Pogibije na putevima: Da li radari i kamere mogu da prevaspitaju bahate vozače?

Mobilni radari, kamere i digitalni sistemi, pored ostalih faktora, značajno su uticali na veću bezbednost na putevima, kaže Milan Ilić iz Agencije za bezbednost saobraćaja.

„Kada poredimo broj poginulih u prethodne četiri godine sa istim periodom ove godine – imamo 40 procenata manje poginulih. To ne može da bude slučajno. Vremenske prilike su slične. Šta se promenilo? Mnogo pričamo o radarima i kamerama i svest kod ljudi je takva da je velika izvesnost da će biti otkriveni i ‘besplatno fotografisani’ i to menja ponašanje“, rekao je Ilić za RTS.

Srbija za sada najgora u Evropi

Ako se trend koji pominje Ilić nastavi, to bi mogao da bude ogroman korak za bezbednost u saobraćaju u Srbiji, koja je, prema raspoloživim podacima, najgora u Evropi.

Podaci koje je u decembru 2025. objavila upravo Agencija za bezbednost saobraćaja nedvosmisleno pokazuju da je Srbija do tog trenutka imala najgori rezultat u Evropi po broju poginulih u saobraćaju  – 78 na milion stanovnika. Evropski prosek je 44 poginula na milion stanovnika, a u skandinavskim zemljama od 16 do 20 poginulih na milion stanovnika.

Očajnu sliku bezbednosti u saobraćaju u Srbiji upotpunili su i podaci Udruženja „Sigurne staze“ koje je sredinom novembra 2025. godine objavila agencija Beta, da je od početka te godine, zaključno sa danom objavljivanja podataka u Srbiji, u udesima povređeno više od 15.000 osoba.

Uzroci takvog stanja svima su poznati, ali je očigleno potrebno neprestano ponavljati ih: neprilagođena brzina, vožnja pod dejstvom alkohola, izbegavanje korišćenja sigurnosnog pojasa i nedovoljna zaštita dece, pešaka, osoba sa invaliditetom i biciklista.

Pomenuto udruženje istaklo je i da je od 2015. godine u bezbednost saobraćaja u Srbiji uloženo više od pola milijarde evra, ali da taj novac „nije usmeren tamo gde je najpotrebnije, niti je doneo očekivane rezultate u unapređenju sistema bezbednosti saobraćaja“.

„Srbija je 2023. usvojila Nacionalnu strategiju bezbednosti saobraćaja sa akcionim planom do 2025. godine, koji sadrži 248 mera, ali je sprovedeno manje od 12 odsto. Novi akcioni plan nije donet, a nijedan cilj iz prethodne strategije (2015–2020) nije ispunjen“, saopštilo je Udruženje „Sigurne staze“.

Foto: Jaroslav Pap / Tanjug

Najbolji efekat daju kazne

Milan Ilić rekao je za RTS da su primeri u svetu pokazali najbolji efekat tamo gde su jasne kaznene odredbe, gde se radi velika kampanja i gde se dosledno sprovodi zakon.

„Kamere i pokretni radari dosledno sprovode zakon. Nema diskriminacije, nema subjektivnosti, sistem je automatizovan“, tvrdi Ilić.

Govoreći o bahatim vozačima, ističe da manji procenat ugrožava većinu savesnih učesnika u saobraćaju.

„Svuda u svetu, pa i kod nas, manji procenat vozača ugrožava većinu bezbednih vozača“, navodi Ilić i dodaje da je u toku izrada novog zakona.

Najveći deo predloga građana kako da se popravi bezbednost u saobraćaju je da se povećaju kazne za bahate vozače, ističe Ilić.

Vozači u Srbiji ne menjaju navike

Pod nasilničkom, odnosno bahatom vožnjom podrazumeva se vožnja uz prekoračenje brzine u naselju za više od 90 kilometara na sat, prolazak kroz crveno svetlo u kratkom intervalu i vožnja sa više od dva promila alkohola u krvi.

Bahata vožnja odgovorna je za bezmalo 60 odsto najtežih nesreća: neprilagođena brzina doprinosi sa oko 44 odsto svim smrtonosnim nezgodama, dok alkohol učestvuje sa oko 14 odsto.

I pored toga, podaci objavljeni krajem januara govore da vozači u Srbiji nemaju nameru da poprave svoje manire – naprotiv.

Tako je Tanjug objavio da je samo u januaru 2026. godine otkriveno 3.610 prekršaja u saobraćaju, što je gotovo 50 odsto više u odnosu na isti period prošle godine, a za nepunih mesec dana otkrivena su 152 prekršaja koja su Zakonom o bezbednosti saobraćaja propisana kao teži prekršaji, uključujući prekršaje nasilničke vožnje, što je dva i po puta (157 odsto) više u odnosu na prošlu godinu.