Nova pucnjava i ranjavanje „od ranije poznatog policiji“: Da li Beograd postaje Bogota?

U Ulici Džona Kenedija u Zemunu u petak uveče u pucnjavi je ranjen muškarac V. L. (38), koji je, kako se to kaže – od ranije poznat policiji.

Tabloidi prenose da se pucnjava dogodila oko 21.30, u blizini garaže i da se  čulo šest hitaca.

Navode i da da je ranjeni muškarac pronađen kako leži pored automobila. V. L. je s težim povredama prevezen u bolnicu, a tabloidi navode da je pogođen u nogu, u predelu leve potkolenice.

Tabloidi pišu i da je V. L. uhapšen 2022. godine zajedno sa još šest osoba zbog trgovine narkoticima.

Nezvanično, trenutno se nalazi na izdržavanju zatvorske kazne, ali je bio pušten na slobodan vikend.

Sve podseća na devedesete

Ova pucnjava samo je nastavila dugi niz incidenata koji neodoljivo podsećaju na razračunavanja kriminalaca na beogradskim ulicama devesetih godina prošlog veka.

Tako je za vrlo krako vreme ispred vinoteke u Braničevskoj ulici na Vračaru pronađena bomba, a nekoliko dana pre toga bomba je bačena na kuću Zdravka Čolića.

Zbog bacanja bombe na kafić „Džeri“ na Novom Beogradu pritvor je određen za dve osob, a pevač Daniel Kajmakoski bio je otet u Beogradu.

Istovremeno, nekoliko vozila je zapaljeno u različitim delovima Beograda, a među tim automobilima bilo je i skupoceno vozilo jutjubera koji se predstavlja kao Baka Prase.

U septembru su naoružani ljudi, za koje se ispostavilo da su „navijači“, zapucali su usred bela dana u Višnjičkoj banji i ubili jednu osobu.

Rijaliti programi promovišu nasilje

Govoreći o tome da li je reč o izolovanim incidentima ili širem obrascu nasilja, doktor pravnih nauka Nikola Vujičić je istakao za RTS da se, u formalnom krivičnopravnom smislu, ovi slučajevi posmatraju odvojeno, ali da u širem društvenom kontekstu ukazuju na ozbiljniji problem.

„Kada ih pojedinačno posmatramo, u krivičnopravnom smislu to jesu zasebni slučajevi. Imate bombu na kuću Zdravka Čolića, imate otmicu pevača i druge slučajeve paljenja automobila po Zemunu i drugim delovima grada. S te strane jesu pojedinačni u krivičnopravnom smislu, ali u nekom širem kriminološkom i generalno društvenom smislu to uopšte nisu pojedinačni slučajevi. Mi već, da kažemo, kroz te primere vidimo jedan široki nivo nasilja koji postoji na ulicama grada“, rekao je Vujičić.

Foto: FoNet / MUP Srbije

Uzroke takvog stanja, smatra,  trebalo bi tražiti u više međusobno povezanih faktora – od političkog ambijenta do društvenog konteksta i medijskih sadržaja, koji oblikuju sistem vrednosti.

Ukazuje da su sveprisutni politički „vrlo problematični“ u Srbiji, kao i društveni kontekst i ono što se promoviše kroz medije sa nacionalnom frekvencijom.

„Imate rijaliti programe gde se prosto promoviše nasilje, loše vrednosti u jednom društvu – sve ono nešto što ne bi trebalo da bude, mi to gledamo“, tvrdi Vujičić.

Naglašava da postoje i pozitivni primeri efikasne reakcije nadležnih organa, ali napominje da takva praksa nije dosledna u svim slučajevima.

Navodi da je policija za kratko vreme otkrili su ko su mogući učinioci krivičnog dela, i da je na taj način uradila prvi deo posla, da je određeno zadržavanje, da su izvedeni su pred tužioca i da je posle toga sudija za prethodni postupak odredio pritvor svim osobama kojima je to trebalo da odredi.

Ocenjuje da je to promptna reakcija i da tako treba da bude, ali da nije uvek i u svim situacijama tako.

Izostanak reakcije

Prema njegovim rečima, problem predstavlja i izostanak reakcije institucija u pojedinim slučajevima koji su javno vidljivi, posebno na društvenim mrežama.

„Vi putem medija i društvenih mreža vidite otvoreno nasilje. Postoje očigledni dokazi, a policija ne reaguje, ni tužilaštvo ili sud“, konstatuje Vujičić.

Osvrćući se na izbor meta u pojedinim napadima, Vujičić ukazuje da motivi mogu biti različiti – od finansijske koristi do zastrašivanja.

„Kada gledate otmicu pevača, pretpostavljate da ima odgovarajuća finansijska primanja, pa da od njega uzmete što više novca. Ovde može biti reč o organizovanom kriminalu, mi to ne znamo“, ocenjuje Vujičić.

Zaključuje da paljenje lokala i automobila može ukazivati na iznude ili borbu za prevlast, ali upozorava da bez dokaza ne treba iznositi konačne zaključke.

„Kada vidite paljenje različitih lokala, moguće je da je reč o pokušaju iznude. Možda je zastrašivanje građana“, podvlači Vujičić.

Kada je reč o kažnjavanju, ukazuje da u slučajevima organizovanog kriminala najčešće odgovaraju najniži u hijerarhiji.

„Vi imate tu situaciju da će najpre da ‘padne’ diler. A pošto tu postoji 10 ili 20 stepenika, za sud je dobro ako uspe da otkrije čak onaj prvi stepenik iznad tog dilera, a to je jako teško. Teško je što zbog dokaza, teško je zbog toga što se niži plaše odmazde. I ako jesu krivi, plaše se onih iznad“, kaže Vujičić.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!