Seks, glamur, senzacionalizam i neograničen prostor za političku propagandu omogućio je Mitroviću da napravi ogroman medijski konglomerat i postane najuticajniji komercijalni medij na Balkanu
...…
Najveća komercijalna medijska kuća na prostoru bivše Jugoslavije ovog meseca puni ravno 30 godina. Nekadašnji vlasnik tonskog studija i bas gitarista Željko Mitrović uspeo je da od marginalnog muzičara iz pratnje Rokera s Moravu, ali i Oktobra 1864. stigne do titule ružičastog medijskog magnata. Njegov prvi nadimak “Uspešan mali privrednik iz Zemuna” zapamtili smo sa predizbornih plakata za listu JUL-a, stranke Mire Marković koja je nominalno baštinila socijalističku tradiciju u Srbiji. Neko je trgovao naftom, cigaretama, drugom akciznom robom ili kupovao devize po “šticovanom” kursu, a Željko je napravio televiziju u kojoj je sumorna realnost bila maskirana ružičastim naočarima. Namunjene cice su polugole plesale uz poruku “JUL je kul!”
Tada su mu konkurencija bile narodnjačka TV Palma, gde je animirana Palma sa šajkačom i kljunašima igrala kolce i TV Košava, čija vlasnica je bila diktatorova ćerka Marija Milošević. Tamo su carovali dens izvođači čije numere i danas puštaju po splavovima, sve dok Košava nije otišla u istoriju kao i porodica Milošević.
Željko je shvatio da je dobitna kombinacija u Srbiji mešavina apsolutne političke poslušnosti uz populističko ugađanje najnižim potrebama publike. Seks, glamur, senzacionalizam i neograničen prostor za političku propagandu omogućio je Mitroviću da napravi ogroman medijski konglomerat i postane najuticajniji komercijalni medij na Balkanu.
Kada ste 30 godina neprekidno u službi vlasti, ne morate da brinete o ekonomiji. Svi će vam gledati kroz prste, finansiraće vaše fantazme, tapšaće vas po ramenu i jedino će od vas očekivati bezgraničnu lojalnost. Mitrović se, mora se reći, držao svih svojih dobrotvora i političkih mecena, sve do momenta kada su oni odlazili sa vlasti. Tako je znao kada treba napustiti JUL, zatim SPS da bi služio DOS-u, a zatim bez pardona podržati SNS.
Petog oktobra je za dlaku sprečen upad u Pink, G17 je odlučio da spase Mitroviću glavu, pa su bubnjari sa Dragoljubom umarširali u program i Pink je ostao u životu.
Svi mediji koji su podržavali opoziciju doživeli su razočaranje kada im je DOS jasno stavio do znanja da ih neuporedivo više zanima podrška Pinka, koji ima ulaz u svaku kuću. Bilo je neuporedivo teže menjati medijsku sliku, uvoditi pravila i zakone, te ponuditi gledaocima bolji program sa manje manipulacije i populizma od preuzimanja gotove i razrađene medijske mašinerije za proizvodnju ružičaste magle i teške TV atriljerije za obračun sa političkim neistomišljenicima. DOS je, paktirajući sa Pinkom, u stvari potpisao svoju smrtnu presudu – pokazaće se desetak godina kasnije kada je Vučić preuzeo kontrolu nad Pinkom.
Željko Mitrović je umeo da prepozna komercijalni potencijal u svakoj vrsti medijskog đubreta koje je ikada emitovano na Balkanu. Sirotinjski rijaliti programi, turske TV sapunice, telenovele i, konačno, politički ili informativni program u kojem možete primeniti sva pravila iz žute štampe i rijaliti programa, tako da će gledaoci imati celodnevnu zabavu.
Pink je postao medijski etalon i merilo stvari prema kojem su ostale televizije pokušale da se pozicioniraju. Za još starije i medijski manje obrazovane i pismene, nastao je Hepi gde vas godinama ubeđuju kako smo žrtve zavere Zapada ili tajnih teorija zavere gde vas ukradu kao bebu, pa vas truju iz aviona, čipuju samo da bi vas uverili kako Rusija pobeđuje na svim frontovima u vašoj omiljenoj emisiji “Rat uživo” ili “Aktuelnosti”. Od Hepija je pelcer uzeo Informer, a za upeglaniju sliku nove elite tu su TV Prva, K1, Blic, Kurir, Una i dopišite slobodno još neku televiziju ako sam je izostavio. Tu su voditeljke kao manekenke, voditelji imaju sve bele zube, a govori se o lajfkoučevima, dijetama, estetskim intervencijama i egzotičnim destinacijama. Tu vam neko kuva ona fensi jela, sve izgleda kao da smo deo bogatog sveta.
Pink je tačno u sredini, kao simbol uspeha u tranziciji, prečica mimo škole i bilo kakvog reda, jer ćete neuporedivo više zaraditi kao pevačka i/ ili rijaliti zvezda. Baš kao političari iz tranzicije koji su želeli da kupe diplome i doktorate, Mitrović sebe želi da predstavi kao ovdašnjeg Ilona Maska, medijskog i tehnološkog genijalca koji je bogat i uspešan jer poseduje natprirodnu pamet. Ovim Pink abolira ne samo Željka i njemu slične, već i čitavu jednu klasu novokomponovanih bogataša koji su svoje milione stekli u poslednjih 30 godina zaobilazeći propise uz blagoslov vlasti. Pink ne samo da ima rijaliti “Elita” gde od polusveta može da stvori medijske zvezde koje trguju svojom intimom, već promoviše “Elitu” u mnogo širem smislu dajući joj neku vrstu društvene promocije i priznanja.
Pink je u nekoliko navrata pokazao da je jači od ministara koji su pokušavali da ograniče ili postave okvire za nivo srozavanja programa. Politička propaganda svake vlasti vredi neuporedivo više od sudbine nekog ministra kulture, obrazovanja ili telekomunikacija.
Najstrašnija posledica 30 godina Pinka je činjenica da su njega kao model za poređenje upotrebile ne samo komercijalne televizije već i one iz opozicije, ali i RTS kao javni medijski servis. Opozicija je pokušala da ponekad vlast blati Pinkovim metodama stvarajući opozicione tabloidne medije, a RTS je, naročito u svom zabavnom programu, počeo da se nadmeće sa Pinkom. Time je u startu drastično srozao kvalitet programa jer je zagrizao mamac koji se zove “rejting i šer”. Ta velika prevara da je Pink nekakva “narodna televizija” nasuprot koje je “elitistički” javni servis naravno ne stoji, jer je Pink paradigma selebriti kulture gde nema mesta sirotinji i proleterijatu, radničkom ili intelektualnom.
Nažalost, ova ružičasta prevara u Srbiji traje punih 30 godina i po svoj prilici, smeši joj se svetloroze budućnost.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodišnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Aleksandar Vučić dolazi u Novi Sad u petak (4. septembar). Hoće da pokaže da je pokorio grad, ali nije, samo ga je batinama izobličio do neprepoznatljivosti
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
