Učenici jednog odeljenja Pete beogradske gimnazije našli su se pod pritiskom nakon što su izrazili nezadovoljstvo novim nastavnikom matematike. Slučaj je izazvao reakcije stručne javnosti, roditelja i Zaštitnika građana, koji sada ispituje postupke uprave škole
Jedno odeljenje Pete beogradske gimnazije našlo se poslednjih dana u žiži interesovanja, nakon što su učenici pokazali šta misle o novom nastavniku matematike. To je dovelo do dodatnog pritiska uprave ove gimnazije na đake i njihove roditelje.
Zaštitnik građana zbog dešavanja u Petoj pokrenuo je postupak zbog više pritužbi na postupanje v. d. direktorke Pete beogradske gimnazije Danke Nešović.
Osim što su učenicima II/11 kolektivno smanjene ocene iz vladanja, nekim učenicima prećeno je izbacivanjem iz učeničkih domova, socijalnom službom i tužilaštvom, a kontrolni zadatak iz matematike su u četvrtak (9. oktobra) radili ne samo u prisustvu nastavnika, već su u učionici bili i zaposleni u pedagoško-psihološkoj službi.
Profesorka Filozofskog fakulteta sa departmana za pedagogiju Vera Spasenović kaže da su učenici odeljenja II/11 pokazali da se protive nepravdi ispoljavajući inicijativu i potvrdivši da im je stalo da žive u demokratskom i pravednom društvu.
„Učenici imaju pravo da slobodno izraze mišljenje o svim pitanjima koja ih se tiču, a to znači i o životu i radu škole. Škola, s druge strane, mora da omogući učenicima ostvarivanje ovog prava i ne bi smela da im ga uskraćuje”, kaže Spasenović.
Podseća da Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisuje kao očekivani ishod obrazovanja sposobnost učenika da efikasno i konstruktivno učestvuju u svim oblicima radnog i društvenog života, da poštuju ljudska prava i slobode, komuniciraju asertivno i nenasilno, posebno u rastućoj raznolikosti društva i u rešavanju sukoba.
I prema domaćim i međunarodnim dokumentima neophodno je da i učenici i roditelji participiraju u donošenju odluka o pitanjima koja se tiču života i rada škole, dodaje.
„Međutim, u Petoj beogradskoj gimnaziji rukovodstvo škole nije razumelo i uvažilo perspektivu učenika i njihovih roditelja, niti im je prilikom donošenja odluka dalo priliku da izraze svoj stav.”
Škola bi, dodaje, trebalo da bude zajednica zasnovana na međusobnom poštovanju, saradnji, osećaju pripadanja i na izgrađenom poverenju.
„Njena uloga nije samo da obezbijedi učenicima da ovladaju odgovarajućim znanjima, već kod njih treba da razvije i odgovarajući sistem vrednosti i normi ponašanja, među koje spadaju i zajedništvo, empatija, solidarnost i slično. Mislim da su svojim aktom učenici II/11 upravo pokazali da su te vrednosti usvojili i da ih žive. Odabrali su da ne ćute”, kaže Spasenović.
Peta gimnazija dočekala je početak nove školske godine uz brojne otkaze nastavnicima koji su bili zaposleni po ugovoru na određeno vreme, v. d. direktorka zabranila je roditeljima ulazak u školu, a do danas nije oformljen Savet roditelja.
Roditelji đaka II/11 odeljenja podneli su prijavu za nasilje protiv pedagoško-psihološke službe, a advokat je u ime roditelja uložio krivičnu prijavu zbog pretnji deci zbog njihovog ponašanja na času matematike. Sredinom septembra oni su nastavniku matematike na katedri ostavili ilustraciju 50 evra, dnevni list „Informer” i sendvič, pošto se izjasnio kao naprednjak i rekao da je njihova prethodna razredna dobila ono što je tražila.
Obratili su se Republičkoj inspekciji, Ministarstvu prosvete, školskoj upravi i Zaštitniku građana tražeći informacije o kompetencijama profesora matematike. Takođe su tražili informacije od javnog značaja za kompetencije novih profesora.
Zaštitnik građana pokrenuo je istražni postupak o zakonitosti i pravilnosti rada Ministarstva prosvete, a zbog velikog broja pritužbi koje su stigle na adresu ombudsmana na rad Pete beogradske gimnazije i v. d. direktorke te škole.
„Zaštitnik građana je primio više pritužbi na postupanje v. d. direktorke Pete beogradske gimnazije, Danke Nešović, zbog niza neočekivanih i jednostranih izmena koje ona sprovodi od početka školske 2025/2026. godine, kako promena nastavnog plana i programa, tako i masovnih i iznenadnih promena razrednog staršinstva i nastavnog kadra, suspendovanja stručnih saradnika i dr. personalnih promena zaposlenih”, navodi se u obrazloženju zaštitnika građana u koje je „Vreme” imalo uvid.
Pritužbe su podneli roditelji učenika koji pohađaju ovu školu.
Podnosioci su, između ostalog, naveli da je v. d. direktorka preduzela „neosnovane i drastične“ mere protiv više od jedne trećine nastavnika ove škole, u netransparentnim postupcima i odlukama.
Zaštitnik građana Zoran Pašalić izjavio je za FoNet da je u pritužbama roditelja đaka Pete beogradske gimnazije organizacija nastave bila suštinsko pitanje i da su u odnosu na to zatraženi odgovori i informacije od Ministarstva prosvete.
„Kada dobijemo odgovore na pitanja videćemo da li su odgovorili na ono što nas interesuje. Ako nije tako, onda ćemo da saznamo ono što nas interesuje i da u odnosu na to zauzmemo stav i damo određene preporuke, to je postupak”, kazao je ombudsman u izjavi FoNetu.
On je dodao da nema razloga da ne veruje roditeljima u ono što je čuo, kao i da nema razloga da ne veruje Ministarstvu.
„Videću šta treba uraditi”, poručio je Pašalić.
Vera Spasenović kaže da Peta beogradska gimnazija nije poštovala ono što je dužna da učini.
„Nije konsultovala roditelje, nije pitala učenike, zapravo im nije dala priliku da izraze svoj stav. Uskratila im je mogućnost da iskažu mišljenje i priliku da ostvare pravo na slobodno izražavanje mišljenja.”
Brojni pritisci koji se sprovode u ovoj, ali i drugim školama, pokazuje opšti princip aktuelne vlasti.
„Opšti princip po kome deluje ova vlast jeste pritisak, ucenjivanje, zastrašivanje. I ovo je samo još jedan pokazatelj kako oni deluju. Pokušavaju da ućutkaju i zastraše i nastavnike i decu i njihove roditelje. U ovom slučaju deca su ispoljila hrabrost. Nisu pristala na to da ćute, tako da mislim da bi zapravo oni trebalo da nam budu uzor kako je moguće iskazati otpor i boriti se za svoja i za tuđa prava”, kaže Spasenović.
Ono što su izrodili obustava nastave i protesti u drugom polugodištu prošle školske godine, mnogi su videli kao dobru priliku za sinergiju unutar škola.
Nevena Vučković Šahović iz Centra za prava deteta kazala je ranije za „Vreme” da su osnovni ciljevi obrazovanja razvoj deteta u demokratskom društvu, te za nenasilno rešavanje sukoba.
„Na primeru Pete beogradske gimnazije vidimo ružan način na koji se to vodi i pokazuje veliku nekompetenciju i nemogućnost da se bilo koji sukob reši normalnim putem i da se uspostavi saradnja u trouglu roditelj, nastavnik i učenik. Bez te saradnje nema pomaka. A to je upravo nešto što je, činilo se, izrodila čitava ova priča prošle godine. Oni (uprava škole) sada ne žele takvu saradnju.”
Poslednja dešavanja u Petoj komentariše kao pokušaj slamanja volje i otpora koji pružaju učenici i roditelji.
Nova školska godina u mnogim beogradskim školama počela je uz velike probleme, ali se u Petoj beogradskoj gimnaziji oni osećaju posebno snažno. Devetnaestoro nastavnika dobilo je otkaz neposredno pred početak školske godine, a oni koji su ostali na radnim mestima tvrde da se svakodnevno suočavaju sa pritiscima.
Kako je ranije za „Vreme” objasnila jedna nastavnica zaposlena u ovoj školi, osoblje trpi razne pritiske, a poseban problem predstavlja nedostatak nastavnika za ključne predmete, poput matematike.
„Otpušteni su mladi ljudi, sposobni pedagozi, stručni u svojim oblastima, a dovedeni ljudi sumnjive profesionalne prošlosti, bez adekvatnih kompetencija i iskustva u radu sa učenicima. Protiv pojedinih je ranije vođen disciplinski postupak zbog nacionalne diskriminacije učenika. Jedan od kolega nema ni potrebne kvalifikacije“, rekla je tada sagovornica „Vremena”.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Povodom godišnjice od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u više od 50 gradova u svetu održaće se, za vikend, skupovi u organizaciji srpskih građana u dijaspori
Otkazano je sutrašnje glasanje u Skupštini Grada o planu na osnovu koga bi bila posečena šuma Bajdina. Stanovnici Mirijeva i aktivisti doživeli su to kao malu pobedu
Na obilaznici oko Beograda, na Ostružničkom mostu, danas popodne došlo je do incidenta kada se podigla gvozdena spojnica na kolovozu. Više automobila pretrpelo je oštećenja, a na terenu su policija i vučne službe
„Mi znamo najbolje kako se voli i poštuje Srbija i da pokažemo svima da ćemo da istrajemo ovaj put", poručuju Srbi sa Kosova koji su krenuli pešice u Novi Sad kako bi podržali predsednika Srbije Aleksandra Vučića
Posle zahteva da se ispita odgovornost za požar na deponiji Duboko, užički aktivista Bogdan Radojičić postao je meta inspekcija i kampanje zastrašivanja. Njegova radnja je zatvorena, oblepljena uvredama, a supruga izložena uceni. „Nemam kome da prijavim, institucije ne postoje“, poručuje Radojičić
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
