Srbija u zimu ulazi s ograničenim mogućnostima proizvodnje struje

Evropsko energetsko tržište ulazi u zimu pod sve većim pritiskom, a kombinacija slabe proizvodnje hidroelektrana, problema u nuklearnom sektoru, visokih cena gasa i povećane potrošnje već se odražava na cene električne energije. Jugoistočna Evropa posebno je izložena riziku, jer je tradicionalno zavisna od uvoza, dok se i domaći proizvodni kapaciteti u Srbiji suočavaju sa ozbiljnim ograničenjima.

Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen upozorio je da gotovo 50 miliona građana EU ove zime neće moći adekvatno da zagreje svoje domove. Evropska komisija zato traži načine da ublaži posledice visokih cena nafte, gasa i električne energije, čiju proizvodnju dodatno otežava suša.

Početak grejne sezone i rast potrošnje struje dodatno opterećuju tržište. Izvršni direktor Srpske berze električne energije SEPEKS Miloš Mladenović rekao je za RTS da su kretanja tokom trećeg kvartala već ukazivala na novu cenovnu krizu, dok su dešavanja u četvrtom kvartalu potvrdila takva očekivanja.

Najslabija proizvodnja hidroelektrana u Evropi od 2015. godine

Jedan od ključnih uzroka pogoršanja situacije jeste višemesečni nedostatak vode. Prema Mladenovićevim rečima, evropske hidroelektrane su tokom trećeg kvartala zabeležile najlošiju proizvodnju u poslednjih desetak godina. Problem nije ograničen na pojedine države, već je zahvatio Norvešku, čiji se elektroenergetski sistem gotovo u potpunosti oslanja na hidroenergiju, kao i Francusku, Italiju i Austriju.

U jugoistočnoj Evropi stanje je nešto povoljnije na Dunavu, ali ni tamo hidroenergetski kapaciteti ne rade punom snagom. Dodatno poboljšanje snabdevanja očekuje se nakon ponovnog uključivanja jednog bloka rumunske nuklearne elektrane Černavoda, snage 700 megavata. Istovremeno, jedan termoenergetski blok u Kozloduju i jedan blok mađarske nuklearne elektrane Pakš i dalje su van pogona zbog remonta.

Probleme dodatno produbljuje nizak vodostaj Dunava, zbog kojeg hidroelektrane Đerdap 1 i Đerdap 2, na srpskoj i rumunskoj strani, ne mogu da proizvode električnu energiju punim kapacitetom.

Mladenović je naveo da je protok Dunava iznosio oko 1.500 kubnih metara u sekundi, što je ispod biološkog minimuma, dok je, prema podacima EPS-a, proizvodnja obe hidroelektrane bila na najnižem nivou praktično od početka njihovog rada.

Pored hidroenergetskog sektora, probleme imaju i nuklearne elektrane, od kojih su neke morale da smanje proizvodnju ili privremeno obustave rad zbog nepovoljnih uslova za hlađenje.

Srbija i region sve više zavise od uvoza

Dok se evropsko tržište u najvećoj meri oslanja na proizvodnju iz Francuske, gde se stanje u nuklearnim elektranama stabilizovalo, kao i na energiju vetra, situacija na jugoistoku kontinenta znatno je nepovoljnija.

Nemačka, na primer, u periodima povoljnih vetrova proizvodi dovoljno električne energije da postane izvoznik, ali je u danima sa slabijom proizvodnjom primorana da je uvozi. Jugoistočna Evropa, međutim, već tradicionalno pokriva značajan deo svojih potreba kupovinom struje na inostranom tržištu.

Početkom novembra zemlje regiona uvozile su oko 4.000 megavat-sati električne energije na sat, što je dodatno podstaklo rast cena. One su na regionalnim berzama premašile 300 evra po megavat-satu.

Najveći uvoznik je Mađarska, koja predstavlja važnu vezu između zapadnoevropskog i jugoistočnog energetskog tržišta. Među tradicionalnim izvoznicima u regionu nalaze se Bugarska, Rumunija i Bosna i Hercegovina.

Tokom leta je situacija bila povoljnija zahvaljujući proizvodnji iz solarnih i vetroelektrana, a Grčka je, oslanjajući se na značajne solarne kapacitete, u pojedinim periodima čak izvozila električnu energiju.

Srbija, s druge strane, ulazi u zimski period sa ograničenim mogućnostima domaće proizvodnje. Termoelektrane, koje predstavljaju osnovu elektroenergetskog sistema, imaju problema zbog lošijeg kvaliteta uglja, dok su hidroakumulacije na niskom nivou.

Mladenović podseća da je tokom letnje krize deo nedostajuće proizvodnje nadoknađen dobrim radom hidroelektrana na Drini, što je ublažilo posledice suše u alpskom i dunavskom slivu. Međutim, takva situacija ne predstavlja garanciju stabilnog snabdevanja tokom zime.

Ni u satima najveće solarne proizvodnje nema jeftine struje

Promena na tržištu posebno je vidljiva kada se uporede letnji i sadašnji cenovni trendovi. Dok su tokom leta postojali periodi izrazito niskih, pa čak i negativnih cena električne energije, početkom novembra ni sati najveće solarne proizvodnje više ne donose značajnije pojeftinjenje.

Prema podacima koje je izneo Mladenović, električna energija tokom solarnih sati sada košta više od 200 evra po megavat-satu. Takav nivo cena, kako je objasnio, pokazuje razmere potražnje i probleme sa kojima se suočava proizvodnja.

Berzanske cene, prema njegovoj oceni, predstavljaju pokazatelj odnosa ponude i potražnje i odražavaju stvarno stanje na tržištu.

Dodatni pritisak dolazi sa tržišta gasa, koji tokom zime često postaje takozvani marginalni izvor proizvodnje i značajno utiče na formiranje konačne cene električne energije. Cena gasa na referentnoj holandskoj berzi TTF premašila je 100 evra po megavat-satu, dok je cena emisija ugljen-dioksida dostigla približno 90 evra.

Na regionalno tržište utiče i primena evropskog mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika, poznatog kao CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism), koji je, prema Mladenovićevim rečima, uneo dodatne poremećaje i ograničio izvoz električne energije.

To se odrazilo i na razliku između cena na srpskoj i mađarskoj berzi. Ona sada iznosi između 15 i 20 evra po megavat-satu, dok je pre uvođenja ovog mehanizma bila manja od jednog evra.

Mladenović smatra da CBAM trenutno otežava potpuno iskorišćavanje mogućnosti regionalnog tržišta i da je potrebno raditi na uspostavljanju efikasnijih uslova trgovine, ne samo zbog energetskog sektora već i zbog šire privrede i industrije.

Zimski fjučersi najavljuju nastavak skupog snabdevanja

Aktuelne visoke berzanske cene ne znače da će se troškovi automatski i u istom iznosu preneti na domaćinstva, ali predstavljaju ozbiljan pokazatelj pritiska pod kojim će se naći energetski sektor.

Poređenja radi, prosečna cena električne energije na Srpskoj berzi električne energije SEPEKS i mađarskoj berzi HUPEKS tokom prošle godine iznosila je oko 108 evra po megavat-satu.

Od početka ove godine do kraja oktobra, prosečna cena na SEPEKS-u bila je približno 120 evra, a na HUPEKS-u oko 140 evra po megavat-satu. Međutim, samo tokom oktobra prosečna cena dostigla je oko 250 evra, što ukazuje na naglo pogoršanje tržišnih prilika.

Ni terminski ugovori za naredni period ne daju mnogo razloga za optimizam. Cena električne energije za prvi kvartal naredne godine na mađarskoj berzi kreće se oko 240 evra po megavat-satu, dok se za čitavu narednu godinu očekuje nivo od približno 170 evra.

Mladenović upozorava da bi oštrija zima, praćena dodatnim pogoršanjem proizvodnih uslova u Evropi, mogla da izazove još veći nedostatak električne energije.

Solarne elektrane najbrže rešenje, ali ne i jedino

Kao jedan od načina za smanjenje zavisnosti Srbije od uvoza, Mladenović izdvaja ubrzavanje investicija u nove proizvodne kapacitete, prvenstveno u obnovljive izvore energije.

Solarne elektrane, prema njegovoj proceni, predstavljaju najbržu mogućnost za povećanje proizvodnje. Od pribavljanja potrebnih dozvola do dostizanja statusa spremnosti za izgradnju može proći između devet i 15 meseci. Kod vetroelektrana isti proces traje znatno duže, od dve do četiri godine.

Ipak, širenje solarnih kapaciteta samo po sebi ne bi rešilo sve probleme elektroenergetskog sistema. Zbog promenljivosti proizvodnje iz obnovljivih izvora, neophodno je istovremeno ulagati u baterijska skladišta, reverzibilne hidroelektrane i gasne elektrane, koje bi obezbeđivale stabilniju proizvodnju kada vremenski uslovi nisu povoljni.

Mladenović smatra da bi Srbija zato trebalo intenzivnije da razvija obnovljive izvore, ali i da paralelno gradi infrastrukturu koja omogućava skladištenje energije i obezbeđuje stabilnost sistema.