Kako je Novom Pazaru mogao da se se desi Miloš Salahudin Žujović?

Kako je moglo da se dogodi da se jedan mladić toliko radikalizuje da može da izvrši teroristički napad na izraelsku ambasadu u Beogradu i teško rani žandarma? Odgovore na to pitanje u Novom Pazaru je potražila ekipa Dojče velea (DW).

Julsko sunce prži novopazarske ulice. Između dve zlatare s velikim staklenim izlozima su gotovo neprimetna drvena vrata. Tu je upravo ušao veliki broj muškaraca. Iznad vrata piše: „Hasan Čelebi Arap džamija“. Vreme je džume. Zvuk ezana sa minareta širi se starom novopazarskom čaršijom.

Novi Pazar je prethodnih dana bio glavna vest u Srbiji i regionu. Zbog jednog meštanina koji je ubijen nakon napada na pripadnika žandarmerije ispred ambasade Izraela u Beogradu, nedelju dana je u celoj Srbiji na snazi bio tzv. crveni nivo bezbednosnih pretnji od terorizma.

„To nije pravi vernik“

Bez obzira na to, život u Novom Pazaru protiče uobičajeno mirno. Ulice su pune, kafići i trgovi takođe. Po izlasku iz džamije, vernici se obuvaju i užurbano odlaze. Pitamo ih kako se osećaju nakon što je jedan pripadnik vehabija iz Novog Pazara u ime islama pokušao da izvede teroristički napad u Beogradu 29. juna.

„To nije prave vernik“, odgovara jedan čovek koji je upravo izašao iz džamije. „Ko god čoveka hoće da povredi, taj nije vernik, taj nije dobar musliman, ni vernik“.

U pešačkoj zoni u centru grada meštani uglavnom ne žele da pričaju s novinarima. Među onima koji su ipak zastali nema nijedne žene. Na pitanje da li se osećaju loše zbog bačene senke na njihov grad i njihovu veru, odgovaraju ovako:

„Nije dobro, ne miriše na dobro. Ovo je najveća greška“, kaže Hajriz Osmanlić. „Da li je to neko njega nagovorio, kako se to desilo, to jedini Bog zna. Da je normalan, ne bi to uradio. Ja sam se potresao, mnogo mi je krivo. Sad će ljudi da imaju drugačije mišljenje o nama. Zbog jedne osobe će stradati veliki broj ljudi. To je najveći problem“.

„Ma za nas nema problema, to se desilo tamo, to su incidenti“, kaže Mithad Kruševljanin. „Ne mislim da je to nešto organizovano, to je napravio pojedinac, zločin nad nedužnim policajcem koji je radio svoj posao“.

„Konvertit-terorizam“

Rešad Plojović, zamenik predsednika Mešihata Islamske zajednice u Srbiji i muftija beogradski za DW kaže da su i javnost u Srbiji, a posebno muslimani, bili iznenađeni aktom nasilja koji je, kako naglašava, nazvan pravim imenom – terorizam. Osim što su javno osudili napad na pripadnika žandarmerije, tražili su, kaže i da se otkrije ko su nalogodavci, ko je planirao taj teroristički čin i za čije interese je on izveden.

„Činjenica da se to vezuje za islam i muslimane u ovoj državi govori da on najviše štete nanosi muslimanima u ovoj državi. A to znači da sigurno ovaj teroristički akt nije nešto što je proizvedeno planirano ili urađeno u interesu muslimana u Srbiji. Najveću štetu od ovog čina ima i država Srbija i svi njeni građani. Zato nalogodavce, planere i naručioce tog čina treba tražiti, kako izvan islamske zajednice, tako, slobodno mogu da kažem, i izvan granica Republike Srbije“, smatra Rešad Plojović.

Muftija taj vid nasilja naziva „konvertit-terorizam“, jer je počinilac tog akta iz hrišćanstva prešao u islam. „Ne znamo gde, kako i kod koga je učio o islamu, ali akte nasilja, terorizma u ime islama danas čine i oni muslimani koji su konvertirali iz neverstva u veru. Bili su po imenu muslimani, ali daleko od svoje vere. I onda su prosto napravili jedan radikalan zaokret u svom životu i, što bi rekli, oni su ’prikačeni na visoki napon’. A neko ih je svesno prikačio na visoki napon. Oni su postali pogodna meta za manipulaciju svetskih, poznatih, velikih, uticajnih centara moći koji žele na taj način da ostvare uticaj“, ocenjuje Plojović.

Potencijal za ekstremizam

Za analitičara iz Novog Pazara, Tea Taraniša, događaj u Beogradu je nestandardni slučaj radikalizacije jednog mladog čoveka koji je došao sa strane, ali je uspeo da se indoktrinira upravo u Novom Pazaru – toliko da bude spreman na ovakvu akciju. I to da se, kaže, indoktrinira od pojedinaca koji deluju izvan kontrole islamskih zajednica.

Taraniš problem uočava i u islamskoj zajednici: „Postoje dve islamske zajednice (u Srbiji) i one se duži niz godina bave pre svega političkim pitanjima, a istovremeno se i politika bavi obema islamskim zajednicama. One zato propuštaju da se bave vernicima na taj način što mi sada imamo neke pojedince izvan islamskih zajednica koji ostvaruju svoj uticaj“, kaže Taraniš.

Ovaj događaj ispred izraelske ambasade, kako kaže, nije bio neočekivan, jer na Novi Pazar se skreće pažnja kao na mesto gde postoji potencijal za ekstremizam. „U samoj lokalnoj zajednici već duži niz godina postoji ta neka vrsta potencijala za ekstremizam. On je nekad otvoren i vidljiv, a nekad je tinjajući i nevidljiv“, kaže Taraniš za DW i dodaje: „Dovoljno je možda da imate pet ili deset ljudi koji slede nekog pojedinca za koga smatraju da je autoritet i ta grupa može da napravi problem“.

Predvodi ih jedan „malo ekstremniji“

Taraniš ističe i da je u zadnjih desetak godina bilo mnogo pravoslavaca koji su u Novom Pazaru primili islam. To je na društvenim mrežama, kako kaže, slavljeno, i takvi pojedinci su dobro prihvaćeni. Takođe dodaje da se na društvenim mrežama pojavljuju snimci iz okoline Novog Pazara gde se u zoru, u vreme izlaska sunca i jutarnje molitve, okupljaju ljudi na proplancima, a predvodi ih jedan koji važi za, kako kaže Taraniš, „malo ekstremnijeg“.

„Ti ljudi su izvan islamske zajednice i tu i dalje ostaju“, kaže sagovornik DW koji smatra da je takva pritajenost ekstremnijih pojedinaca veoma opasna. Taraniš objašnjava da su oni svoj rad preusmerili kroz nevladin sektor i humanitarnu pomoć. „Kroz humanitarni rad oni su u stvari sada postali mejnstrim u zajednici i vi ne možete da im sada kažete: ’Ti si ekstreman’, kad ga vidite da svaki dan deli kese sa humanitarnom pomoći ljudima koji su siromašni“.

Izvor: Dojče vele