Obnova Deliblatske peščare nakon požara trajaće godinama

Za obnovu Deliblatske peščare biće potrebne godine, a za pojedine delove šumskog ekosistema i decenije. Prvo moraju da se uklone oštećena stabla i napravi detaljna procena štete, rekao je za RTS dekan Šumarskog fakulteta Branko Stajić.

Požar koji je zahvatio više od 3.500 hektara Deliblatske peščare i dalje nije u potpunosti zaustavljen, a gašenje otežavaju jak vetar, peskovito tlo, gusto rastinje i nepristupačan teren.

Kada požar bude ugašen, pred strukom će biti pitanje kako obnoviti šumu, šta prepustiti prirodnoj regeneraciji, a gde pristupiti pošumljavanju. Prvi korak, međutim, mora biti detaljna procena stanja na terenu.

Kiša ublažava, vetar raspiruje požare: Najteže je i dalje u Deliblatskoj peščari

Najpre ukloniti oštećena stabla i mapirati teren

Nakon gašenja požara opasnost neće odmah nestati. Pojedina žarišta mogu ponovo da se aktiviraju, dok polusuva i oštećena stabla predstavljaju rizik i za zdrave delove šume.

„Još postoje ozbiljne opasnosti da će se ponovo pojaviti mali požari na pojedinim mestima. Nakon toga je potrebno proveriti svako to poluspaljeno drvo. Taj gorivi materijal koji je ostao, suva stabla, polusuva stabla, trebalo bi polako da se uklanjaju“, kaže Stajić.

Oštećena stabla mogu postati i žarište za pojavu i širenje insekata, pre svega potkornjaka, koji napadaju oslabljena stabla i mogu ugroziti okolne zdrave šume.

Pre bilo kakve obnove neophodno je utvrditi stepen oštećenja na svakoj površini. Prerano pošumljavanje moglo bi da bude kontraproduktivno, zbog čega je potrebno sačekati da se zemljište stabilizuje, pesak ohladi i počne prirodna revitalizacija.

Prve mlade šume za pet do deset godina

Brzina obnove zavisiće od toga koji je deo ekosistema uništen. Najbrže će se oporavljati travnate i prizemne formacije, zatim žbunasta vegetacija, dok će za povratak šumskog ekosistema biti potrebno znatno više vremena.

„Prizemna vegetacija i travnate formacije mogu to relativno brzo. Taj proces bi se sastojao od prirodne revitalizacije na onim mestima koja su najbolje očuvana“, navodi Stajić.

foto: Amir hamzagić / Tanjug

Za travnatu i žbunastu vegetaciju biće potrebno nekoliko godina, dok bi se mlada bagremova šuma mogla formirati za pet do deset godina. Borovim šumama bi, prema njegovoj proceni, bilo potrebno oko deset do dvadeset godina. Povratak celog ekosistema u stanje pre požara mogao bi, međutim, da traje znatno duže.

Poseban izazov biće izbor vrsta koje mogu da podnesu sve ekstremnije klimatske uslove. Stajić navodi da se na Šumarskom fakultetu već analizira koje bi vrste mogle biti pogodne za pošumljavanje do kraja ovog veka.

„Iznenađujuće je da sigurno neke vrste drveća koje se sada koriste u takve svrhe neće biti u stanju da odgovore na ove uslove i neće moći da se adaptiraju“, upozorava Stajić.

Bor je, iako veoma osetljiv na požare, među vrstama koje mogu da opstanu na veoma teškim staništima, pa će i izbor budućih vrsta za pošumljavanje morati da bude prilagođen ekstremnim uslovima u Deliblatskoj peščari.

Uprkos razmerama požara, Stajić kao najvažniju činjenicu izdvaja to što nije bilo ljudskih žrtava i što su objekti okolnog stanovništva ostali sačuvani.

„Posledice svega ovoga će biti velike za ekologiju, za ekonomiju, za šumarstvo, za sve pojedince koji se tamo nalaze, ali i za celo društvo“, zaključuje profesor Branko Stajić.

Pomoć evropskih zemalja

U gašenju požara učestvuju profesionalni vtrogasci, kao i dobrovoljna vatrogasna društva.
Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) najavio je da će narednih dana u Banatu duvati jaka košava, dok kiša još uvek nije na vidiku.

Pomoć gašenju požara u Deliblatskoj peščari pružaju evropske zemlje. Slovačka, Češka i Rumunija su poslale četiri helikoptera američke proizvodnje Black Hawk koji ima kapacitet da ponese od tri do četiri i po tone vode.

Pored helikoptera angažovan je i ruski protivpožarni avion Iljušin koji zahvata 42 tone vode, a do sada je u Srbiji izbacio blizu hiljadu tona.

Foto: FoNet

U pomoć su stigli i nemački vatrogasci, u okviru evropskog mehanizma civilne zaštite. Nemački kontingent čini ukupno 41 pripadnik vatrogasnih službi, od kojih su 32 iz Bona i Diseldorfa. U konvoju su prema Srbiji krenula 22 vozila, među njima cisterne za vodu i logistička vozila.

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.