„Velikom Getsbi“ žurkom otvorena je palata Mitrović – ili, kako je sam Željko Mitrović naziva, „hram svetog Žeksa“. Odabranim zvanicama obezbeđena je spektakularna zabava, služio se specijalni rižoto koji je jela britanska kraljevska porodica, a ceo ovaj privatni događaj obezbeđivali su pripadnici MUP-a Srbije
„Palata Mitrović“ zvanično je otvorena. I to kako – skoro tri hiljade ljudi je prošlo kroz kapije „najluksuznije palate u ovom delu sveta“, kako je nazivaju novinari Pinka. Žurkom „Veliki Getsbi“ istovremeno je proslavljeno 30 godina postojanja ružičaste televizije.
Foto: Printskrin / Youtube / Željko MitrovićVlasnici palate na otvaranju
Za odabrane – specijaliteti iz Bele kuće
Gostima Željka Mitrovića obezbeđena je spektakularna zabava, ako je verovati snimcima koji kruže društvenim mrežama i izveštavanju tabloida. Tokom glamurozne proslave nastupala je italijanska grupa Ricchie Poveri, svetska senzacija Voca People, bend Tap 011, Balkan beat bend i DJ Munja. Svoje specijalitete Mitroviću je lično spremao nekadašnji kuvar kraljice Elizabete, a sada kuvar Bele kuće. Enrike, najbolji svetski kuvar, pripremao je za Mitrovića lično specijalni rižoto koji su imali čast, sem kraljevske porodice, da probaju Anđelina Džoli, Bred Pit, Džordž Kluni i najveća imena svetskog džet-seta, piše portal Pink.rs.
Oni koji nisu bili dovoljno važni da bi se našli na grandioznom otvranju vile na Senjaku svedočili su drugoj strani zabave. Veliki deo naselja bio je zatvoren, a snimci na društvenim mrežama pokazuju da je privatnu žurku Željka Mitrovića obezbeđivala policija.
U privatnoj državi privatna policija obezbeđuje privatnu žurku raspalog narkomana!
Nakon što je sa suprugom Milicom i decom Kristinom, Andreom, Sandrom i Aleksandrom dočekao zvanice na poslednjem spratu velelepne vile, vlasnik televizije Pink je zašao na binu i obratio se gostima.
„Uvek me je zanimalo zašto bebe plaču kada se rode. I vi i ja smo plakali. Bebe zapravo plaču jer su zakoračile u cirkus koji se zove život. Taj cirkus sam sve vreme pokušavao da ublažim – da učinim živote malo lepšim, da pravim program koji će ljude malo da opusti. Nekada sam bio napadnut zbog toga – nekada hvaljen, a večeras radim obrnutu stvar. Želim ovo veče da pretvorim u veliki cirkus. Na predhodnom Getsbi partiju sam rekao da nas tek čeka zlatno doba i to se i desilo. Pravo zlatno doba, pre svega za nas koji živimo u Srbiji, zemlji čuda – tek je pred nama“, rekao je Mitrović okupljenim zvanicama.
Sledeći put – duplo veća
Kako piše Pink, porodična palata porodice Mitrović mesecima privlači pažnju javnosti. U sklopu luksuznog i raskošnog prostora nalazi se nekoliko bazena, spa centar, teretana, dva lifta – dok u bašti stoji najstarije drvo masline u Evropi.
Mitrović je u svom govoru rekao da brine sve njegove zvanice na zabavi nemaju dovoljno mesta, pa je obećao da će „sledeći put izgraditi duplo veću vilu“ – iako njegova novootvorena palata ima više od 6.000 kvadrata.
Gradi šta mu se prohte
Tabloidi su u pravu u jednoj stvari – palata porodice Mitrović zaista mesecima privlači pažnju javnosti.
Kako je otkrio BIRN, Mitrovićevo zdanje nalazi se u prethodno zaštićenoj prostorno-kulturnoj celini „Senjak, Topčidersko brdo, Dedinje“. Prema tome, za sve građevinske intervencije na parceli potencijalni investitor bi trebalo da obezbedi uslove i saglasnost nadležnog organa za zaštitu kulturnih dobara – u ovom slučaju Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda.
U dokumentima izdatim Željku Mitroviću ovog zahteva nema, iako je u vreme kada je Mitrović dobio lokacijske uslove i građevinsku dozvolu, ova parcela takođe bila u zoni prethodne zaštite.
Tako mu je omogućeno da sruši kuću koja se na ovoj parceli nalazila i počne gradnju „hrama svetog Žeksa“, kako je ovo zdanje na društvenim mrežama nazvao Mitrović.
Željko Mitrović je za BIRN rekao da je objekat na Dedinju građen u skladu sa svim zahtevima koji su mu postavljeni, ali da jeste znao unapred da plac na kom je tada samo planirao gradnju ubrzo više neće uživati zaštitu Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
On je rekao da je zgrada na Dedinju njegova zadužbina, te da „ništa nije pomereno ni milimetar u odnosu na dozvolu.”
Pravila postoje da bi se zaobišla
U informaciji o lokaciji koju je izdao Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda na zahtev novinara BIRN-a, maksimalni koeficijent izgrađenosti za parcelu na kojoj je izgrađena Mitrovićeva palata iznosi 0,4. Ovaj koeficijent, ukratko, dobija se tako što se podeli ukupna površina svih prostorija (podzemnih i nadzemnih) sa površinom parcele. Pošto parcela Željka Mitrovića ima površinu od 5.118 kvadratnih metara, jednostavnom računicom dolazimo do maksimalne moguće kvadrature objekta Željka Mitrovića, koje dopušta važeći Regulacioni plan: 5118 * 0,4 = 2047,2 kvadrata.
Međutim, Mitrovićeva palata ima više od 6.000 kvadrata, od toga 2.047 nadzemno – sve u skladu sa lokacijskim uslovima i građevinskoj dozvoli koje mu je izdao onaj isti Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove. Kako? Vlasniku Pinka su izdata drugačija ograničenja, pa se u lokacijskim uslovima, objavljenim u Centralnoj evidenciji objedinjenih procedura za izdavanje građevinskih dozvola koju vodi Agencija za privredne registre, ne navodi dozvoljeni koeficijent izgrađenosti od 0,4, već indeks izgrađenosti.
Prekrštavanje „koeficijenta izgrađenosti“ u „indeks izgrađenosti“ omogućilo je da za Mitrovića važe drugačija pravila. Indeks izgrađenosti je odnos bruto razvijenih površina nadzemnih etaža i površine te parcele, pa je Mitroviću ovom – naizgled jezičkom izmenom – omogućeno umesto ukupno 2.047 kvadrata sazida nadzemno 2.047 kvadrata, a više od 6.000 ukupno.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Da li je ukidanje statusa Generalštabu znak da će se to desiti i drugim kulturnim dobrima u zemlji, pitaju u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i pomišljaju da će biti ukinuti
Nakon dva požara (podmetnuta?), gradska vila u Krunskoj 66 na Vračaru je, naravno, nebezbedna. Aktivisti koji se bore za očuvanje arhitektonskih vrednosti ovog dela Beograda traže da joj se sačuva fasada a time i karakter ambijentalne celine
Studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu, članovi pozorišta „Promena“, traže pravdu za 14 stradalih u novosadskoj nesreći, za svog kolegu Relju Stanojevića i sve uhapšene nakon protesta. U SNP pred svaku predstavu izgovaraju imena poginulih, Udruženje dramskih pita koliko još ljudi treba da pogine. Ali ih vlast ne čuje
Nema dana da se u Beogradu odlukom srpske ili gradske vlasti ne poruši neko njegovo znamenje. Zato Beograđani ovih dana idu gradom i fotografišu ga, za uspomenu
UNHCR, Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti obratili su se finansijskim institucijama kako bi bio omogućen i unapređen pristup platnim računima za izbeglice i tražioce azila u Srbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!