Za nama je najtoplija godina u istoriji merenja i prva tokom koje je planeta bila za preko 1,5 °C toplija nego u predindustrijsko doba. Ali klimatske promene ne obeležava samo zagrevanje, već ono istovremeno prati i porast učestalosti i intenziteta niza vremenskih ekstrema.
Rekordno topla 2024. tako je za sobom ostavila trag uništavanja širom sveta: od porušenih domova i mostova preko devastiranih useva do izgubljenih života, piše Klima 101.
Usled toplotnih talasa, poplava, suša, poplava i drugih ekstremnih događaja, raseljeno je skoro 830 hiljada ljudi, povređeno preko milion, a preminulo je oko 1.700, pokazuju podaci Svetske meteorološke organizacije (SMO).
SMO je evidentirala ukupno 152 klimatska ekstrema „bez presedana”. To znači da nijedna prethodno zabeležena nepogoda, u datom podneblju, nije bila te jačine kao prošlogodišnje. Povrh toga, od ukupno 607 zabeleženih događaja, skoro 300 je definisano kao „neuobičajeno”.
Polovina najžešćih klimatskih katastrofa, odnosno njih 75, pogodilo je Evropu. A jedan od takvih izlistanih vremenskih ekstrema je i toplotni talas koji je harao Srbijom.
Premda je ovo pojava koju vezujemo za leto, i mnogima su u sećanju ostale rekordne letnje vrućine, toplotni talas bez presedana odvijao se u periodu od 24. decembra 2023. do 6. januara 2024.
Ovaj toplotni talas trajao je 13 dana širom zemlje, a u Beogradu su izmerene temperature koje su bile i do 11 °C iznad normale. Koliko je ovaj nalet visokih temperatura, u sred zime, bio bez presedana govori i sledeći podatak:
Prvi put u istoriji merenja, u Valjevu, Kragujevcu i Kraljevu registrovani su letnji dani (20+ °C) – u decembru.
Toplotni talasi zapravo su bili globalno najzastupljeniji vremenski ekstremi na listi SMO u prošloj godini – njih 57 bilo je bez presedana, uz 53 neuobičajena. Oni jači beleženi su, tokom 2024, od Estonije i Slovenije preko Indije do Tajlanda i Japana gde je na hiljade stanovnika doživelo toplotni udar.
U februaru 2024, temperature su u Karnarvonu, na zapadu Australije, stigle do čak 49,9 °C što je veoma opasno po zdravlje, čak i za potpuno zdravu populaciju.
Obilne padavine i poplave
Za toplotnim talasima, po brojnosti među klimatskim ekstremima bez presedana, slede obilne padavine i poplave.
Među 23 navedene poplave je i jedna iz našeg regiona, tačnije iz Bosne i Hercegovine. Za samo osam sati u noći između 3. i 4. oktobra, u centralnim i južnim krajevima zemlje izručilo se 440 mm kiše, a bujične poplave koje su usledile odnele su 27 života. Ekonomski gubici procenjeni su na preko 138 miliona evra.
Sa druge strane, suša je, u Poljskoj, dovela do pada prinosa za najmanje 20% među posmatranim poljoprivrednim kulturama.
Globalno zagrevanje je prošle godine takođe pojačalo i tropske oluje: primera radi, Filipini su se suočili sa šest tajfuna bez presedana – za manje od mesec dana. Ostaće upamćen i uragan Helen koji se krajem septembra obrušio na Floridu, kao i supertajfun Jagi u Vijetnamu.
Međutim, moguće je da su mnogi ekstremni događaji prošli nezabeleženo.
Svet je već duboko zagazio u klimatsku krizu: svih deset najtoplijih godina do sada desile su se u protekloj deceniji. Uprkos višedecenijskim upozorenjima naučnika o klimatskim promenama, štetne emisije nastavljaju da rastu i trenutno su na najvišim nivoima u proteklih 800 hiljada godina. Dalje njihovo povećanje dovešće samo do dodatnog usložnjavanja problema.
„Lideri moraju da iskorače – koristeći prednosti jeftinih, čistih obnovljivih izvora za svoje narode i privredu”, poručio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Gutereš.
