Novac uložen u klađenje kod stanovnika Srbije stoji rame uz rame sa novcem potrošenim na usluge nameštaja, opreme za komunikaciju, a malo ispod ulaganja u kupovinu vozila, prema podacima iz 2024. godine.
Najveći udeo u iznosu kladionica imaju automati koji čine čak 40,3 odsto. Slede onlajn klađenje sa 34,8 odsto, zatim klasično klađenje u kladionicama sa 14,5, Državna lutrija učestvuje sa 7,5 odsto, kazino 2,3 i na kraju nagradne igre sa svega 0,6 odsto, piše Nova ekonomija.
Na ime naknada za posebne igre na sreću u kockarnicama, u budžet je 2025. uplaćeno skoro 659,7 miliona dinara. To je povećanje od čak 76,62 odsto u odnosu na 2024. godinu, kada je u budžet na ime ove naknade uplaćeno oko 368 miliona.
Tokom decembra prošle godine u Srbiji je poslovalo 2.867 kladionica i kockarnica, a to je za oko 1,6 odsto manje nego tokom 2024. godine, objavila je Uprava za igre na sreću.
Kako je navedeno na sajtu te ustanove, tokom 2024. godine bilo je 2.915 takvih objekata, dok je 2023. poslovalo 72 kladionice manje, a u 2022. godini evidentirano je 156 manje lokala te vrste nego 2025. godine.
Od 2.867 kladionica u decembru, kraj godine dočekalo je njih 2.849. Njih 776 poslovalo je u Beogradskom okrugu, najviše kladionica, 112, nalazi se na Novom Beogradu, a najmanje u Sopotu, svega pet.
„Tržište kladionica se takođe ukrupnjava, ali to neće da zaustavi kockanje. Ukoliko je društvo došlo do tog nivoa, a naše jeste, nije mu teško da produži 100 metara do druge kladionice. Smanjenje broja kladionica neće da smanji klađenje, od toga će samo da profitiraju oni veći u tom biznisu“, zaključuje Dragovan Milićević.
Broj kladionica u Srbiji se smanjio od početka godine. Zvanični podaci pokazuju da je 27. februara u Srbiji bilo 2.836 kladionica, što je 13 manje nego prošle godine. Samo u Beogradu zatvoreno je devet kladionica.
Prema dostupni informacijama Srbija je ispred Hrvatske i Crne Gore kada su u pitanju prihodi od igara na sreću.
Uprava za igre na sreću Crne Gore ostvarila je tokom 2025. godine rekordne rezultate. Ukupni prihodi od igara na sreću iznosili su 43.614.435,78 eura, što predstavlja povećanje od 28,99 odsto u odnosu na 2024. godinu.
Prema godišnjem izveštaju Hrvatske lutrije, poslednjem dostupnom za pretprošlu godinu, ostvareno je nešto više od 140 miliona evra prihoda od prodaje, što je povećanje od skoro 19 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
U izveštaju ove državne kompanije se takođe navodi da su, na primer, dobici isplaćeni u lutrijskim igrama povećani u odnosu na prethodnu godinu.
Srbije je i dalje druga država u Evropi po broju kladionica i kockarnica po glavi stanovnika. Ovde posluje tri puta više kladionica po glavi stanovnika nego u Italiji, pet puta više nego u Velikoj Britaniji ili šest puta više nego u Španiji.
Više od 20 učenika drugog razreda novosadske osnovne škole obolelo je tokom boravka na Divčibarama. Institut za javno zdravlje Vojvodine u izveštaju navodi da su u kuhinji hotela zatekli nezadovoljavajuće higijenske uslove, dok uzrok bolesti nije potvrđen.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture obavestilo je javnost da je kontaktna mreža na delovima nove pruge ka aerodromu „Nikola Tesla” i Nacionalnom stadionu stavljena pod napon od 25.000 volti. Apeluje da se niko neovlašćeno ne kreće u blizini pruge.
„Krtice“ za kopanje tunela beogradskog metroa čekaju na granici, iako su njihovi dolasci najavljivani mesecima unapred. Siniša Mali, ministar finansija u tehničkom mandatu, ponovo obećava početak radova i, po starom dobrom običaju, najavljuje nove rokove
Grejna sezona je zvanično počela, ali Beograđani javljaju da su im radijatori i dalje hladni. Da li je to po zakonu? Ispostavlja se da toplane ne moraju uvek da greju tokom grejne sezone
Mađari su konačno stavili tačku na ispitivanje bezbednosti brze pruge za "Sokola". Kad ova usluga kreće, koliko će koštati, gde će biti granica i sva ostala pitanja
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
