Suva i tvrda zemlja u velikom delu severne Srbije odlaže početak setve pšenice. U pojedinim delovima Banata vlage nema ni na dubini od jednog metra, a stručnjaci procenjuju da je za kvalitetnu pripremu zemljišta potrebno najmanje 50 litara kiše po kvadratnom metru.
Optimalni rok za setvu pšenice već je počeo, ali ratari ove godine ne mogu da se drže kalendara. Zemlja je zbog dugotrajne suše toliko isušena i tvrda da je obrada otežana, a sejanje bez dovoljno vlage moglo bi da donese više štete nego koristi.
U Srednjem Banatu poljoprivrednici kažu da ne pamte ovakvu sušu. Jančo Paljo iz Aradca navodi da četiri meseca gotovo nije bilo kiše. Oko pet litara padavina koje su pale pre dve nedelje, kaže, nije bilo dovoljno ni da se površinski sloj zemlje ozbiljnije navlaži.
Zbog toga je odustao i od setve uljane repice. Zemljište je bilo pripremljeno, ali bez kiše nije bilo uslova da se posao nastavi.
Problem nije samo u površinskom sloju. Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, nedostatak vlage proteže se i do dubine od jednog metra. Stručnjaci zato upozoravaju da teška mehanizacija može dodatno da usitni i isuši zemljište, umesto da ga pripremi za setvu.
Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin smatra da bi za početak ozbiljnije obrade i setve bilo potrebno najmanje 50 litara kiše po kvadratnom metru. Sve manje od toga, ocenjuje, može tek delimično da popravi stanje, ali nije dovoljno za sigurnu setvu.
Skuplja setva, jeftiniji rod
Suša, međutim, nije jedini problem sa kojim se ratari suočavaju. Ovogodišnju setvu dodatno otežavaju visoki troškovi i slabije cene poljoprivrednih proizvoda.
Prema proceni poljoprivrednika iz Banata, setva će biti između 20 i 25 odsto skuplja nego prošle godine. Istovremeno, otkupne cene pojedinih kultura su niže.
Paljo navodi da je pšenica prošle godine plaćana oko 21,5 dinar po kilogramu, dok je ove godine cena oko 20 dinara. I kod kukuruza je situacija nepovoljnija, dok proizvođači još ne znaju kakvu će cenu dobiti za suncokret.
Zbog toga se deo ratara već odlučuje na štednju. Manje se koristi mineralno đubrivo, a pitanje je i koliko će proizvođača ove godine kupovati sertifikovano seme.
Za ratare to znači da u proizvodnju ulaze sa većim troškovima, dok istovremeno ne znaju po kojoj će ceni prodati ono što proizvedu.
Klimatske promene pomeraju rokove
Stručnjaci ukazuju da problem nije samo u jednoj sušnoj godini. Klimatske promene već menjaju uslove pod kojima se obavlja poljoprivredna proizvodnja, uključujući i rokove za setvu.
Milan Mirosavljević iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu kaže da su se optimalni rokovi setve u poslednjih nekoliko godina pomerili za desetak do 15 dana.
Zbog viših temperatura nije nužno sejati pšenicu što ranije. Usevi posejani čak i početkom novembra mogu, prema njegovim rečima, do polovine decembra da uđu u fazu bokorenja, što može biti dovoljno za dobro prezimljavanje.
S druge strane, prekasna setva takođe nosi rizik.
„Ne treba ni žuriti sa setvom da usevi ne uđu previše bujni u zimu“, navodi Mirosavljević.
Preporuka stručnjaka je da se, kada se steknu uslovi, setva završi do kraja oktobra. Međutim, taj rok ove godine zavisi od jednog faktora na koji ratari gotovo da nemaju uticaj – kiše.
Posebno je teško na severu Srbije, a najviše u Banatu, gde je zabeleženo znatno manje padavina nego u centralnim delovima zemlje.
U takvim uslovima poljoprivrednici moraju da biraju između kašnjenja sa setvom i rizika da seme polože u zemlju koja nema dovoljno vlage.
Za sada, barem u delovima Banata, odgovor je jasan: bez ozbiljne kiše nema ni sigurne setve.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
