Novac za roditelje-negovatelje „pojeli“ su Ekspo i nacionalni stadion. Zato roditelji teško bolesne dece pozivaju na protest u ponedeljak, 13. oktobra, ispred Skupštine Srbije
Minimalac i staž – jedino je što roditelji teško obolele dece traže od države već punih 13 godina. Oni se od 2012. bore za usvajanje zakonskog rešenja po kojem bi roditelji dece sa najtežim dijagnozama imali pravo na minimalna mesečna primanja. Ipak, na poslednjoj sednici Skupštine Srbije, 141 poslanika od 177 prisutnih je bilo uzdržano i tako su onemogućilli uopšte predlog zakona.
Naprednjaci na ovaj način nisu hteli da ispadnu nehumani, pa da glasaju protiv, ali su neglasanjem – ponovo izbacili zahtev za preživljavanjem ljudi koji moraju da brinu o svojoj deci do kraja njihovog života.
„Jasno nam je da para za naše potrebe nema“, kaže za „Vreme“ Stefana Milosavljević iz neformalne grupe roditelja dece sa autizmom. „I naravno da ih nema kada je budžetski novac otišao na izgradnju Ekspa i nacionalnog stadiona. Jako smo ljuti zbog ovog odabira. Zato ćemo organizovati protest 13. oktobra, verovatno ispred Skupštine Srbije. Nadam se samo da nećemo imati problema zbog šatora ispred.“
Zakon se vuče još od 2012, kada su sakupljene prve peticije. Roditelji koji se bore da dobiju neku finansijsku pomoć ne traže platu za sebe, već da bi mogli da izdržavaju svoju decu za koju sistem nema nikakvo drugo rešenje.
Postojeća zdravstvena nega potpuno je devastirana. Tako roditelji dece sa govornim i jezičkim problemima prosečno mesečno moraju da plate 500 evra za privatnog logopeda, defektologa i psihologa jer država nema dovoljno zaposlenih specijalista. Na listu troškova treba dodati i suplemente, vitamine, dodatnu stimulativnu terapiju, pa izdaci premašuju i 1.000 evra mesečno, o čemu je „Vreme“ već pisalo.
Roditelji dece obolele od retkih bolesti prijatno su se iznenadili kada je prošle godine država raspisala konkurs za pomoć. A onda je došlo do otrežnjenja. Pogođeni su za „Vreme” pričali o administrativnim mukama pred koje su stavljeni i nepotpunoj pomoći koja ne rešava njihove probleme.
Neki od njih su umesto više od 200.000 dinara za različite pomoći, dobili samo deseti deo ovog iznosa, pisalo je „Vreme“.
Pojedini gradovi ipak su pristali da samoinicijativno pomognu roditeljima koji su u najvećim mukama.
Grad Bor je prvi u Srbiji letos usvojio Odluku o statusu „Roditelj negovatelj“, čime će roditelji dece sa smetnjama u razvoju dobijati finansijsku naknadu po uzoru na zakon koji roditelji negovatelji traže već 12 godina. Sličnu odluku je usvojila i Sremska Mitrovica, pa će roditelji pored mesečne naknade u visini minimalne zarade u Srbiji, imati pravo i na obezbeđeno penziono osiguranje.
„Roditeljima je veoma važno da imaju i penziju, jer su sve stariji, gube snagu i energiju, pa je pitanje ko će o deci brinuti kada njih ne bude bilo. Već znamo da u Srbiji nema ni adektavnih domova u kojima bi ova deca bila smeštena“, dodaje Stefana Milosavljević.
Predlog zakona je u skupštini predstavila Tatjana Pešić is Stranke slobode i pravde, a rešenje ima podršku većine opozicije koja učestvuje u radu parlamenta.
„Naš predlog je da roditelj, koji je posvećen nezi deteta sa smetnjama u razvoju, koje je potpuno zavisno od pomoći i nege, treba da ima pravo na naknadu u visini minimalne zarade na novou RS, doprinose, radni staž i mogućnost da ostvari pravo na penziju“, rekla je Pešić iznoseći predlog regulative.
U mnogim slučajevima, ti roditelji, najčešće majke, moraju da napuste posao jer dete zahteva potpunu i neprestanu brigu i negu. Time gube izvor prihoda, penzijsko osiguranje i pravo na sigurnu budućnost.
„Ti roditelji nisu kao svi ostali roditelji. Njihov dan nema pauze, njihova briga nema radno vreme, za njih nema odmora. Oni su istovremeno roditelji, terapeuti, negovatelji i borci za život i dostojanstvo svoje dece, a država im, nažalost, još uvek ne priznaje status koji bi im obezbedio socijalnu i ekonomsku sigurnost. Roditelji koji brinu o deci sa smetnjama u razvoju ne traže ni milostinju, ni povlastice. Oni traže samo da ih država zaštiti i da im omogući dostojanstven život. To je civilizacijski minimum i to nije nikakva privilegija“, između ostalog je rekla Pešić.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Povodom godišnjice od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u više od 50 gradova u svetu održaće se, za vikend, skupovi u organizaciji srpskih građana u dijaspori
Otkazano je sutrašnje glasanje u Skupštini Grada o planu na osnovu koga bi bila posečena šuma Bajdina. Stanovnici Mirijeva i aktivisti doživeli su to kao malu pobedu
Na obilaznici oko Beograda, na Ostružničkom mostu, danas popodne došlo je do incidenta kada se podigla gvozdena spojnica na kolovozu. Više automobila pretrpelo je oštećenja, a na terenu su policija i vučne službe
„Mi znamo najbolje kako se voli i poštuje Srbija i da pokažemo svima da ćemo da istrajemo ovaj put", poručuju Srbi sa Kosova koji su krenuli pešice u Novi Sad kako bi podržali predsednika Srbije Aleksandra Vučića
Posle zahteva da se ispita odgovornost za požar na deponiji Duboko, užički aktivista Bogdan Radojičić postao je meta inspekcija i kampanje zastrašivanja. Njegova radnja je zatvorena, oblepljena uvredama, a supruga izložena uceni. „Nemam kome da prijavim, institucije ne postoje“, poručuje Radojičić
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
