Najgori smrad je kada se sa farmi pilići nakon šest nedelja uzgoja odvoze na klanje, jer se tada uklanja stajnjak na kome su uzgajani, odnosno seckana slama na kojoj se od prvog dana uzgoja sakupljao njihov izmet. Ali ne guši samo to stanovnike Bačke Topole
Ekološki pokret „Za sadašnjost i budućnost“ iz naselja Bajša u opštini Bačka Topola uputio je lokalnim i pokrajinskim vlastima zahtev da reaguju povodom nesnosnog smrada koji se povremeno širi tim gradom.
Aktivista tog pokreta Peter Červenak kaže za „Vreme“ da smrad potiče iz više izvora, najviše iz kafilerije za preradu životinjskog otpada „Žibel“ u Bačkoj Topoli i sa okolnih farmi za uzgoj pilića kompanije „Perutnina Ptuj Topiko“.
„Smrad iz ‘Žibela’ se oseća zbog tehnoloških procesa iz te kafilerije, ali se ne oseća stalno, nego povremeno, kada se na primer otvaraju kotlovi pod visokim pritiskom koji služe za rad te kafilerije. Pored ‘Žibela’ smrad se širi i sa farmi pilića kompanije ‘Perutnina Ptuj Topiko’ koje su opkolile Bačku Topolu i u kojima sada već ima milion jedinki“, kaže Červenak.
Najgore je kada se sa farmi pilići nakon šest nedelja uzgoja odvoze na klanje, jer se tada uklanja stajnjak na kome su uzgajani, odnosno seckana slama na kojoj se od prvog dana uzgoja sakupljao njihov izmet.
Izmestiti farme pilića
„Smrad je užasan i mislim da građani ne smeju da budu taoci tog smrada. Znamo mi da kafilerija treba da postoji, ali ona treba da radi tako da ne smrdi, i znamo da su potrebne i farme pilića, ali bi one mogu da budu udaljene od Bačke Topole“, kaže Červenak.
U opštini Bačka Topola postoji 21 naseljeno mesto i prema svakom od njih je razvučena gasovodna mreža.
„Gasovod je bio osnovni uslov za izgranju farme pilića, pa su one u početku mogle da budu izgrađene samo u blizini grada. Međutim, sada su se stekli uslovi da i u ostalim, manjim mestima u opštini, mogu da budu građane farme pilića. Zato bi ih trebalo dislocirati što dalje od Bačke Topole, ili blizu ruralnih meste, ne da bi smrdelo u selima, već da se ožive i ta sela i da se ljudi zaposle na farmama pilića“, kaže Červenak.
Dok pilići u kamionima čekaju na odlazak na klanje, oni se parkiraju na javnim zelenim površinama, odnosno na vašarištu u Bačkoj Topoli, u hladu drveća, pa građani tamo pronalaze i crkotine „u dosta uznapredovanom procesu raspadanja“.
Pored svega toga, Červenak je zabeležio i da je preko puta fabrike „Žibel“ odmah pored saobraćajnice, na njivu ispuštena smrdljiva otpadna materija koja je verovatno životinjskog porekla.
On ne veruje da je ta otpadna materija legalno odložena njivu.
Stigao i odgovor nadležnih
Zbog svega Ekološki pokret „Za sadašnjost i budućnost“ obratio se i opštinskim i pokrajinskim vlastima, a Červenak naglašava da je zvanično obraćanje nadležnima bilo neophodno, „jer znate i sami, dok im se formalno ne obratite oni se prave mrtvi“.
Odgovor nadležnih je stigao, ali za sada samo po pitanju neidentifikovane otpadne materije koja je završila na njivi.
„Na osnovu podnete predstavke u vezi otpadne materije na njivi preko puta ‘Žibela’, obaveštavamo Vas da su preduzete potrebne mere i naloženo je uklanjanje, sanacija i vraćanje terena u prvobitno stanje u najkraćem roku“, navedno je u dopisu Odeljenja za inspekcijske poslove Opštinskae uprave Bačka Topola.
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Za godinu dana zabeleženo je 350 ubistava trans osoba u svetu, što je za deset odsto više nego prošle godine, saopštio je Beograd Prajd
Ove bakterije razvile su otpornost na antibiotike, što ih čini smrtonosnijim i težim za lečenje
Da li je ukidanje statusa Generalštabu znak da će se to desiti i drugim kulturnim dobrima u zemlji, pitaju u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i pomišljaju da će biti ukinuti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
