Gledam na raznim televizijama kako žene u Ukrajini na ulici pune flaše sa benzinom i prave Molotovljeve koktele. Jedna od njih, ekonomista u penziji koja živi u Kijevu, kaže da je recept potražila na Guglu. Pojavile su se fotografije sa sanducima napunjenim ovim zapaljivim bombama ručne radinosti. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je pripdnike teritorijalne odbrane da pripreme Molotovljeve koktele i njima dočekaju ruska oklopna vozila ako prodru u gradove, ali do sada nije bilo vesti da ih je iko upotrebio.
Dok to gledam sećam se Mađarske revolucije 1956. Bio sam tamo kao mladi novinar.Tada su ustanici napadali sovjetske tenkove sa Molotovljevim koktelima. Mađarski studenti, prvoborci ustanka, imali su u školama predvojničku obuku po sovjetskom modelu. Znali su i bez Gugla kako se bocama napunjenim benzinom i nekom tkaninom kao fitiljem bori protiv oklopnih vozila.
Kako je današnjoj mađarskoj publici predstavljeno da je to tada izgledalo: tri ruska vojnika u tenku u Budimpešti psuju, ne znaju da li da idu levo, ili desno. Nadređeni im nisu dali kartu grada kada su ih poslali u borbu protiv „mađarskih fašista“. Vide mladu ženu ispred tenka. „Da je upucamo, ovu fašističku kurvu?“, pita jedan vojnik. Ona im, međutim, maše, govori ruski, lepa je pa vojnici otvaraju poklopac kupole. Devojka tada uz povik „Ruszki, haza!“ (Rusi idite kući) ubacuje Molotovljev koktel. Ova scena mogla je u 3 D video-tehnici da se doživi u Muzeju diktature u Budimpešti na izložbi povodom šezdesetog jubileja Mađarske revolucije. Nije to, naravno, baš tako bilo, scena je neverovatna, ali htelo se da se postigne snažan efekat neustrašivih ustanika koji se urezuje u pamćenje, vešta manipulacija, nadgradnja stvarnih događaja da se postigne snažnija poruka. Moletovljevi kokteli se, dakako, jesu koristili.
Da li će u Ukrajini jednog dana neka izložba prikazati ovo što se događa pred našim očima? I kako?
Dve godine pre Mađarske revolucije bio sam završio školu za rezervne oficire u Bitolju. Podučavali su nas kako da upotrebimo Molotovljev koktel, učili smo da tenk u borbi u naseljenom mestu bez pratnje pešadijskog desanta postaje laka meta za neprijateljskog pešaka koji mu se dovoljno približio. Trebalo je znati koje mesto na tenku flaša treba da pogodi.
Učili smo, a to je na televiziji N 1 potvrdio jedan naš penzionisani pukovnik, i da napadač treba da ima bar trostruko više boraca od branilaca. U Ukrajini to nije slučaj. Znači li to da će ruski napadači biti odbijeni? Danas se više ne radi o broju vojnika, već o vatrenoj moći, laički rečeno, koliko kakve municije iz kakvog oružja koja strana može da ispali za minut vremena. Ruska vatrena moć je višestruko veća od ukrajinske. Upoređenja radi, to je kao borba uzijem protiv damskog pištolja. Ali tu je i pitanje borbenog morala. A tu su i Molotovljevi kokteli. U gradskoj borbi važe drugačija pravila.
Jugoslavija je posle sukoba sa Staljinom razradila vojnu doktrinu za slučaj napada SSSR. Polazilo se od toga da bi u slučaju tenkovske invazije sa severa, iz Mađarske vojvođanskom ravnicom, svaki otpor bio osuđen na poraz. Predviđeno je bilo povlačenje bez borbe u pravcu Bosne i brdovitih terena da bi se sačuvale snage, ali bi se odmah počelo sa napadima s leđa kada tenkovi protutnjaju, za šta su bile organizovane i obučavane teritorijalne odbrane u lokalu. Čini se da Ukrajina nije imala unapred razrađenu vojnu doktrinu, iako je najkasnije od 2014. godine i početka sukoba u Donbasu mogla da predvidi mogućnost onoga što se upravo događa: napad ruske vojske iz nekoliko pravaca.
Nismo čuli izjave ukrajinskih generala sa lica mesta, ne znamo ni imena načelnika generalštaba ili komandanta Kijeva. U Mađarskoj je vojno neobrazovanim ustanicima komandovao pukovnik Pal Maleter. Prvobitno je kao komandant tenkovske divizije imao naređenje da suzbije ustanak, ali se pridružio ustanicima. Pred sam kraj borbi imenovan je za generala i ministra odbrane. Na poziv Rusa je otišao na pregovore tokom kojih je, međutim, po nalogu KGB-a uhapšen, kasnije osuđen na smrt i pogubljen vešanjem, kao i vođa Mađarske revolucije Imre Nađ, koji je zemlju hteo da izvede iz Varšavskog pakta. Jasno mi je zašto je ukrajinska delegacije oklevala da ide u Belorusiju na pregovore. Godine 1989. Pal Malater, Imre Nađ i još nekolicina žrtava komunističke Mađarske su rehabilitovani, svečanoj sahrani 1989. prisustvovalo je preko sto hiljada ljudi.
Ako završi posao u Ukrajini Rusija će verovatno krenuti na Moldaviju. Ne samo zbog toga što Podnjestrovlje postoji kao baza sigurnija od Donbasa, nego je i raspoloženje lokalnog stanovništva podeljeno, jedan deo je proruski nastrojen.
A posle? Rumunija i Bugarska sa pretežno pravoslavnim stanovništvom? Treći svetski rat? Preterujem? Ako bi došlo do rata u Evropi izvan i izvan ukrajinskih granica, zapadne kopnene snage nemaju šanse protiv ruskih koje se zaustaviti mogu samo nuklearnim oružjem. Kremlj je nervozan zbog bliskosti američkih raketa.
Ne vidim da iko analizira koliko velikih ruskih aviona aterira, koliko ruskih teretnih brodova svaki čas stiže u Venecuelu. Ko kaže da tamo već nisu instalirane ruske rakete? Na granici teritorijalnih voda istočne obale SAD veselo gnjuraju ruske atomske podmornice. Na napad Amerike Rusija istog časa može da odgovori. Naravno da američke obaveštajne službe to znaju mnogo bolje od nas laika. Zašto ćute? Pa neće paniku, ne bi bilo dobro za Bajdena, a što je važnije, ne bi valjalo za biznis.
Svi mi u Evropi, a možda i na celom svetu, imamo razloga da budemo zabrinuti. Uprkos svoj neutralnosti i Srbija bi mogla da postane kolateralna šteta novog Hladnog rata koji se sve više zagreva.
Čitajte dnevne vesti, analize, komenare i intervjue na www.vreme.com
