Inspirisali su ih studenti, ali ovde nije bilo velikih političkih govorancija. Reporterka „Vremena“ prenosi atmosferu sa narodnog zbora u novobeogradskom Bloku 11b gde se pričalo o školi, čistoći parkova i parkiranju
U crvenom parkiću između zgrada Bloka 11b, ljudi su se okupili kako bi rešili probleme poput onog u lokalnoj školi, OŠ „Kralj Aleksandar I“.
Ana, stanarka bloka, zadovoljna je brojem ljudi koji su se odazvali pozivu za prvi zbor građana u njihovom kraju. „Zbor smo organizovali da bismo se upoznali, da vidimo ko ovde živi, ko smo mi koji se srećemo. Rekla bih da je došlo oko 200-300 ljudi. Pitanje o kojem je ovde reč pokrenule su mame iz škole koje su imale incijativu“, objašnjava Ana.
Prema njenim rečima, osnovna škola Kralj Aleksandar I ima 800 đaka. Pri njoj je ogromno dvorište sa balon-halom, za koji već 12 godina ne znaju kome pripada, iako je u okviru same škole.
„Do skoro se strujno napajala iz škole, koja je to plaćala. Škola nema interes u svemu tome, ali ima trošak. Neko iz vlasničke strukture je u svemu tome“, misli Ana.
Kako Ana navodi, hala preprečava prilaze školi. Ali, roditelji i nastavnici su se bunili uzalud.
Bahati vozači
Na zboru se pričalo o bahatosti vozača koji kolima prolaze kroz parkove, iako je uvek u pitanju pešačka zona. Ana kaže da posebnu bitku vode sa kurirskim službama koje redovno parkiraju vozila na pešačkim zonama, gde se dece igraju, što ih dovodi u opasnost.
„Moramo da shvatimo da ne možemo da okrećemo glavu od bahatosti“, kaže Ana.
Iako se održao tek prvi zbor građana, svi oni su se okupili iz istog razloga – kako bi rešili ono što mogu sami.
Dogovorili su da podele rejone i održavaju čistoću parkova u ova četiri bloka – 9a, 11a, 11b i 11c. Pozivaju jedni druge na delanje, jer kako neki kažu, u školama nemaju moć, ali se ovde, kao sugrađani i komšije, mogu sami organizovati i početi nešto da rade.
Vodeći se primerom studenata
„Podržavam studente i sve ovo radim od srca“, objašnjava Ana. „Dobro je da se pokrene bilo šta, da komšija vidi komšiju. Ako se uključe ljudi koji žele nešto da promene, nema veze koje su struke, bitno je da li imaju želju ili ne, do promene može doći. Da ne mislim da se nešto može promeniti, ja se danas za megafon ne bih uhvatila.“
Ana, smatra da su studenti ti koji su pokazali da se sve može ako se hoće.
„Studenti su pokrenuli stvar. Ovde su se danas okupili ljudi koji žele da žive u boljem društvu. Vreme je da se vrati ljudsko i moralno poštovanje u škole, među komšijama i prijateljima, mora da se vrati ono što je nekada bilo“, zaključuje Ana.
Volja i nada stanara bila je primetna u gužvi, pravi se viber grupa radi lakše komunikacije, a sledeći narodni zbor ova četiri bloka biće održan na istom mestu, u crvenom parkiću kroz sedam dana.
Učenici više novosadskih srednjih škola bojkotovaće u sredu nastavu kao znak podrške Dijani Hrki, Milomiru Jaćimoviću i njegovom sinu, a njihovom vršnjaku, Milanu Jaćimoviću
Zaposleni na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu pozivaju akademsku javnost svih visokoškolskih ustanova da svojim potpisom podrže peticiju za ukidanje odluke o osnivanju Fakulteta srpskih studija
Cilj kampanje „Dok nas smrt ne rastavi“ Autonomnog ženskog centra je da upozori da femicid nije iznenadna tragedija, već poslednji čin dugotrajnog nasilja koje je okolina mogla da prepozna
U Službenom glasniku je pre četiri dana objavljena Odluka Vlade Srbije o osnivanju Fakulteta srpskih studija pri Univerzitetu u Nišu. Šta to znači? Koliko profesora podržava ovakvu odluku? Konačno, čemu sve to?
U šatoru ispred Banovine, iza metalne ograde sa katancem, Milomir i Milan Jaćimović nastavljaju štrajk glađu tražeći pravdu zbog zaplene autobusa. „Mogu nas pobiti, ali ne i skloniti“, poručuje Milomir dok im prolaznici sviraju u znak podrške
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
