Preliminarni rezultati nove inventure šuma, koja je u toku, pokazuju da je današnja šumovitost Srbije skoro 40 odsto teritorije zemlje
Stanje šuma u Srbiji je zadovoljavajuće, ali je problem varirajuća prostorna zastupljenost šuma, pa je tako u Vojvodini šumovitost samo sedam-osam odsto, a u istočnim delovima zemlje je veća od 70 procenata, izjavio jedekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Stajić.
Naveo je da Srbija, prema podacima poslednje Nacionalne inventure šuma (2004-2007), spada u srednje šumovite zemlje po stepenu ukupne površine prekrivene šumama od oko 35 odsto (sa 5,5 odsto šikara i šibljaka).
Preliminarni rezultati nove inventure šuma, koja je u toku, pokazuju da je današnja šumovitost Srbije uvećana za oko pet odsto, što je skoro 40 odsto teritorije zemlje.
„To u značajnoj meri utiče pozitivno na kvalitet životne sredine i doprinosi održivom razvoju naše zemlje. To je rezultat delom aktivnosti struke, nauke i države u pravcu povećanja površina pod šumom, a delom negativnih populacionih trendova u ruralnim područjima“, izjavio je Stajić agenciji FoNet.
Ocenio je da stanje šuma u Srbiji pokazuje tendenciju postepenog unapređenja.
„Naravno, kao u svakoj sferi društvene aktivnosti, stanje uvek može biti bolje, naročito ako se pogleda visoko učešće privredno, ekološki i socijalno manje vrednih izdanačkih šuma“, napomenuo je Stajić.
Naveo je i da je proteklih godina intenziviran rad države, nauke i struke u dva najznačajnija pravca: popravka strukture i stanja postojećeg šumskog fonda i podizanje novih šuma.
„To će unaprediti ne samo sektor šumarstva, već i oblasti zaštite životne sredine, prevencije prirodnih katastrofa i ublažavanja efekata klimatskih promena“, smatra Stajić.
Osvrnuo se i na pitanje seče šuma i njene opravdanosti.
„U pojedinim ekološkim krugovima, nevladinim organizacijama, udruženjima i grupama građana, vlada prevalentno mišljenje da šume treba da rastu i razvijaju bez uticaja ljudi i da ih nikako ne treba dirati, te da su zbog toga kvalitetnije, zdravije i vitalnije“, rekao je Stajić, napominjući da takvo tumačenje „nema utemeljenje u šumarskoj struci i nauci, i u velikoj meri doprinosi stvaranju konfuzije mišljenja kod pojedinaca i grupa koji su istinski zabrinuti za životnu sredinu i javno zdravlje nacije“.
Ocenio je i da se time značajno otežava posao šumarskog sektora.
„Planske seče i korišćenje drveta u funkciji nege, zaštite i obnove šuma se suviše često promovišu kao po njima neadekvatne i nepotrebne aktivnosti, koje su čak i destruktivnog karaktera i bazirane na preteranom korišćenju šuma na velikim površinama, te gazdovanju isključivo na ekonomskim postulatima“, istakao je Stajić.
Ukazao je na značaj kadra koji školuje Šumarski fakultet.
„Inženjeri Odseka za tehnologije drveta rade u sektoru u kojem su poslovni prihodi preduzeća u zadnjim godinama dostigli preko 1,5 milijardi evra, a izvoz je veći od 700 miliona evra (2,6 odsto u odnosu na ukupan izvoz Srbije). Drvna industrija učestvuje sa oko 1,6 odsto u ukupnom BDP-u Srbije i u ovoj industriji je zaposleno oko 34.000 radnika, u više os 3.600 aktivnih preduzeća“, istakao je dekan Šumarskog fakulteta.
Izvor: FoNet
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Vernici čekaju i po devet sati da celivaju čudesni pojas Presvete Bogorodice koji je izložen u Hramu Svetog Save. Pogotovu za žene ovo je jedinstvena prilika da se poklone pred jednom od najpoštovanijih relikvija u pravoslavnom svetu. Hodočašće se događa u veoma složenim političkim okolnostima, ne samo u državi, već i unutar SPC-a
Prošlo je više od godinu dana od kada je Grad Beograd izabrao idejno rešenje za novi zoo-vrt na Adi Ciganliji, te saopštio da je sledeći korak izrada kompletnog plana projekta. Od tada se niko nije oglašavao. Grad na pitanja „Vremena“ nije odgovorio, a sagovornici upozoravaju da je projekat od početka sporan
U Zvečanu je sprovedena akcija preuzimanja objekta srpske železnica, tokom koje je uklonjen deo ranijih ćirilićnih oznaka i postavljena zastava Kosova. Istovremeno su preuzete i železničke stanice u Leposaviću, Ibarskoj Slatini i Lešku
Više opština zapadne Srbije suočava se sa ozbiljnim problemima u vodosnabdevanju nakon novih kvarova na sistemu „Rzav“. Iako je prethodni kvar saniran, ubrzo je došlo do novog curenja ili pucanja cevovoda, a najteža situacija je u Čačku koji je od jutros i bez tehničke vode
RTS daje ogroman novac režimskim tabloidima poput "Informera", "Srpskog telegrafa" i "Kurira", objavila je Cenzolovka. Javni servis je poslao demanti po principu da nije šija nego vrat
Svi koje ja poznajem kažu da ne znaju nikoga ko glasa za SNS. E pa ja od 23. maja znam, a imam i dokaz za to. Videla sam komšiju u Ćacilendu
U subotu je konstituisano političko telo koje će posmrtne ostatke Vučićevog režima da otpremi na đubrište istorije. Eto, to se dogodilo 23. maja
Na Slaviji je održan najveći predizborni miting u istoriji. O tačnim brojkama niko ne treba da brine, jer je većina tu – samo sada to treba preliti u glasačke kutije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
