Teško stiže, brzo prolazi, zbog njega je ponedeljak omražen… njegovo veličanstvo – vikend.
Ali, šta je to uopšte? I otkud?
Jasno, i Bog se sedmog dana odmarao pa je nedelja „ishodište stvaranja koje treba da se proslavi tako što će ljudi biti lišeni svog zemaljskog truda i rada“, kaže nam Jelena Đorđević, profesorka teorije kulture.
Nedelja se kao poseban dan proširila svuda gde su hrišćani držali kolonije.
Jevreji imaju Šabat, od zalaska Sunca u petak do zalaska u subotu. Muslimani su izabrali petak kako bi se pre hrišćana i Jevreja suočili sa Sudnjim danom.
Vikend za radni narod
Dolazak kapitalizma na istorijsku scenu značio je pozivanje radničke klase na nedelju kako bi dobila barem jedan slobodni dan. Dan za crkvu, da, ali i za opijanje zbog čega se povremeno ponedeljkom kasnije počinjalo sa radom.
Bio je to Blue Monday, podseća Đorđević u razgovoru za naš njuzleter Međuvreme.
„Borba radnika u 19. veku je bila uporna tako da se vremenom oslobodila prvo subota poslepodne, što je u mnogim zemljama ostala tradicija duboko u 20. veku“, kaže ona.
„Zvanično, ceo vikend je posledica odluke fabrikanta automobila Henrija Forda 1926. godine da skrati radnu nedelju i omogući veću efikasnost – što se pokazalo kao tačno“, navodi Đorđević.
U Bruneju slobodni – petak i nedelja
Širom sveta ljudi mahom imaju – makar zvanično – dva dana za predah. Uglavnom vikend čine subota i nedelja, ali u mnogim arapskim zemljama i Izraelu su to petak i subota. U Bruneju se ne radi petkom i nedeljom!
Dakle, vikend se ima malo zahvaliti Bogu, malo više radničkoj borbi… ali to nije sve – kapitalizam je uzvratio udarac.
„Vikend je u masovnoj kulturi našao fantastičan prostor za vlastito bujanje“, kaže profesorka Đorđević. „Nove kulturne potrebe izazvale su eksploziju novih formi zabave koje su, navodno, najviše konzumirali radnički slojevi, a vremenom i šire društvo.“
A gde je masovna kultura, onde su i pare.
„Koliko god je ranije vikend zaista mogao da opusti zamorene noge i leđa radničke klase, toliko je u današnjem konzumerizmu vreme posebne uzavrelosti, da se nadoknadi propušteno, da se nabavi nešto novo, otputuje“, navodi Đorđević.
Vučić ne da vikend
A kad svi hoće vikendom da pazare, sede u kafićima i restoranima, idu u bioskope, to nepogrešivo znači samo jedno – neko mora i da radi. To jest, dobar deo ljudi vikend i nema.
„I tu se okrenulo kolo sreće za radničku klasu, današnji prekarijat. Umesto da se ne radi bar nedeljom, počinje da se radi celim vikendom“, kaže profesorka.
Doduše, ima zemalja poput Nemačke ili čak Hrvatske u kojima je rad nedeljom regulisan. Često je zabranjeno da rade supermarketi i butici.
Ne i u Srbiji! Predsednik Aleksandar Vučić je više puta rekao da treba da se radi više, a ne manje! I da neće dati da se zemlja upropasti nekakvom slobodnom nedeljom.
„Haotični skok u kapitalizam neoliberalnog tipa doveo je do nebrige o radnim ljudima pa tako vikend gubi značenje koje je imao“, kaže Đorđević. „Podela vremena na ove i one dane pretvorila se u neprekidni sled kupovine, događanja, kretanja, nezaustavljanja u trci za nečim.“
Za čime tačno… ah, to još ne znamo.
