Preliminarni rezultati nove inventure šuma, koja je u toku, pokazuju da je današnja šumovitost Srbije skoro 40 odsto teritorije zemlje
Stanje šuma u Srbiji je zadovoljavajuće, ali je problem varirajuća prostorna zastupljenost šuma, pa je tako u Vojvodini šumovitost samo sedam-osam odsto, a u istočnim delovima zemlje je veća od 70 procenata, izjavio jedekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Stajić.
Naveo je da Srbija, prema podacima poslednje Nacionalne inventure šuma (2004-2007), spada u srednje šumovite zemlje po stepenu ukupne površine prekrivene šumama od oko 35 odsto (sa 5,5 odsto šikara i šibljaka).
Preliminarni rezultati nove inventure šuma, koja je u toku, pokazuju da je današnja šumovitost Srbije uvećana za oko pet odsto, što je skoro 40 odsto teritorije zemlje.
„To u značajnoj meri utiče pozitivno na kvalitet životne sredine i doprinosi održivom razvoju naše zemlje. To je rezultat delom aktivnosti struke, nauke i države u pravcu povećanja površina pod šumom, a delom negativnih populacionih trendova u ruralnim područjima“, izjavio je Stajić agenciji FoNet.
Ocenio je da stanje šuma u Srbiji pokazuje tendenciju postepenog unapređenja.
„Naravno, kao u svakoj sferi društvene aktivnosti, stanje uvek može biti bolje, naročito ako se pogleda visoko učešće privredno, ekološki i socijalno manje vrednih izdanačkih šuma“, napomenuo je Stajić.
Naveo je i da je proteklih godina intenziviran rad države, nauke i struke u dva najznačajnija pravca: popravka strukture i stanja postojećeg šumskog fonda i podizanje novih šuma.
„To će unaprediti ne samo sektor šumarstva, već i oblasti zaštite životne sredine, prevencije prirodnih katastrofa i ublažavanja efekata klimatskih promena“, smatra Stajić.
Osvrnuo se i na pitanje seče šuma i njene opravdanosti.
„U pojedinim ekološkim krugovima, nevladinim organizacijama, udruženjima i grupama građana, vlada prevalentno mišljenje da šume treba da rastu i razvijaju bez uticaja ljudi i da ih nikako ne treba dirati, te da su zbog toga kvalitetnije, zdravije i vitalnije“, rekao je Stajić, napominjući da takvo tumačenje „nema utemeljenje u šumarskoj struci i nauci, i u velikoj meri doprinosi stvaranju konfuzije mišljenja kod pojedinaca i grupa koji su istinski zabrinuti za životnu sredinu i javno zdravlje nacije“.
Ocenio je i da se time značajno otežava posao šumarskog sektora.
„Planske seče i korišćenje drveta u funkciji nege, zaštite i obnove šuma se suviše često promovišu kao po njima neadekvatne i nepotrebne aktivnosti, koje su čak i destruktivnog karaktera i bazirane na preteranom korišćenju šuma na velikim površinama, te gazdovanju isključivo na ekonomskim postulatima“, istakao je Stajić.
Ukazao je na značaj kadra koji školuje Šumarski fakultet.
„Inženjeri Odseka za tehnologije drveta rade u sektoru u kojem su poslovni prihodi preduzeća u zadnjim godinama dostigli preko 1,5 milijardi evra, a izvoz je veći od 700 miliona evra (2,6 odsto u odnosu na ukupan izvoz Srbije). Drvna industrija učestvuje sa oko 1,6 odsto u ukupnom BDP-u Srbije i u ovoj industriji je zaposleno oko 34.000 radnika, u više os 3.600 aktivnih preduzeća“, istakao je dekan Šumarskog fakulteta.
Izvor: FoNet
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Mladi u Srbiji bi pre bili bili vaspitači u vrtiću ili učitelji nego nastavnici, pokazuju rezultati upisa na fakultete. Da li je učitelj ponovo postao cenjena i plaćena profesija?
Građani samo još danas i sutra (16. i 17. jul) mogu da se žale na odluku grada Beograda, prema kojoj za projekat izgradnje Javnog akvarijuma nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu. Ekološko udruženje "Polekol" zove građane u pomoć
Objavljena je rang lista 177 zemalja na osnovu indeksa učinka u zaštiti životne sredine. Kako se kotira Srbija?
Francuski parlament izglasao je zakon kojim se legalizuje eutanazija za neizlečive pacijente. Premijer Sebastijan Lekornu najavio je i obraćanje Ustavnom sudu, kako bi se osiguralo da se zakon primenjuje u skladu sa ustavnim principima i ljudskim dostojanstvom
Je li moguće da neko misli da je dobro za Srbiju da bude jedna od nekoliko zemalja na svetu koja nema nikakvo regulatorno telo za elektronske medije, pita se Rodoljub Šabić u intervjuu za novi broj „Vremena“
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
