Gore kafići u Beogradu. Ali ne zbog vrućine tokom leta, već od Molotovljevih koktela koje neko baca naokolo.
Prethodnih nekoliko meseci su na više kafića i restorana u Beogradu bačene eksplozivne naprave u različitim opštinama. Bombe su oštetile fasade, krovove i stakla, a mahom su korišćeni Molotovljevi kokteli.
Tako je Molotovljev koktel krajem jula bačen i na ugostiteljski objekat u ulici Vojvode Stepe, na kome je pričinjena velika materijalna šteta. Početkom meseca zapaljen je lokal na Obilićevom vencu, a na meti nasilnika su bili i „Code kaffe“ u Žarkovu i jedan poznati restoran u Topčiderskom parku. Na isti restoran eksplozivna naprava bačena je i sredinom aprila.
U slično vreme su stradala i dva kafića u dva na uglu Molerove i Njegoševe ulice u Beogradu, na Vračaru, od kojih se zna da je jedan „Zrno“.
Do sada su privedene dve osobe, dok je jedan osumnjičeni u bekstvu.
Maska i zapaljena flaša
Maskirani muškarci obučeni u crno, sa kačketom i maskom dolazili su usred noći do ugostiteljskih objekta, razbijali izloge i bacali Molotovljeve koktele. U najvećem broju slučajeva su bežali motorom.
Isti princip „rada” u najvećem broju slučajeva ukazuje na neke pravilnosti – napadači su zapaljivu tečnost bacali u kafiće koji su bili zatvoreni, što indikuje da su želeli da izbegnu ljudske žrtve. Ipak, činjenica da su bacali Molotovljeve koktele govori da su želeli da se požar brzo proširi i načini veliku materijalnu štetu, što se i dogodilo.
Šta je Molotovljev koktel
Prvi put je upotrebljen u ratu Finske i SSSR. Izmislili su ga Finci jer su tako uništavali sovjetske tenkove. Često se može videti u jugoslevskim filmovima.
Ovo je vrsta jeftinog priručnog zapaljivog oružja koje koriste kriminalci, fudbalski huligani, teroristi, urbani gerilci, neregularne vojne jedinice, ali i pripadnici regularnih armija. Ova „jeftina bomba“ može da ukaže i na sitan kriminal i pokušaj reketiranja.
Sastoji se od obične staklene flaše napunjene zapaljivom tečnošću i jednostavnog sistema za paljenje. Najjednostavnija verzija je da se u flašu sipa zapaljiva tečnost, najčešće benzin ili neki drugi naftni derivat, na primer dizel gorivo, i da se flaša zapuši krpom natopljenom istom tečnošću. Neposredno pred dejstvovanje, krpa se zapali i flaša se baci. Kada se flaša razbije nakon udara u metu, upaljena krpa pali prosutu tečnost koja se raširila na velikoj površini.
Kao gorivo se mogu koristiti i razne druge zapaljive tečnosti, kao što su etanol, metanol, motorna ulja, petrolej, terpentin, razređivači, pa čak i pića sa visokim sadržajem alkohola.
Ima li motiva
Bivši pomoćnik načelnika Uprave kriminalističke policije Dejan Radenković, rekao je za „Blic TV“ da postoji više verzije mogućih motiva.
„Možda je u pitanju pregrupisavanje nekih snaga koje žele da zauzmu nečije tržište – da li je u pitanju prevlast u oblasti obezbeđenja, ili prevlast u oblasti poslovanja, ili pak, u žargonu rečeno, reketiranje vlasnika tih objekata kako bi na neki način neka određena kriminalna grupa ili pojedinac imao veći uticaj i na taj način dolazio do novca“, rekao je Radenković.
Nije prvi put
Sličan talas napada dogodio se i 2021. godine, kada je samo tokom jednog meseca gorelo četiri puta u kafićima u Beogradu. Tako je eksplozivna naprava bačena na kafić „D59B” u Dobračinoj ulici na Dorćolu, a mediji su pisali da je neposredno pre toga zapaljen još jedan lokal na Dorćolu. Pre toga je dva puta napadnut lokal u Vukasovićevoj ulici u Rakovici – prvo bombom, a zatim i „zoljom”, što je protivoklopna raketa i ispaljuje se iz ručnog raketnog bacača.
Darko Trifunović, direktor Instituta bezbednosti, rekao je tada za medije da na ovu temu niko ne želi da priča zato što postoje indicije da je većina vlasnika kafića u Beogradu – reketirana.
