Kladionice i kockarnice u Srbiji su dostupnije nego ikad. Podaci pokazuju da u zemlji postoji oko 300.000 zavisnika od kocke. Ipak, među igračima ima i onih koji od pokera žive i kažu da je to više matematika nego kocka
Ako izađete iz kuće, velike su šanse da u prvih 200 metara naiđete na kladionicu ili kockarnicu. U Srbiji ih je dvostruko više nego osnovnih škola. Registorvano je 2.810 kladionica, po poslednjim podacima Uprave za igre na sreću iz septembra 2026. godine.
Na kockanje, bolesti zavisnosti, zbog koji su mnogi ostali bez porodice i imovine, u Srbiji se neretko gleda samo kao na zabavu. Međutim, ima i onih kojima je to posao.
Sagovornik Vremena živi od pokera.
U manjim mestima, pored pekara i apoteka, kladionice su uglavnom jedini objekti. Dva najpoznatija sportska kluba u svom imenu sadrže imena kladionica, koji su im glavni sponzori.
Oko 300.000 građana Srbije je zavisno od kocke, a najviše je onih između 18 i 25 godina. Nacionalno istraživanje o stilovima života stanovništva Srbije, koje je sproveo Institut za javno zdravlje „Batut“, pokazalo je da je 30 odsto dece uzrasta do 16 godina imalo kontakt sa klađenjem.
Razlozi okreta ka kocki obično su dosada i dugovi.
Psihoterapeutkinja Jelena Manojlović iz SOS Centra, u ranijem intervju za Vreme, upozorila je da je kocka pogubna jednako kao alkoholizam ili narkomanija. Na sve veći broj kockara među maloletnicima utiču laka dostupnost, zavisnost od telefona pa i društvena prihvatljivost kocke kao „igre“.
Fizičke kladionice danas nisu potrebne da bi se razvila zavisnost. Dovoljan je samo telefon i pristup internetu. Iz SOS centra kažu da se 90 odsto njihovih klijenata kocka isključivo onlajn.
Mnogi igraju poker. Ali sagovornik Vremena, čije ime nećemo otkrivati, živi od pokera i ne radi ništa drugo. Kaže, živi „normalno“.
„Nisam kockar. Osim pokera ne igram ništa drugo – rulet i slotovi ne dolaze u obzir. I igram isključivo u okviru mogućnosti, novcem koji je odvojen za igru. To je moje sredstvo za rad.
I tako već dvadeset godina. U ono vreme su se pomaljale prve onlajn-platforme za poker i to me zainteresovalo. Teško je tada bilo učiti, dok danas ima kurseva kakvih hoćeš – od početnika pa do toga da uzmeš privatnog trenera”, priča naš sagovornik.
Kaže da se poker nekada legalno mogao igrati u Hotelu Jugoslavija, a da su serije turnira trajale godinama. Tako je bilo do pandemije, a onda je i hotel porušen.
„Danas je ovo neki drugi poker, jer se igra menja, kao i fudbal ili košarka. Nove generacije uvode nove sisteme i ideje. Ali i dalje je važno držati se principa matematike i imati dugoročnu strategiju”, objašnjava on i dodaje da neiskusan igrač može da dobije partiju ili dve, ali dugoročno postaje gubitnik, jer većina igra iznad mogućnosti, te gubi novac od kojeg treba da preživi.
Za njega, to su kockari. Profesionalci igraju turnirski poker i keš gejm, gde se svaka ruka igra za pare.
„Ljudi su razni… Neko ima fakultet, neko je problematičan ili notorni kockar. Vidiš ponekog sportistu ili pevača. Ako odeš na ozbiljan turnir u Barseloni ili Pragu, gde su ulozi pet ili deset hiljada evra, tu su najbolji svetski igrači”, kaže on.
Kaže da to „nije lak hleb”. „Ne ideš na posao, nemaš šefa, godišnji odmor je beskonačan… ali penziju moraš sam da zaradiš“, zaključuje naš sagovornik.
Većina ljudi pak ne da ne može da zaradi, nego masovno gubi novac i postaje zavisna.
Kladionice i kockarnice imaju ogromne prihode. Tome u prilog ide i podatak Uprave za igre na sreću, da su u 2025. kladionice i drugi priređivači igara na sreću u budžet Srbije, kroz različite oblike nameta, uplatili više od 28 milijardi dinara. Poređenja radi, Narodna banka Srbije je po osnovu viška prihoda po završnom računu za prošlu godinu u državnu kasu uplatila 33,86 milijardi dinara.
Izmene i dopune Zakona o oglašavanju donele su određena poboljšanja u domenu prevencije, ali i dalje ne obuhvataju celokupan problem kockanja.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
Građani su upali u redakciju i prekinuli program televizije Informer, a zgradu Pinka gađali jajima. Policija je intervenisala na obe lokacije, ali kod Informera „odloženo”. Ove akcije nemaju nikakve veze sa Studentskom listom i Studentskim pokretom koji su se izričito izjasnili protiv bilo kakve ulične pravde.
Sve što se dešavalo na RTS-u u poslednje dve godine, nije se dešavalo zbog „šačice ćacija i lojalista“, navela je grupa zaposlenih na tom mediju
„O Informeru će se i te kako raspravljati, i ne samo o Informeru. To je osamdesetak prijava i videćemo kojom dinamikom ćemo ih rešavati“, rekla je članica Saveta REM-a Dubravka Valić Nedeljković
Hidroelektrana će biti izgrađena na području između reka Uvac i Lim, a projekat predviđa postavljanje četiri agregata
Članovi Saveta REM-a zahtevaju da se utvrdi ko je sačinio i odobrio objavljivanje saopštenja da su da su televizije N1 i Nova prekršile predizbornu tišinu
Građani Srbije su izrekli politički sud. O nasilju, progonu, zloupotrebama, proneverenom novcu moraju da odlučuju oslobođene institucije na osnovu zakona
Rekvijem za zlo ne mora da bude svečan. Ponekad zvuči kao drhtav glas u jutarnjem programu i kao priča o zimskim gumama.
Potrebno je, najpre, nekako se dovući do čina primopredaje vlasti, ako s esenesovske strane bude bilo koga ko bi vlast predao. Hoćemo reći: Vučiću i njegovoj ekipi ne sme se verovati ni dve sekunde sve dok se vlast ne konstituiše
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
